Марти Ахтисари: Преминуо бивши фински председник и творац плана за решење статуса Косова

Бивши фински председник, добитник Нобелове награде за мир и специјални изасланик Уједињених нација за Косово, Марти Оива Калеви Ахтисари, преминуо је у 87. години живота у Хелсинкију, саопштено је из канцеларије председника Финске.

„Марти Ахтисари је веровао у човечанство, цивилизацију и доброту, и живео је великим, значајним животом. Био је председник у време промена, који је увео Финску у глобалну ЕУ еру", изјавио је фински председник Саули Нинисте.

Ахтисари је био председник Финске у периоду од 1994. до 2000. године, док је претходно обављао низ значајних функција у Министарству спољних послова ове северноевропске земље и при Уједињеним нацијама (УН).

Марта 2007, као специјални изасланик УН-а изнео је Свеобухватни предлог за решење статуса Косова, документ познатији и као Ахтисаријев план, који је низом понуђених мера требало да омогући превазилажење вишедеценијеског проблема између Срба и Албанаца на овом простору.

Званични Београд никада није прихватио овај план, док је за Косово он био основа за једнострано проглашење независности које је објављено 17. фебруара 2008.

Исте године, фински дипломата је добио Нобелову награду за мир.

„Сви конфликти се могу решити, нема изговора да се дозволе да трају унедоглед", изјавио је након доделе признања.

Ахтисари ће бити испраћен уз државне почасти, а датум сахране биће накнадно објављен.

Ахтисаријев план за Косово

Име финског дипломате свакако ће на овим просторима остати упамћено по Свеобухватном предлогу за решење статуса Косова, познатијем као Ахтисаријев план, изнетом у првој половини 2007.

Овај документ садржи читав низ одредби, чланова и анекса који се тичу уставних, правосудних, имовинских, безбедносних и других мера којима би се регулисао статус Косова.

Њиме је, између осталог, предвиђена широка аутономија за српске општине, и такозвана надзирана независност за Косово.

Ахтисаријев план се помиње и у Декларацији о независности коју је Скупштина Косова усвојила 17. фебруара 2008. године, чиме је Приштина једнострано прогласила одвајање од Србије.

Споразум је наставио да живи унутар косовског Устава и његових закона.

Поред разних чланова, мера и одредби, на шездесетак страна овог документа наводе се и 12 анекса који се такође односе на права заједница и њихових припадника, оснивање нових општина, правосудни систем, спољни дуг, безбедност, међународно војно и цивилно присуство.

Тако су, на пример, Анексом I регулисане уставне одредбе и према његовом члану 3 - Срби имају десет загарантованих места у Скупштини Косова.

Та одредба је и данас на снази.

У Решењу такође пише да Устав мора да обезбеди учешће Срба у Влади Косова.

Србија никада није прихватила овај план.

Од амбасадора, преко финског председника, до лауреата Нобела за мир

Рођен је у тадашњем финском, а данашњем руском граду Виборгу, 23. јуна 1937.

Пре него што је 1965. постао део Министарства спољних послова Финске и отиснуо се у дипломатске воде, Ахтисари се школовао за наставника.

У иностранству је провео 20 година, прво као амбасадор у Танзанији и изасланик у Замбији, Сомалији и Мозамбику, а затим на важним функцијама при Уједињеним нацијама у Њујорку.

Током дуге каријере, Ахтисари је стекао репутацију дипломате способног да се носи са најтежим проблемима, учествујући у решавању мировних споразума широм света.

Ахтисари је одиграо значајну улогу у преговорима који су довели до независности Намибије од јужноафричке владавине 1990, које је оценио као „апсолутно најважније (достигнуће) јер је дуго трајало".

Петнаест година касније је учестовао и у мировном споразуму између Индонезије и побуњеника у провинцији Аћех, чиме је окончан тродеценијски сукоб у коме је погинуло 15.000 људи.

За специјалног саветника генералног секретара УН за бившу Југославију именован је 1993, али је већ наредне године изабран за председника Финске на листи социјалдемократа.

На тој функцији је остао до 2000.

Са тог места, делујући као неутрални посредник, помогао је да се Слободан Милошевић, тадашњи председник Југославије, крајем пролећа 1999. убеди да прихвати услове НАТО пакта за окончање рата на Косову.

По завршетку мандата основао је Crisis Management Initiative - CMI (Иницијативу за управљање кризама - ИУК), независну невладину организацију, данас познатију као ИУК - Мировна фондација Мартија Ахтисарија.

„Марти Ахтисари се може сматрати најуспешнијим мировним посредником свих времена. Скоро четири деценије напорно је радио на спречавању и решавању сукоба широм света", саоштено је на сајту ове организације, поводом смрти њеног председника.

Иако је напустио финску политику, наставио је ангажман на међународном нивоу, у различитим мировним процесима, па је тако, на пример, 2001. био независни инспектор за оружје у Северној Ирској.

Одржавао је јаке везе и са УН-ом, те је лета 2003. спроводио истрагу о њиховој безбедности после разорног напада аутомобилом бомбом на седиште ове организације у Багдаду лета 2003.

Четири године касније генерални секретар УН-а, Кофи Анан, именовао га је за специјалног изасланика за преговоре о будућем статусу Косова.

Као признање за његов рад на решавању међународних сукоба Ахтисари је 2008. добио Нобелову награду за мир.

Из јавности се потпуно повукао септембра 2021, пошто му је дијагностификована Алцхајмерова болест.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]