Запосленост и „тихи отказ": Када се запослени поносе минималним трудом

Кад се Хантер Каими појавио у америчкој емисији Доктор Фил у јесен 2022. године, продуценти чак нису објавили ни његово презиме.

Уместо тога, идентификовали су га као „човека који даје тихи отказ".

„Ја верујем да је тихи отказ протест за радничка права.

„За мене посао није најважнија ствар у животу, нити мислим да би требало да је најважнија ствар у било чијем животу", рекао је Каими тада публици.

Емисија је посветила пола епизоде овом феномену, који је започео у лето 2022. године, кад је корисник ТикТока по имену Заид Каин објавио снимак у коме објашњава: „израз 'тихи отказ' значи да не дајете отказ директно на послу већ дајете отказ идеји да се претржете од посла'."

Израз је постао виралан готово моментално, доминирајући насловима у вестима и хештеговима.

На ТикТоку, #quietquitting има скоро 900 милиона прегледа закључно са писањем овог текста.

Каимијев видео, у ком он каже: „Нећу уложити шездесеточасовну радну недељу и одвалити се од рада на послу коме није стало до мене као особе", стекао је више од седам милиона прегледа и 38.000 коментара и подељен је више од 43.000 пута.

Каими, тада менаџер ресторана у америчкој савезној држави Вашингтон, постао је симбол овог покрета, а тихи отказ је врло брзо постао нешто чиме се људи поносе.

Рећи за себе да „дајете тихи отказ" одједном је постало кул, или макар у тренду.

Овај двадесеттрогодишњак каже да се то десило зато што се јако много људи моментално идентификовало са осећањем да их послодавци искоришћавају.

Они који дају тихи отказ, као што је Каими, само су наденули име том осећању.

„Мислим да се већ неко време људи осећају незадовољно, али нису имали речи да то артикулишу, сем 'Љут сам на шефа'.

„А онда, кад се расправа пребацила на тихи отказ, сви су говорили о радној култури, капитализму и експлоатацији и тада је много људи рекло: 'Ох, па ја сам заправо љут на ово'", каже он.

Иако је тренд изашао из свакодневног говора и Каими и експерти подједнако кажу да је дух тихог отказа и даље веома јак.

Нагла популарност

Популарност тихог отказа је започела, каже Кејти Бејли, професорка рада и запослења на Краљевском колеџу у Лондону, „кад су људи почели да преиспитују властито радно искуство, свој однос према послодавцу и живот уопште", током пандемије.

„Као и многи трендови на друштвеним мрежама, букнуо је због коментатора: академици, економисти, други експерти за радну снагу и томе слични почели су да говоре о њему, тако да је само постао још популарнији.

„Израз су преузели и почели на различити начине да користе различити људи", каже она.

Ушао је у цајтгајст на велика врата, додаје Бејли, због екстремне реакције радника на концепт, описан у врло сажетом изразу.

Иако су многи, попут следбеника који су величали Каимија, могли с тим да се поистовете, неки други људи су почели да оцрњују „уручиоце тихог отказа".

У емисији доктора Фила, финансијски планер из Сан Дијега по имену Брент Вилси је рекао да је то пука лењост.

„Мислим да се све свело на 'нас против њих'", каже Каими.

Али он објашњава да, иако је изгледало као нешто кул и табу, суштина тихог отказа никад није била у бунтовништву.

„То само значи радити свој посао. Није преувеличани протест или реторика да треба да саботирате своје послодавце или касните на посао или да крадете од своје компаније.

„Тихи отказ је: ако сам ангажован да радим А, Б и Ц, то је онда све што радим. То је отпор да се ради Икс, Ипсилон и З, што није у опису вашег радног места, и за шта нисте плаћени", каже Каими.

Бејли сматра да је историјски скучено тржиште рада, на ком компаније имају проблема да попуне радна места и задрже запослене, помогло да се људи охрабре да изађу на друштвене мреже и причају о тихом отказу без страха да ће бити отпуштени.

Каими каже да не само да се није плашио да ће његови шефови видети његове снимке, он се надао да хоће, чак и ако ће то значити да његов тихи отказ не буде био више тако тих.

„Није ме било брига", каже он.

Он додаје да је био поносан кад се обратио шефу да тражи слободно да оде на гостовање у емисију и да тамо отворено говори колико не воли властити посао.

И док његови шефови можда нису били одушевљени, нису се расправљали са њим.

Са тим што је био отворен, Каими се надао да ће моћи да доведе до неке значајније промене и на свом послу и у ширем контексту.

'У овом тренутку, тихи отказ је статус кво'

Тихи отказ је био обична помодна помама, каже Бејли, у смислу да је израз престао да буде релевантан у року од неколико недеља.

Гугл претраге израза, које су достигле врхунац у августу 2022. године, у међувремену су скроз опале.

Али док је расправа о тихом отказу можда изгубила замајац, не значи да га радници и даље не користе у пракси.

„Суштина сати које улажемо у посао и колико смо ангажовани на свом послу - мислим да је то и даље присутно", каже Бејли.

Иако смо можда престали да називамо стај став „тихим отказом", људи постављају веће границе око властитог времена и енергије.

„Људи су чвршће решени да поврате своју аутономију и контролу и кажу: 'Ја сам људско биће и има још ствари у мом животу сем посла'", каже професорка.

Бејли истиче да неки радници можда скрећу мање пажње на такво понашање сада, неспремни да угрозе ангажман, жељни да заштите приходе „због финансијске ситуације у којој се многи људи налазе с обзиром на раст инфлације и пад економије."

Али, било то очигледно или не, Галупови подаци показују да већина радника и даље ради на тихом отказу.

Према Извештају о стању на глобалном тржишту рада из 2023. године, скоро сваких шест од 10 запослених у свету су психолошки одвојени од организације, чак и ако одрађују договорени број сати.

„Када је покрет мало замро, мислим да су људи схватили да је ово много здравији начин рада.

„Нормално је рећи: 'Радићу само најминималније могуће, појавићу се у својој смени и отићи кад се заврши.' У овом тренутку, тихи отказ је статус кво", додаје Каими.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]