Србија и радна права: Платформски радници, трка за новцем без јасних правила

„Киша, снег, ветар... Стално си на улици, глава ти нон-стоп у торби."

Тако Кристина из Београда описује сопствени посао курира за једну од платформи за доставу хране.

Иако је на улици и по 12 сати дневно, понекад и свих седам дана у недељи, она каже да остаје на овом послу јер је зарада добра.

„Није као што је било, али у односу на плате какве су тренутно у Србији, и даље је то добро", прича Кристина.

Зарада која превазилази просечне плате и флексибилност је оно што привлачи достављаче, који припадају широј категорији платформских радника.

Све то међутим има цену - неуређени уговори због којих ови радници не могу да остваре основна права, као што су адекватна зарада, накнада за боловање или одмор, могућност синдикалног организовања.

Ово није проблем само Србије, већ и Европске уније, где је 2022. радило 28,3 милиона платформских радника, међу којима су достављачи хране чинили четвртину.

Зато је ЕУ започела израду директиве која би требало да у одређеној мери побољша положај платформских радника, јасно дефинишући коју врсту уговора и права радници треба да имају.

Ова директива није добро примљена међу свим представницима платформи који упозоравају да ако се нови прописи примене, 250.000 достављача би могло да напусти доставу.

Из Министарства рада нису одговорили на питања ББЦ на српском да ли ће се у Србији платформски рад додатно уређивати.

Ипак, чак и ако Србија не усвоји никакве мере, промене у ЕУ могле би да се прелију и на овај простор.

Бранка Анђелковић, програмска директорка Центра за истраживање јавних политика, објашњава да је већина компанија за доставу из ЕУ земаља.

„Као земља кандидат, ми немамо обавезу да се усклађујемо са ЕУ регулативом.

„Међутим, ако одређена платформа која је из земље-чланице Европске уније почне да примењује нов начин рада због нових правила, и у Србији ће бити исто", каже Анђелковић.

Платформски рад

Платформски радници су људи који раде преко дигиталних платформи које их повезују са муштеријама и организују њихов рад.

Муштерија тражи одређену услугу, као што су достава хране, превоз, чишћење простора, а дигитална платформа је путем алгоритма повезује са платформским радником који за обављени посао добија одређену надокнаду.

Ко су и како раде платформски радници?

Кристина је једна од ретких жена међу достављачима.

У Србији, платформски радници су већином мушкарци старости од 20 до око 40 година.

Тачан број достављача у Србији није познат, али индиректне процене показује да се ово тржиште убрзано ширило последњих година.

Док је 2020. године око 360.000 људи користило услуге доставе хране, прошле године их је било скоро милион.

Већина платформских радника је напустила претходни посао због боље зараде на платформама, али има и оних који су раније остали без посла.

Кристина је закорачила у платформски рад пре четири године, након што је затворена кладионица у којој је радила.

У почетку, достава је била додатни посао да би убрзо постао сталан.

У међувремену је променила више платформи.

„Све зависи како ко има посла, и ко како плаћа пошто стално мењају обрачун", наводи Кристина.

Она каже да и колеге често мењају компаније, посебно када се појаве нови играчи на тржишту који на почетку нуде прилично добру зараду како би привукли раднике.

„Ти који се појаве одмах дају много боље услове и то треба искористити неко време, јер ће убрзо постати исти као остали.

„Има колега које су ту од самог почетка, али људи углавном гледају да оду и да нешто створе", прича Кристина.

Разлог зашто она остаје у послу јесте зарада, али и то што воли да вози мотор.

У извештају FairWork (Поштен посао) пројекта, који координирају Оксфорд интернет институт и WЗБ Берлин центар друштвених наука, бележи се да платформски радници могу да зараде више од просечне плате у Србији која је, према званичним подацима, у мају 2023. била око 85.000 динара.

Ова зарада међутим значи да се ради и по 12 сати шест дана у недељи.

И Кристина, и други курири који су интервјуисани током израде извештаја FairWork, објашњавају да посао доноси добру зараду једино ако се остваре бонуси.

Да би се остварили бонуси, потребно је испунити одређени број достава, а за то је опет потребан целодневни рад.

„Једино се исплати тако, да радиш више од осам сати и викендом", каже Кристина.

Она, међутим, додаје и да воли свој посао.

„Ја волим да возим скутер и ово је за мене идеалан посао.

„Волела бих наравно да плата буде већа и да имам радно време од осам а не од 12 сати.

„Размишљам да кренем нешто своје приватно. Нисам више ни млада. Ветар, киша, снег, сунце, стално си напољу, све то има своје", прича Кристина.

Који су проблеми платформских радника?

Анализа организације FairWork за 2022. годину показала је да платформски радници не могу да остваре низ права која би требало да им буду доступна због начина на који су запослени.

Уместо да имају стандардне уговоре - уговор на одређено или неодређено време - они склапају уговоре са платформама или као предузетници или, још чешће, уз посредовање треће компаније.

Кристина је регистрована као предузетница и сваког месеца као паушалац плаћа порезе и доприносе од 19.000 динара.

Бранка Анђелковић, која је учествовала у изради извештаја FairWork за Србију, објашњава да је већина достављача запослена преко посредничких компанија, које нуде различите врсте уговора (од уговора на одређено до уговори о привременим и повременим пословима).

„Ако имате стандардан уговор (на одређено време), имате сва права која тај уговор са собом вуче.

„Међутим, посредници мисле да је то превише права за било кога, па се бирају други уговори који имају мање доприносе и порезе и мањи опсег заштите радних права", каже Анђелковић.

Иако платформски радници раде као и радници са уговорима на одређено и неодређено, а често и много више, њима нису призната и иста права.

Однос у који улазе са посредничким компанијама је сива зона, у којој су могућа различита кривудања а на штету радних права.

„Да би зарада била што већа, а порези и доприноси што мањи, бира се уговор који је најјефтинији.

„Ако рецимо склапате уговор о привременим и повременим пословима, добијате уговор са најмањим могућим бројем сати, иако особа заправо ради 60 сати недељно", каже Анђелковић.

Други проблем је необнављање уговора.

„Нико не надгледа посредничке компаније да ли су обновиле уговоре или не.

„Радите за неку платформу, можда имате, можда немате уговор, али вам исплата стиже редовно на сваке две недеље. То је посао за инспекцију рада", каже Анђелковић.

Радници који су запослени без уговора на одређено немају право на накнаду током боловања, годишњи одмор, немају право на породиљско или слободне дане у случају смрти члана породице.

Пошто раде посао где су несреће и те како могуће једно од важних питања је питање осигурања.

Кристина објашњава да она сама никада није имала озбиљну незгоду на послу, али њене колеге јесу.

„Колега је зимус поломио ногу док је излазио из зграде.

„Он и даље не може да ради. Добио је осигурање од 600 евра од платформе за коју је радио доставу, али то не може да му покрије зараду коју би иначе имао за ове месеце док није радио", каже Кристина.

На крају посао, уместо живе особе „води" алгоритам који уређује доставу и зараду за раднике.

Бранка Анђелковић каже да нико не зна како алгоритам заправо функционише и који су то све параметри који улазе у обрачун зараде.

„Ми стално тражимо да нам се то објасни", наводи Анђелковић.

Како су оцењене платформе

FairWork извештај оцењивао је рад платформи у Србији на основу пет критеријума - зараде, услова рада, типова уговора, комуникације са запосленима, и могућности заступања радничких права. Максималан број поена је био десет.

Извештајем су обухваћени Глово, Wоlt, Уради-заради, CarGo, и Mr.D, који је нова платформа, први пут укључена у извештаји за коју постоје ограничени подаци.

Међу платформама највише поена су имали Wоlt и Уради-заради, по шест, Глово је имао три, а CarGo нула.

„Овогодишњи извештај показује да постоји одређени напредак у поређењу са 2021. годином... Ипак постоји још доста простора за даљи развој достојанствених услова рада", наводи се.

Драгана Јовчић, која је један од оснивача платформе Уради-заради, и која је била укључена у истраживање, наводи да је платформа коју води „препознала принципе Fairwork-a још пре самог истраживања" и да је „поносна што је Уради-заради већ имао принципе поштеног рада које је требало само прилагодити".

„Бодови су показали наш претходни рад и потврда су тога да смо на добром путу у својим циљевима и својој мисији.

„Нама као платформи је било јако важно да чујемо кључне проблеме које радници виде и шта би они унапредили и да утврдимо на чему још требамо радити као платформа како бисмо унапредили услове рада, процесе и побољшали квалитет рада саме платформе", наводи Јовчић у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Поред Уради-заради и Wolt је добио шест поена.

Из ове компаније наводе такође да им је важан дијалог са куририма.

„Wolt подржава могућност самозапослених курира да се организују, заступају своје интересе и учествују у дијалогу са нама", наводе из Wolt-a у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Из Глова, који је добио три поена, у писаним одговорима за ББЦ на српском подсећају да су прошле године у октобру покренули Обећање куририма (The Couriers' Pledge) чији је циљ да обезбеди „фер зараду на сат и повећа социјална права и повластице доступне куририма без обзира на њихов радни статус у компанији".

Они подсећају да је „Обећање куририма" направљено у сарадњи са Fairwork пројектом.

Из CarGo, који није имао ниједан поен, нису одговорили на питања ББЦ на српском.

Кога занимају муке платформских радника?

Платформски радници су свесни проблема које носи њихов посао, али не мисле да се много може променити.

У неколико наврата у Србији су организовани протести, а Кристина је учествовала у првом од њих.

„Ми смо били прва екипа која је штрајковала у Глову када су променили износ зараде.

„Није било никакве реакције. Послали смо захтеве, они су рекли проследићемо Шпанцима, пошто је Глово шпански, и није било ништа", каже Кристина.

Бранка Анђелковић каже да радници, упркос свим проблемима, бирају ове послове због флексибилности и зараде.

„Радницима сами уговори нису ни битни.

„Њима је најважније да имају зараду, осећај да могу да организују сопствено време иако раде огроман број сати, и да немају шефа изнад главе", наводи Анђелковић.

У извештају FairWork пренето је искуство двојице достављача.

Док је један одлучио да напусти посао управо због немогућности да оствари основна радна права, као што је надокнада током боловања, други наставља да ради као курир истичући у први план зараду.

„Верујете ми, немам алтернативу.

„Моја супруга ради у јавном предузећу, има факултетску диплому и њена плата је 60.000 динара (што је више него двоструко мање од његове)", испричао је један од достављача.

Погледајте видео о Узбекистанцима који раде у Београду:

ЕУ директива поделила платформе

Још 2021. године Европска унија почела је да ради на директиви која би требало да регулише област платформског рада.

Један од основних проблема који је препознат јесте то што се милиони платформских радника воде као самозапослени иако би по начину на који објављују свој посао требало да имају статус запосленог са свим правима које то за собом повлачи.

Бранка Анђелковић каже да ЕУ овом директивом жели да реши питање лажног запослења „избацујући посреднике из игре".

Документ се такође бави и начином на који платформе раде, истичући да треба да постоји одређени људски надзор над алгоритмом који управља организацијом рада и зарадом.

Пошто је коначан текст директиве постао познат у другој недељи јуна нису сви реаговали са прихватањем.

Удружење платформи за доставу Европе (Delivery Platforms Europе) навело је да је „забринуто због утицаја који би овај предлог могао да има на возаче, ресторане, и ЕУ економију".

Они истичу да би пребацивање оних који се сада воде као самозапослени у категорију запослених могло да натера и до „ 250.000 људи да престану да раде доставу зато што неће више имати флексибилност коју желе".

Сличан став понављају и из Глова, који је део удружења, истичући да њихово искуство показује да „флексибилност и повластице, унапређују ситуацију за особе које су истински самозапослене".

Из Волта поручују да поздрављају „рад Европске уније на директиви".

„Верујемо да ће директива разјаснити правила која се односе на класификацију платформских радника и побољшати њихов живот кроз већу транспарентност алгоритма", кажу из Волта.

Драгана Јовчић из Уради-заради сматра да „циљеве које је ЕУ поставила имају своје добре ефекте" али и да их треба „прилагодити спрам изазова које носе различите врсте услуга а самим тим и платформским радницима".

То значи, како наводи, да „треба обратити пажњу на кориснике и платформске раднике који су најпогођенији овим технологијама и утврдити шта је то што све производи лоше ефекте на њихов рад и живот".

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]