Рак и здравље: Приче о борби и канцеру

Све црвене столице уз жуте зидове окречене масном бојом низ узани ходник су испуњене.

У дугом сивом капуту са црном капом на глави која покрива све мисли и страхове који се под њом врзмају, још дужим корацима пролазим кроз ходник који многе дели од тренутка истине.

Док се погледом срећем са женом којој маска покрива усне и нос, али не и страх који се назире у очима, са разгласа се чује „број 24" и име госпође кратке црне косе прошаране седим власима, која устаје и приближава се ординацији 14.

Кроз неколико минута она ће можда чути једну од најтежих реченица.

Ово је ходник Института за онкологију и радиологију Србије у Београду, пред низом амбуланти у којима годишње око 6.000 људи сазна да има малигно обољење.

Више од 42.000 људи у Србији само 2022. године сазнало је да болује од неке врсте карцинома.

Чак 7.000 људи добило је дијагнозу карцинома плућа, карцином дојке дијагностикован је код 4.600 људи, док је од рака дебелог црева оболело више од 4.000 становника Србије, изјавио је недавно Милан Жегарац, в.д. директора Института за онкологију и радиологију Србије, гостујући на Радио-телевизији Србије.

Висока стопа оболевања бележи се годинама и код рака простате и грлића материце.

Карцином плућа - имуно терапија као лек

Људи у Србији најчешће оболевају од карцинома плућа.

Да има рак плућа Ђурђина Јовановић, учитељица из београдске општине Младеновац, сазнала је неколико година после првог одласка лекару.

Стално је осећала умор и схватила је да нешто са њом није у реду.

„Лутала сам од једног лекара до другог, да би ме на крају неуролог упутио да снимим плућа", рекла је раније Јовановић за ББЦ.

Тумор плућа, четврти стадијум - гласила је њена дијагноза.

Једва је ходала и дисала, а да би ублажила несносне болове, пила је морфијум.

Поред сталног умора, јавила се бол око грудног коша, па је кренула и на физикалну терапију, пила је лекове, слушала све што су јој лекари говорили, али резултата није било.

„Стање је било драматично јер ни операција није могла да се обави, зато што је тумор метастазирао на јетри и на плућној марамици", присетила се Јовановић.

Решење за њу била је нова метода лечења - имунотерапија.

Више од две године откако је почела са том терапијом, Ђурђина живи скоро нормално, „као да је готово излечена".

„Пацијенти који су кандидати за имунотерапију могу да живе пет до седам година дуже, а и њихов квалитет живота се побољша", објаснила је Драгана Јовановић, пулмолошкиња из Београда.

Главни циљ терапије јесте да „ојача имуни систем како би наше одбрамбене ћелије могле да открију и елиминишу малигне, подле ћелије рака", објашњава докторка Јовановић.

Имуни систем људског организма је подешен тако да препознаје стране ћелије.

Те ћелије могу бити бактерије, вируси, али и малигне ћелије тумора.

Међутим, услед комплексне регулације имуног система ове ћелије некад могу да прођу неопажено нашим имуним ћелијама и на тај начин се након настанка размножавају и формирају малигни тумор и метастазе.

Постоје различите врсте карцинома плућа, али и различите мутације и у зависности од врсте мутације и стадијума болести утврђује се терапија.

Први корак је да се пацијент подвргне напредном геномском тестирању и анализи ДНК ћелија рака које се узимају биопсијом.

Уколико је вредност биомаркера, индикатора који се користе да се препозна колико је рак узнапредовао, изнад 50 одсто, онда је пацијент погодан за имунотерапију.

Ако је вредност нижа, пацијент се лечи комбинацијом имунотерапије и хемотерапије.

Примена имунотерапије код пацијената који имају канцер у ранијим стадијумима или су у ризику да им се тумор врати још је на нивоу истраживања и експеримената.

Рак плућа други је најчешћи облик канцера у свету, а у 2020. години забележено је више од 2,2 милиона нових случајева.

Међу десет земаља у свету са највишим бројем оболелих од рака плућа Србија је на другом месту, а на првој позицији у Европи по смртности, последњи су подаци платформе Global Cancer Observatory.

Годишње готово 7.000 људи Србији оболи од рака плућа, а умре више од 5.000.

Број људи које свакодневно умру у Србији од овог карцинома је 13, подаци су Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут.

Шта је имунитет и зашто је важан?

Превенцијом до мање црне статистике рака дојке

Рак дојке други је по учесталости у Србији, а према подацима Регистра за рак од ове малигне болести у Србији у просеку годишње оболи 4.500 и умре 1.800 жена.

Теута Аслани Ђурђевић део је ове статистике, а њен живот потпуно је променила квржица коју је самопрегледом напипала на дојци.

Био је то први знак да се у њеном телу развија рак.

Теута је тада отишла лекару, који је одмах закључио о чему се ради.

После серије хемиотерапија и операције, решила се канцера дојке.

Процењује се да тренутно у свету са дијагнозом рака дојке живи 7,8 милиона жена којима је у последњих пет година откривен малигни тумор дојке и које су завршиле лечење или је лечење још увек у току, подаци су Батута.

Карцином дојке је болест која се може спречити.

Најважнију улогу у томе имају редовни прегледи.

Код жена од 20. до 45. године ради се ултразвук, док је за жене од 50. до 69. године обавезна мамографија једном у две године.

Мамографија је рендгенски преглед за откривање промена у дојци, које се не могу напипати или открити другим врстама прегледа.

Осим одласка лекару, препорука је да жене једном месечно раде самопреглед.

Теута је самопрегледом и открила да се нешто дешава.

Једанаест месеци после лечења карцинома дојке, њу је дочекао рак штитасте жлезде.

Иако је његово лечење другачије и на неки начин лакше, ова оперска певачица више га се плашил, јер је страховала да ће утицати на њен глас.

Са два ожиљка од операција два рака, она данас пева из свег гласа и помаже другима који се суочавају са дијагнозом малигнитета.

Штитаста жлезде је крива и што ја сада на шест месеци редовно пролазим ходницима Института.

Иако је лечење завршено у јесен 2020, сваки одлазак на контроле које су у прве две године на три, а касније на шест месеци, ствара благи терет.

Овог пута чујем од запослених на одељењу нуклеарне медицине где се добија терапија за лечење ове болести да је ситуација „никад лошија".

Више од пола милиона људи на свету годишње сазна да има ову болест, подаци су Агенције за рак Светске здравствене организације.

Рак штитасте жлезде је тако у свету девети по учесталости.

Прича о борби са две дијагнозе карцинома

Рак дебелог црева - тестом и одласком у тоалет до раног откривања

Рак дебелог црева је други најчешћи злоћудни тумор у оболевању и умирању.

Сваке године од овог рака оболи приближно 4.500, а умре више од 3.000 људи, подаци су Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" у Србији.

Тачан узрок настанка рака није у потпуности јасан.

Најчешће се јавља као последица дејства наследних фактора и фактора средине, начина исхране и стила живота.

Ћелије из којих се може развити рак могуће је открити веома једноставним тестом.

Овим тестом је могуће открити рак у почетној фази када је лечење успешно.

Тест може бити колоноскопија - процедура која користи камеру унутар дугачке цеви за преглед целог црева - или флексибилна сигмоидоскопија, којом се посматра део црева.

Одлазак у тоалет може бити аларм за тестирање.

Добро погледајте шта излази када одете у тоалет, јер би требало да пазите на крв у столици и крварење из ректума.

Јарко црвена крв може доћи из натечених крвних судова (хемороиди) у задњем пролазу, али такође може бити узрокована раком црева.

Тамноцрвена или црна крв у измету може доћи из црева или желуца, а може бити и забрињавајућа.

Такође можете приметити промену у навици црева, као што је мекша столица или чешће пражњење црева него што је нормално.

Или можда осећате да не празните црева како треба и да не идете довољно често у тоалет.

У Србији се спроводи Национални програм раног откривања рака дебелог црева који укључује мушкарце и жене узраста од 50 до 74 године.

Рак простате и тестиса

Када су се фудбалери нижелигашког клуба Миљаковац из Београда фотографисали голи са лоптом преко тестиса, имали су јасну поруку.

Био је новембар, месец борбе против рака тестиса, а они су желели да пошаљу поруку о значају редовних уролошких прегледа.

У средишту њихове поруке био је рак тестиса, од ког годишње оболи око 250 мушкараца у Србији.

Рак тестиса јавља у трећој и четвртој деценији живота код мушкараца, објаснио је уролог Урош Бабић, раније за ББЦ.

По учесталости међу мушкарцима у Србији, рак простате је на другом месту, иза рака плућа.

Годишње оболи око 2.300 мушкараца и премине око хиљаду, наводи се у саопштењу Удружења медикалних онколога Србије (УМОС).

У Европи ово је најчешћи карцином међу мушкарцима.

Редовни уролошки прегледи, кључни су у превенцији ових карцинома.

Рак простате открива се и ПСА тестом, који је специфични туморски маркер простате.

У неким земљама се спроводи експеримeнтални тест урина који може да открије да ли мушкарац са почетним стадијумом рака простате мора да прође агресивну терапију или ће моћи да се излечи уз само праћење стања.

Грлић материце

Две жене у Србији дневно умру од рака грлића материце.

Ово малигно обољење је спречиво и лечиво, ако се открије у раној фази.

Главни узрочник ове болести је хумани папилома вирус (ХПВ).

Неке врсте ХПВ вируса изазивају цервикалне дисплазије, односно премалигне промене на грлићу материце, које касније могу постати малигне.

Од 2022. године у Србији је за децу и младе од девет до 19 година доступна је бесплатна вакцина која је главни начин превенције настанка ове болести.

У Србији је за децу и младе до 19 година доступна бесплатна ХПВ вакцина, шта је ова вакцина и чему служи:

ХПВ вакцина која је доступна у Србији, штити од девет различитих типова тог вируса.

Међу њима су два типа која су узрочници готово свих канцера грлића материце, они који изазивају већину случајева рака дебелог црева и неки који доводе до обољења гениталија, главе и врата.

Неке студије сугеришу да је вакцина веома делотворна и да смањује број случајева грлића материце за скоро 90 одсто.

Редовни гинеколошки прегледи важна су карика у откривању овог малигнитета, јер се тестовима могу увидети промене које изазивају настанак рака.

Терапија и лечење зависе од стадијума и врте болести, а хирургија и зрачење главни су третмани.

Иако је спречив, дијагнозу рака грлића материце годишње добије 1.500 жена, док 700 умре од ове болести.

Шта треба да знате о раку грлића материце

Нове терапије, лекови, вакцине

Претходне године донеле су низ нових сазнања и метода у лечењу рака.

Неизлечиви рак једне тинејџерке уклоњен је из њеног тела после прве употребе револуционарног новог типа лечења.

Сви други типови лечења за Алисину леукемију били су неуспешни.

Због тога су лекари у болници Грејт Ормонд Стрит употребили „едитовање базе" како би извели подвиг у биолошком инжењерингу и направили за њу нови, живи лек.

Алиса, 13-годишњакиња из енглеског Лестера, добила је дијагнозу акутне лимфобластне леукемије Т-ћелија у мају 2021. године.

T-ћелије би требало да су чувари тела, који траже и уништавају претње, али за Алису они сами су постали претња и почели су да измичу контроли.

Експериментални лек који је добила, шест месеци касније дао је резултате.

Рак је нестао, али су лекари наставили да прате њено стање.

Британски научници истражују и нову врсту терапије која користи вирус којим се заражавају и уништавају штетне ћелије.

Код једног пацијента рак се потпуно повукао, док је код других запажено умањење тумора.

Терапија садржи ослабљене ћелије вируса прехладе (herpes simplex) који је модификован како би елиминисао ћелије тумора.

Ипак, потребна су већа и дужа истраживања, али стручњаци кажу да би ова инјекција могла да понуди излаз многима који имају поодмаклу фазу рака.

У стварању нове терапије за лечење рака, може помоћи и пандемија вируса корина.

На њој раде муж и жена који стоје иза једне од најуспешнијих ковид вакцина, али у Великој Британији је мало ко чуо за њих.

Професорка Озлем Туречи и професор Угур Сахин заједно су 2008. основали компанију БиоНтек како би истражили нову технологију која подразумева употребу информацијске РНА (мРНА) за лечење рака.

Када је почела пандемија, удружили су се са америчком компанијом Фајзер како би помоћу истог приступа покушали да направе вакцину против ковида-19.

Сада се доктори надају да ће тај метод помоћи у проналажењу нових начина за лечење меланома, рака црева и осталих врста тумора.

БиоНтек тренутно спроводи неколико испитивања - у једној од њих пацијентима се даје персонализована вакцина која би требало да подстакне њихов имуни систем да нападне болест.

Историјат малигних болести

Неки од најранијих доказа о раку налазе се међу фосилизованим туморима костију, људским мумијама у старом Египту и древним рукописима.

Израслине које указују на рак костију назван остеосарком су примећене код мумија.

Пронађена је и деструкција коштане лобање која се примећује код рака главе и врата.

Најстарији записи о карциному откривени у Египту датирају око 3000. године пре нове ере.

Порекло речи рак приписује се грчком лекару Хипократу (460-370 пре нове ере), који се сматра „оцем медицине".

Хипократ је користио термине carcinos и carcinoma да би описао одређене туморе.

На грчком, ове речи се односе на рак, који се највероватније примењује на болест јер су избочине рака које се шире попут прста подсећале на облик рака.

Римски лекар Целзо касније је превео грчки израз у cancer, латинску реч за рак.

Гален, други грчки лекар, користио је реч oncos да опише туморе.

Иако се аналогија са раком Хипократа и Целзуса још увек користи за описивање малигних тумора, Галенов термин се сада користи као део назива за специјалисте за рак - онкологе.

Светски дан борбе против рака, 4. фебруар, обележава се од 2000. године.

Како се Настасја борила са раком и постала Кенсеринфлуенсер

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]