Здравље: „Била сам као леш, мислила сам да је готово" - пацијенткиња којој је имунотерапија продужила живот

    • Аутор, Дејана Вукадиновић
    • Функција, ББЦ новинарка

Умор који је „непрекидно осећала" за Ђурђину Јовановић био је црвена лампица да се обрати лекару.

Испоставило се да има рак плућа - и то четврти, претпоследњи стадијум.

„Мислила сам да је све готово, ушла сам у фазу умирања, заправо сам умирала", прича Јовановић, учитељица из београдске општине Младеновац, за ББЦ на српском.

Две године откако је почела нову методу лечења - имунотерапију, Ђурђина каже да живи скоро нормално, „као да је готово излечена".

„Пацијенти који су кандидати за имунотерапију могу да живе пет до седам година дуже, а и њихов квалитет живота се побољша", каже Драгана Јовановић, пулмолошкиња из Београда.

Рак плућа други је најчешћи облик канцера у свету, а у 2020. години забележено је више од 2,2 милиона нових случајева.

Међу десет земаља у свету са највишим бројем оболелих од рака плућа Србија је на другом месту, а на првој позицији у Европи по смртности последњи су подаци платформе Global Cancer Observatory, која прикупља глобалну статистику за рак.

Годишње готово седам хиљада људи Србији оболи од рака плућа, а умре више од пет хиљада наводи се у саопштењу удружења Пуним плућима.

Број људи које свакодневно умру у Србији од овог карцинома је 13, подаци су Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут.

„Један од разлога за високу смртност јесте касно откривање болести, а немамо ни довољно термина за снимање, па пацијенти морају да чекају на анализе", сматра докторка Јовановић.

Црна статистика, верује, могла би да буде промењена увођењем савремене имунотерапије за коју каже да јесте направила револуцију, али и да не могу сви пацијенти да је примају.

Ова врста терапије налази се од 2020. на листи лекова које покрива Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), а пацијенти су је претходно плаћали.

„Била сам као леш"

Да има рак плућа Ђурђина Јовановић, сазнала је неколико година после првог одласка лекару.

Стално је осећала умор и схватила је да нешто са њом није у реду.

„Лутала сам од једног лекара до другог, да би ме на крају неуролог упутио да снимим плућа.

„Тумор плућа, четврти стадијум, гласила је дијагноза", прича Јовановић.

Једва је ходала и дисала, а да би ублажила несносне болове, пила је морфијум.

„Била сам као леш.

„Цео свет вам се преокрене и почињете да се поздрављате са животом", присећа се Јовановић.

Поред сталног умора, јавила се бол око грудног коша, па је кренула и на физикалну терапију, пила је лекове, слушала све што су јој лекари говорили, али резултата није било.

„Стање је било драматично јер ни операција није могла да се обави, зато што је тумор метастазирао на јетри и на плућној марамици", објашњава она.

Шта је рак плућа и који су његови симптоми

Рак плућа открива се често случајно и може бити без симптома, каже пулмолошкиња Драгана Јовановић.

„То је, нажалост, подмукла болест, јер се људи не јаве лекару ако немају теже тегобе и не помишљају да и неки банални узрок може бити индикатор једне овакве болести", објашњава докторка.

Статистика каже да се у 15 одсто случајева рак открива случајно, јер људи раде систематски преглед за рад у иностранство или снимају срце јер имају неке кардио-васкуларне проблеме, а онда случајно открију да имају сенку која је заправо малигни тумор на плућима, прича Јовановић.

„Ту је и велика група људи која има симптоме, али их погрешно тумачи.

„Углавном су то пушачи који већ имају пушачки бронхитис, гуше се, али не обраћају пажњу на то већ се правдају тиме да су претерали са цигаретама", наводи она.

Главни симптоми су:

  • сув кашаљ
  • отежано дисање праћено недостатком ваздуха
  • бол у грудном кошу
  • необјашњив умор
  • губитак апетита и телесне тежине

Ови симптоми се често јављају и код неких других болести, па их људи често занемарују и везују за неке друге болести.

„Једино што људе уме да уплаши јесте искашљавање сукрвице и крви, тада иду лекару, али то некада може бити касно, јер је болест већ одмакла у развоју", напомиње Јовановић.

Шта је имунотерапија и како делује

Главни циљ терапије јесте да „ојача имуни систем како би наше одбрамбене ћелије могле да открију и елиминишу малигне, подле ћелије рака", објашњава докторка Јовановић.

Имуни систем људског организма је подешен тако да препознаје стране ћелије.

Те ћелије могу бити бактерије, вируси, али и малигне ћелије тумора.

Међутим, услед комплексне регулације имуног система ове ћелије некад могу да прођу неопажено нашим имуним ћелијама и на тај начин се након настанка размножавају и формирају малигни тумор и метастазе.

Ко може да прими имунотерапију

Постоје различите врсте карцинома плућа, али и различите мутације, каже Михаило Стјепановић, директор Клинике за плућне болести УКЦ Србије.

У зависности од врсте мутације и стадијума болести утврђује се терапија, додаје.

Први корак је да се пацијент подвргне напредном геномском тестирању и анализи ДНК ћелија рака које се узимају биопсијом.

Уколико је вредност биомаркера, индикатора који се користе да се препозна колико је рак узнапредовао, изнад 50 одст, онда је пацијент погодан за имунотерапију.

Ако је вредност нижа, пацијент се лечи комбинацијом имунотерапије и хемотерапије, кажу стручњаци.

Примена имунотерапије код пацијената који имају канцер у ранијим стадијумима или су у ризику да им се тумор врати још је на нивоу истраживања и експеримената.

Докторка Јовановић каже, међутим, да су неке државе, попут Словеније, већ почеле да их преписују пацијентима чији су биомаркери ниже вредности.

Одлуку о томе ко може да прими имунотерапију доноси конзилијум на основу стадијума тумора и комплетног здравственог стања пацијента, појашњава Михаило Стјепановић, директор Клинике за плућне болести УКЦ Србије.

Са имунотерапијом, животни век пацијента са раком плућа знатно се продужава, показује истраживање које је Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима" урадило заједно са Клиником за пулмологију.

Пошто је у питању савремени начин терапије, око десет одсто оболелих од овог карцинома лечи се овим новим лековима у свим болницама у Србији о трошку РФЗО, наводи се у истраживању.

„Сваки тумор има генетику, зато се све више говори о персонализованој терапији", објашњава Јовановић.

Поред хемиотерапије (лечење лековима цитостатицима) чија је делотворност око 35 одсто, Јовановић додаје да се примењује и молекуларна терапија, којом у неким случајевима болест може потпуно да се повуче.

Корона вирус и рак плућа

Докторка Јовановић указује да се за време короне „број прегледа смањио за 45 одсто што је утицало и да се успори и процес дијагностике, јер је скоро све било подређено корони".

Али, објашњава, неки људи су откривали тумор у ранијој фази захваљујући томе што су због озбиљнијих типова короне снимали плућа.

„Када се рак на време открије, веће су шансе да се држи под контролом", каже докторка.

Ђурђина Јовановић, пацијенткиња из Младеновца, почела је нову терапију баш у тренутку када се појавила на листи државног завода.

Пошто су јој урадили биопсију, утврдили су да јесте кандидаткиња за ову савремену методу лечења.

„Терапије су одмах кренуле да делују и спасиле су ми живот.

„То је попут неког раствора који пијете, није слично хемиотерапији", додаје Јовановић.

Имунотерапију је почела када је у Србији, у пролеће 2020, уведено 52-дневно ванредно стање због пандемије ковида-19.

Ванредно стање је трајало 52 дана.

„Ништа нисам прескочила, пазила сам се, вакцинисала сам се против короне у договору са лекаром", прича ова учитељица из Младеновца.

Често јој се, каже, дешавало да из властитог окружења чује коментаре да је „срећница", чак и да је добила ову терапију „преко везе".

„Једноставно су моји резултати одговарали и показало се да добро реагујем на ову терапију, то није веза, можда више срећна околност", прича она.

Две године је прошло од првог извештаја када јој је утврђен четврти стадијум, до последњег, на коме се примећује само мала мрља на плућима.

Каже да сада води живот као да има неко хронично обољење које лечи одређеном терапијом.

Осећа се одлично, иде на посао и скоро све ради као и пре него што су јој саопштили да има рак плућа.

„И даље живим са овом дијагнозом, не треба се залетати.

„Срећна сам, али сам опрезна", додаје Ђурђина.

Можда вам овај видео буде занимљив

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]