Интернет и криптовалуте: Криптопреваре све чешће на Балкану - велико хапшење у Београду

„Лези, доле, руке на леђа", вичу маскирани припадници полиције током рације у Београду и то све због криптовалута, односно валута у дигиталној форми.

Ухапшено је 14 људи, осумњичених да су онлајн преварама страним држављанима причинили штету већу од два милиона евра, саопштено је 12. јануара из Министарства унутрашњих послова.

У акцији је учествовао и Еуропол - европска полицијска служба - као и правосудни органи Бугарске, Кипра и Немачке, где је такође ухапшена једна особа.

„Осумњичени су рекламама на друштвеним мрежама мамили жртве на сајтове којима су тајно управљали осумњичени, а који су им нудили наизглед изузетне могућности улагања у криптовалуте", навели су из Еуропола.

„Жртве, углавном из Немачке, прво би уложиле ниске, троцифрене суме, а затим су их убеђивали да изврше трансфере већих износа."

Арвин Камбери из Дипло фондације, стручњак за криптовалуте, у разговору за ББЦ на српском каже да је то врло честа врста криптопреваре.

„Вртоглави успон биткоина у последњих пет или шест година довео је до тога да људи верују да нешто што је дигитално може да буде јако вредно, па желе да се брзо обогате и испливале су све врсте превараната који то желе да искористе", наводи Камбери.

„Дуго пратим све што се дешава око криптовалута и могу слободно да кажем да су у Србији деведесет одсто ствари преваре."

Биткоин је прва и најпопуларнија криптовалута данас - један вреди око 2.000.000 динара.

На питање како да људи буду безбедни у свету криптовалута, Камбери одговара: „Исто као на сваком финансијском тржишту".

„Ако неки производ изгледа превише добар да би био истинит - обећа вам огромне повраћаје на уложен новац, заиста треба размислити два пута - вероватно није истина.

„Људи у Србији то нарочито треба да знају, имајући у виду искуства са Јездом и Дафином".

Јездимир Васиљевић, познатији као Газда Језда, и Дафина Милановић током деведесетих оштетили су велики број грађане Србије за десетине милиона немачких марака, нудећи им високе камате.

Шта се догодило у Београду?

У великој акцији заједничког истражног тима Немачке и Србије ухапшено је 14 људи који се сумњиче за удруживање ради вршења кривичних дела, превару и прање новца.

Дела су, према полицији, извршена на Кипру, у Бугарској, Естонији и Србији.

„Сумња се да су преварама уз помоћ онлајн платформи и улагањем криптовалута посредством три фирме из Београда причинили штету држављанима Немачке, Канаде, Швајцарске и Аустралије већу од два милиона евра", наводи се у саопштењу полиције.

Лажно су се представљали и кориснике доводили у заблуду да је реч о легалној трговини, иако до ње није долазило, додају.

„Испитано је 261 лице, претражене су 22 локације (пет у Бугарској, две на Кипру, 15 у Србији), међу којима четири кол центра и 11 канцеларија Србији, две канцеларије на Кипру, две компаније и три канцеларије у Бугарској", кажу из Еуропола.

Они истичу да је број непријављених случајева вероватно много већи, те да су криминалне групе са најмање четири позивна центра у источној Европи потенцијално оствариле „незакониту добит у стотинама милиона евра".

Камбери каже да су такви случајеви веома чести.

„Одређени ентитети, попут фирми, често се представљају људима као технолошке компаније, наравно користећи неке велике речи и напредну технологију и онда стварају фиктивно тржиште, што је економија без икаквог смисла и обрта.

„А најчешће су у питању класичне пирамидалне или Понзијеве шеме."

Пирамидална или Понзи шема је инвестициона превара за плаћање постојећих инвеститора средствима прикупљеним од нових инвеститора, а названа је по Чарлсу Понзију.

Он је током 1920-их је обећао инвеститорима поврат од 50 одсто у року од неколико месеци за оно што је тврдио да је улагање у купоне за међународну пошту.

У Србији су по томе најпознатији управо Јездимир Васиљевић и Дафина Милановић, оснивачи банака Југоскандик и Дафимент.

„Друга врста превара везана је за безбедност на интернету - људи често буду покрадени од разних сајтова који их убеђују да укуцају шифре и друге податке", каже Камбери.

„Једноставно треба бити обазрив - не кликтати на линк који вам каже да сте добили два милиона долара... Ако ништа друго, сигурно вам не би тако јавили."

Шта су дигиталне валуте и како функционишу?

Донедавно нерегулисана, област дигиталне имовине је 2021. препозната у српском законодавству.

Вирутелне валуте, дигитални токени, криптомати - сви ови до сада многима нејасни појмови, добили су дефиниције у Закону о дигиталној имовини.

У саопштењу Министарства финансија се наводи да је тиме „обезбеђена правна сигурност за инвеститоре и кориснике дигиталне имовине".

„Дајемо шансу, пре свега младима, да користе нове, алтернативне изворе финансирања и задржавамо их у Србији, где могу да остваре пословне, иновативне идеје", пише у саопштењу.

Дигитална валута је законом дефинисана као „дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити".

Прва и најпопуларнија криптовалута је биткоин, који је 2009. створио анонимни програмер Сатоши Накамото, што је можда и име које користи група програмера.

Постоји неколико начина на који људи могу да примају криптовалуте.

Један је да наплаћују услуге и производе у криптовалутама у оквиру малопродаје, а други куповина на берзи, а могу и да их добију од некога.

Криптовалутама се може трговати преко огласа - када се две особе нађу, размене новац и криптовалуте, без плаћања пореза.

Ипак, постоје и специјализоване берзе и мењачнице.

Захваљујући криптомењачницама, купац уплаћује новац, а мењачница му на дигитални новчаник пребацује новчани износ.

Народна банка Србије је у децембру 2022. дозволу за трговину криптовалутама дала је двема мењачницама.

Међутим, Камбери каже да су током година виђали разне случајеве.

„Дође неко и каже 'могу ли да донесем мој биткоин да видите да ли је прави?'"

„'Извините, шта?', питам".

„'Да их донесем, ено су ми кући'".

„Неко му је за 6.000 динара по комаду продао физичке токене купљене на интернету, рекао му да је то вредно, да компјутер то може да прочита."

Криптопреваре на Балкану

Ова 42-годишњакиња рођена у Бугарској тражи се због наводне умешаности у организовање и вођење преваре криптовалутама познате као OneCoin.

Данас се налази на листи 10 најтраженијих америчког ФБИ-ја и једина је жена на тој листи.

Федерални истражитељи оптужују је да је користила шему за превару жртава и тако их оштетила за више од четири милијарде долара.

Игњатова је људима говорила да је измислила криптовалуту која може да се мери са биткоином и убедила их да у њу уложе милијарде.

Али агенти ФБИ кажу да је OneCoin био безвредан и да никада није био заштићен технологијом блокчејна коју користе друге криптовалуте.

Блокчејн систем осигурава да се сваки пренос вредности деси само једном.

Служи као база података, у којој сваки блок представља информације о одређеној трансакцији, а једном унесени подаци се не могу мењати.

Према наводима федералних тужилаца, Ињатова је у суштини користила Понзи шему, инвестициону превару за плаћање постојећих инвеститора средствима прикупљеним од нових улагача.

„Она је савршено темпирала шему, искористивши махните спекулације на почетку рађања криптовалута", рекао је Демијан Вилијамс, главни федерални тужилац Менхетна.

Ињатова се од 2017. године води као нестала, од када је виђена како се укрцава на лет из Бугарске за Грчку.

Власти Јужне Кореје саопштиле су крајем 2022. да верују да се До Квон, пропали шеф компаније за трговину криптовалутама, током чијег краха је изгубљено 40 милијарди долара, крије у Србији.

Тридесетједногодишњи Квон је оптужен за превару и кршење правила тржишта и расписана је међународна Интерполова потерница за његово хапшење.

Квон је раније негирао да се крије, али није открио где се налази.

„Нисам 'у бекству' или било шта слично - са било којом владином агенцијом која је заинтересована да нам се обрати у потпуности сарађујемо и немамо шта да кријемо", твитовао је он у септембру.

Тужиоци су објавили налоге за хапшење још пет људи, који нису именовани, повезаних са такозваним стејблкоином (stablecoin) Тером и сестринским токеном Луном.

Систем Тера-Луна је пропао у мају, када је цена оба токена пала на скоро нулу, а последице су погодиле шире криптотржиште.

Широм света улагачи у ова два дигитална новчића изгубили су око 42 милијарде долара, према анализи компаније за праћење блокчејна Елиптик.

Поједини инвеститори изгубили су животну уштеђевину, а јужнокорејске власти су покренуле неколико кривичних истрага о краху.

Косовска полиција почетком јуна 2022. започела је акцију одузимања опреме која служи за рударење, тј. производњу криптовалута.

Тада је су општини Лепосавић, на северу Косова, где већински живи српско становништво, одузета 272 таква уређаја.

Да би ископали биткоин, рачунари - често специјализовани - повезани су на мрежу криптовалута.

А да би повећали профит, људи често на мрежу повезују велики број таквих компјутера - чак и читава складишта пуна њих.

То троши огромну количину електричне енергије јер рачунари, мање-више, непрестано раде.

Влада Косова је непосредно пред заплену, због енергетске кризе на Косову, донела одлуку о забрани производње биткоина.

Дан после Лепосавића, заплене је било и у Глоговцу, такође на северу Косова.

Косово се донедавно могло похвалити једном од најјефтинијих цена електричне енергије у Европи.

У таквом окружењу, крипторударење је постало популарно међу младим људима.

Свет

Последњих година таквих случајева има широм света и углавном је реч о астрономским цифрама.

У августу 2021. хакери су напали водећу јапанску берзу криптовалута Ликвид, а процене су да је украдено скоро 100 милиона долара.

Претходно је 600 милиона долара украдено од платформе за дигиталне токене Поли нетворк (Poly Network).

Пар из Њујорка ухапшен је у фебурару 2022. због сумње да је опрао око 4,5 милијарди долара украдених у рударењу криптовалута 2016. године, пренели су амерички медији.

Прање новца је процес у којем се нелегално стечени приходи трансформишу у наизглед легитиман новац или другу имовину.

Иља Лихтенштајн (34) и његова супруга Хедер Рајанон Морган (31) оптужени су да су помогли да се „опере" 119.754 украдених биткоина.

Такође, ФБИ је у априлу 2022. саопштио да је хакерска група повезана са Северном Корејом одговорна за крађу 620 милиона долара у криптовалути.

Полиција у Естонији ухапсила је у новембру двојицу мушкараца осумњичених да су преварили стотине хиљаде људи за око 575 милиона долара.

Такође су их наводили да инвестирају у лажну криптовалуту.

Како је лажни туристички агент узео људима стотине хиљаде долара за путовања из снова

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]