Србија, жене и менструација: Колико су поскупели улошци и тампони

Пораст цена основних животних потрепштина погађа све, а многе жене имају и додатни неизбежни месечни трошак на ком се тешко може уштедети.

До маја 2022. године, за неопходне хигијенске производе током менструације, женама је било потребно око 6.300 динара годишње.

Данас, само шест месеци касније - две хиљаде динара више.

Жене у Србији издвајају трећину више новца за улошке и тампоне него пре неколико месеци.

Паковање уложака од 16 комада у мају је коштало просечно око 240 динара, а сада 80 динара више.

Ово су подаци истраживања организације Џендер нолеџ хаб (Gender Knowledge Hub), током којег су поређене просечне цене уложака и тампона у мају и октобру 2022.

У периоду од новембра 2021. до октобра 2022. године, малопродајне цене козметичких и производа за личну негу и хигијену повећане су 24,6 одсто, наводе из Републичког завода за статистику за ББЦ на српском.

„Менструални производи су, претпостављамо као последица инфлације, у последња четири месеца поскупели за око 33 одсто", каже Душица Стојадиновић, истраживачица ове организације, за ББЦ на српском.

Жене у просеку годишње имају 13 менструација и по циклусу користе два паковања уложака.

То значи да по тренутним ценама годишње за улошке издвоје више од 8.400 динара, рачуница је ове организације.

Уколико се у обзир узме да прву менструацију имају са 11 година, а да менопауза према Светској здравственој организацији најчешће почиње у 51. години, према тренутним ценама, жене у току живота потроше више од 330.000 динара на улошке и тампоне.

Не постоје подаци о томе колико жена у Србији не може да приушти ове производе.

У свету око 500 милиона жена нема довољно новца за менструалне потрепштине, нити услове за одржавање хигијене током менструације, процена је Светске банке.

Проблем менструалног сиромаштва неке земље покушале су да ублаже укидањем или смањењем пореза на додату вредност (ПДВ) на улошке и тампоне, али Србија није међу њима.

Организација Џендер нолеџ хабје покренула иницијативу за смањење овог пореза са 20 на пет одсто у мају 2022. године.

Ратови, здравствене и економске кризе утичу на ментално здравље људи. Дешавања у свету протеклих неколико година директно су утицала на наш свакодневни живот, најчешће кроз раст трошкова и поскупљења.

ББЦ жели да исприча вашу причу: Како поскупљења утичу на ваше ментално здравље? Колико људи зависи од ваших примања и како се осећате када погледате у новчаник на крају месеца? Осећате ли стрес због све виших цена и како се носите са тим притиском?

Опишите нам ваша искуства попуњавањем формулара на ОВОМ ЛИНКУ, а наши новинари ће вам се убрзо јавити.

Колико су скочиле цене у октобру

Цене производа и услуга личне потрошње у октобру 2022, у односу на септембар 2022, у просеку су повећане за 1,9 одсто, подаци су Републичког завода за статистику.

Потрошачке цене у октобру 2022. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 15 одсто, док су у поређењу са децембром 2021. године у просеку повећане за 13,5 одсто.

Погледајте видео: Први факултет у Србији са бесплатним улошцима

Колико жена у Србији је менструално сиромашно?

Није познато јер у Србији до сада није спроведено истраживање о овој теми.

„Најближе нашем контексту је истраживање које је спроведено у Хрватској, у којем је 36,4 одсто испитаница навело је да им се догађа да морају да купе мање квалитетне менструалне потрепштине због њихове цене", прича Стојадиновић.

„Више од 11 одсто је навело да им се догађа да немају довољно менструалних потрепштина да их могу променити кад год желе, и исто толико не може да их приушти."

Око девет одсто жена навело је да им се догађа да уложак, односно тампон, не промене дуже од шест до осам сати јер немају новца да купе довољну количину ових производа.

Менструалне производе не може да приушти 3,6 одсто жена, па уместо њих користе импровизована средства, наводи се у истраживању.

„Имајући у виду ове резултате и блискост контекста, можемо претпоставити да се жене у Србији налазе у сличном, ако не и у мање завидном положају када је у питању ризик од менструалног сиромаштва", каже Стојадиновић.

Како је ББЦ раније извештавао, имајући у виду да је просечна нето плата у Хрватској у мају ове године била 946 евра, а у Србији око 553 евра, може се претпоставити да је и ситуација са менструалним сиромаштвом тежа.

Погледајте видео о менструалном одсуству са посла:

Шта је менструално сиромаштво?

У менструалном сиромаштву живе жене које не могу да приуште неопходне производе током менструације и немају могућност да одржавају хигијену.

„Менструално сиромаштво је неприступачност испуњавања основних здравствених потреба жена и довођење у велики ризик жена, с обзиром да подразумева недоступност производа који су неопходни за одржавање хигијене и репродуктивног здравља", објашњава Стојадиновић.

У ове производе, поред уложака и тампона, спадају и лекови против болова и доњи веш, наводе Уједињене нације (УН).

„Менструално сиромаштво не погађа само жене и девојке у земљама у развоју, већ и жене у богатим, индустријских државама", пише на сајту Популационог фонда Уједињених нација.

Немогућност да приуште менструалне производе доводи до тога да многе девојчице и жене не иду у школу или на посао, што може имати трајне последице по њихово образовање и финансијску будућност, наводе на интернет страници овог фонда.

Бесплатни улошци и смањење пореза

Шкотска је августа 2022. ушла у историју као прва држава на свету која је усвојила закон којим хигијенски улошци и тампони постају бесплатни за све.

Закон о менструалним производима подразумева да све образовне установе, али и јавне институције морају да обезбеде ове производе.

Од 2017. потрошено је нешто мање од 32 милиона евра како би хигијенски производи постали јавно доступни.

„Трошкови живота су све већи, те је овај закон трачак наде који показује шта се све може постићи када се политичари удруже за добробит људи којима служе", рекла је Моника Ленон, посланица лабуристичке партије која се залагала за доношење овог закона.

Неке земље су смањиле или укинуле порез на додату вредност (ПДВ) на производе за менструацију.

Међу њима су десетак држава у САД, Кенија, Канада, Аустралија, Индија, Колумбија, Малезија, Никарагва, Јамајка, Нигерија, Уганда, Либан и Тринидад и Тобаго.

Европска унија препоручила је смањење ПДВ-а на ове производе на пет одсто.

На нивоу ЕУ ове године донет је нови закон према коме земље чланице могу да изаберу да у потпуности укину порез на додату вредност на женске санитарне производе, јер се они сматрају основним потребама.

Највиши ПДВ на ове производе међу земљама чланицама уније је у Мађарској - 27 одсто.

У Србији се на улошке и тампоне, као и на већину других производа, плаћа ПДВ од 20 одсто, а организација Џендер Нолеџ Хаб је у мају покренула кампању за смањење овог пореза на пет одсто.

„Ови производи се опорезују са 20 одсто, док се рецимо дневне новине или смештај у хотелима опорезују са 10 одсто", каже Стојадиновић, истраживачица ове организације.

Смањење би највише осетиле жене из осетљивих група, додаје.

„ПДВ је потребно смањити како би се омогућила адекватна доступност менструалних производа свим женама, а нарочито женама из осетљивих група", објашњава она.

Виши ниво ПДВ-а у региону има Црна Гора, која опорезује производе са 21 одсто.

Хрватска и Словенија смањиле су ПДВ на менструалне производе.

У Хрватској, тај порез од ове године износи 13 одсто, док је у Словенији 9,5 одсто.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]