Менструација и Балкан: Табу тема о којој се шапуће, а улошци за неке жене и даље луксуз

И данас, кад је менструација више од 18 година са мном, на послу и даље улошке стављам у рукав.

А да их држим на столу, нико не би приметио - у таквом окружењу радим.

Зашто онда то чиним?

Не знам.

Зашто девојке на Балкану, без обзира колико еманциповане или образоване, и даље шапатом питају једна другу да јој „погледа позади"?

Па шта и ако је процурило?

Ко би вам реч рекао да се посечете и да крв падне на столицу?

Нико.

Зашто се онда овога срамимо?

Зашто се о менструацији ретко говори и заштo у 21. веку још има девојчица које кад улазе у пубертет некад не знају шта их је снашло?

Откуд већ деценијама рекламе за улошке са плавим гелом уместо црвене крви?

Одговор на већину ових питања боркиње за женска права виде у патријархату, вековном клесару друштвених норми које кажу да је менструација „нешто прљаво".

Срам који обавија менструацију иде на руку државама широм света које зарађују на порезима на улошке и тампоне.

Прва менструација и беле панталоне

Ана Тадић, 35 година, Београд

Никад нећу заборавити дан кад сам добила прву менструацију у седмом разреду основне школе.

Седела сам у претпоследњој клупи пред крај школе тог дана и угледала огромну розикасту флеку међу препонама на белим панталонама.

У том тренутку је то за мене био баш велики шок, што је била последица мањка знања и информација о томе.

Као и код, вероватно, већине жена, отворен разговор о менструацији није почео с првим, или другим, петим, десетим циклусом.

За то су биле потребне године упознавања како себе и свог тела, тако и самог менструалног циклуса и његове важности за здравље жена и репродуктивни систем.

Данас говорим врло отворено о менструацији пред већином мушкараца који ме окружују, како би и они знали више о теми која је одговорна и за њихов долазак на свет.

Трећина жена у Хрватској мора да штеди на улошцима и тампонима

Резултати истраживања које је током 2020. спроведено у Хрватској показују неправедност система који зарађује на биологији.

Трећина жена у Хрватској присиљена је да штеди на улошцима, јер су им прескупи, показало је истраживање невладиних организација Паритер из Ријеке и Тииит Инк из Северне Македоније.

Анкету је попунило 6.084 жена које су имале менструацију претходних годину дана, из разних делова ове земље.

Отприлике свака једанаеста жена не може да приушти да мења уложак или тампон дуже од шест до осам сати.

У Хрватској, чланици Европске уније, ово је прво истраживање о проблему менструалног сиромаштва, а ретко где је и урађено и унутар ЕУ.

„Мањкавост истраживања је у томе што смо радили онлајн, па можда нисмо могли да допремо до оних који су у ризику од сиромаштва или немају приступ интернету.

„Резултати би вероватно били још гори да је било свеобухватно и на репрезентативном узорку", каже Тихана Наглић из Паритера за ББЦ.

Посебан део питања био је усмерен на нелагоду и посрамљивање које ова тема изазива међу многима.

Иако за 70 одсто испитаница није срамота говорити о менструацији, више од трећине њих - 35 процената - скрива улошке или тампоне да их нико не види кад иду у тоалет.

Испитивани су и услове за одржавање менструалне хигијене у школама и на факултетима.

Тетка периода - какви су резултати истраживања у Хрватској

Публикација удружења Паритер Менструално сиромаштво и дестигматизација

Слична истраживања, попут хрватског, нису рађена у Србији.

Имајући у виду да је просечна нето плата у Хрватској у мају ове године била 946 евра, а у Србији око 553 евра, може се претпоставити да је и ситуација са менструалним сиромаштвом тежа.

Проблем и патријархално и савремено друштво

Разлози за стигму о менструацији на Балкану су двојаки, сматра психолошкиња Наташа Вуковић из Бијелог Поља.

„Један је у вези са патријархалним ставовима, код нас у Црној Гори и даље је срамота да се о томе говори, чак и са мајком, то се некако прикрива.

„Други проблем је модерно друштво где је новац постао главна препорука и бити сиромашан је срамота, тако да се овде јављају две стигме", каже Вуковић за ББЦ на српском.

Јако је тешко младој жени да се ухватити у коштац са овим проблемом, додаје.

„Ја сам боркиња за женска права и себе тако доживљавам, а опет ухватим се да застанем кад ми пробије опну тај патријархални став на ком сам васпитана", истиче Вуковић.

Каже да је одрасла у можда нетипичној црногорској породици - њу и сестру је тата одгајао, јер им је мама рано умрла.

За време студија у Београду, током осамдесетих, Југославију је задесила економска криза и била је несташица кафе и вате, која се тад користила за менструацију.

„Кад сте поменули менструацију, одмах ми је прошло кроз главу како је нама наш тата слао пакете аутобусима у којима је редовно било по неколико пакета вате.

„Моја цимерка је имала мајку која се никад тога није сетила", додаје Вуковић.

Хтела сам да се шлогирам први пут

Мина Вукићевић, 32 године, Ваљево

Кад сам први пут добила, хтела сам да се шлогирам, јер нисам знала шта је.

После кад су ми објаснили све, била сам битна јер сам, као, порасла.

И у средњој школи сам радо на физичком говорила „поштеда".

Данас ми није непријатно да причам о менструацији и причам са свима - са колегама, другарима.

А са партнером, тек, то је нормална ствар, он и тако дели све те муке са мном.

Стигма је јасан производ патријархата, уверена је Христина Цветинчанин Кнежевић, истраживачица са Факултета политичких наука у Београду.

„Ако ви половину становништва означите као нечисте, само зато што имају менструацију која је сасвим нормалан биолошки процес и који на крају крајева, доноси живот, то је ствар патријархата", каже она за ББЦ на српском.

Корене патријархата препознаје у античком добу.

„Кад читамо филозофска дела Платона или Аристотела можемо видети ту идеју да је жена прљава сама по себи, да је прљаво и све што истиче из ње, па и менструална крв.

„А телесне течности мушкараца се славе као нешто што доноси живот, што је свето", додаје она.

Од филозофских учења те норме су временом прешле у религијске текстове.

„У свим водећим религијама је менструација стигматизована на различите начине, било да је реч о менструалним шаторима или о забрани да се присуствује верским ритуалима", каже Цветинчанин Кнежевић.

Како је у свету?

У делу Српске православне цркве препорука је да се током менструације жена не причешћује, а муслиманке су ослобођене поста рамазана.

У Турској је још много жена које кажу „болесна сам" током менструације.

Продавачицама у економски развијеном Јапану недавно су понудили да, ако желе, тих дана носе беџеве да би се „побољшало радно окружење" - иако је менстрауција тамо и даље табу.

Удатим женама у селима по Индији, кад роде децу, некад већ у двадесетим годинама, ваде материцу, јер не могу да приуште менструалне потрепштине.

Иако су ови медицински захвати у већини случајева штетни по њихово здравље, постоје читава села у којима жене немају овај репродуктивни орган, писао је ББЦ.

Куповао сам улошке чланицама породице и другарицама

Ади Софтић, 26 година, Маглај, Босна и Херцеговина

На менструацију гледам крајње нормалним очима.

Пошто имам пуно пријатељица, та тема преда мном није табу и свакако да сам куповао улошке и тампоне што чланицама породице, тако и девојкама и пријатељицама.

Не видим уопште проблем и увек се питам зашто су улошци и презервативи табу тема, када нису илегални производи - могу се купити на свакој трафици.

Јако је важно да отворено причамо и упознајемо једни друге и са здравственог и телесног аспекта.

Како победити невидљивог непријатеља?

Проблему који је за многе невидљив може се прићи само са свих страна - системски.

Предлажу се пореске реформе и измене наставних програма, да би се на концу дошло до промене погледа и ставова - али прво мора да се покрене отворени разговор о овој теми без стигме, сматра Цветичанин Кнежевић.

„Менструација је знак женског репродуктивног здравља.

„Ћутање доводи до тога да девојчице које све раније добијају менструацију не знају шта им се дешава, зато је важно причати и са девојчицама и са дечацима", каже Цветичанин Кнежевић.

У образовном процесу од основне школе, преко средње, па до универзитета, у Србији се не учи довољно о сексуалном и репродуктивном здрављу, подсећа она.

Жена у просеку током живота са менструацијом проведе шест и по година, подаци су компаније Либрес која производи улошке.

„Ми смо стигму покупили из примарних породица, друштва, вршњачких група и начин да се изборимо против ње подразумева да у наш образовни процес од најнижих разреда основних школа укључимо разговор о женском телу", додаје Цветинчанин Кнежевић.

Као додатни проблем наводи и то што се у школи слабо учи критичко мишљење, па људи нису вични да преиспитају неке усвојене обрасце.

Недостаје сексуално образовање

Лела Средојевић, 33 године, Београд

Добила сам менструацију први пут у седмом разреду и сећам се да сам била збуњена.

Пошто није било никог код куће, комшиница ми је донела улошке.

Мама ми је после објаснила да је све то нормално и ја сам тако прихватила.

Једна сам од ретких девојчица која је већ са 15 година била код гинеколога, јер нисам имала редовне циклусе.

Учили су ме да сакријем улошке, али ја то не радим, немам никакав осећај срама због менструације.

Наравно да ми се десило и да ми процури, посебно у средњој школи и то никад није пријатно, али тад вежеш дукс и ћао.

Нама јако фали сексуално образовање, које би нам објаснило колико су то важне и природне ствари.

Управо због тога што га немамо, ово је табу тема, као и женска мастурбација, о којој нико не говори у Србији.

Ни кад је реч о здрављу људи не знају довољно, мислим да 80 одсто девојака не зна шта су полицистични јајници*, а нису тако ретки.

*Стање које изазива комбинација метаболичких и хормонских фактора, а доводи до проблема са репродуктивним здрављем.

Опорезовани као луксузно добро

Иако жена не бира хоће ли јој нешто од менструалних потрепштина бити потребно, државе Србија и Хрватска на то гледају као на „луксузно добро".

Тако су тампони и улошци опорезовани - у Хрватској са 25, у Србији са 20 одсто.

У Европској унији та стопа је пет одсто.

Медији су нашироко коментарисали и преносили резултате истраживања о менструалном сиромаштву у Хрватској по објављивању, али је засад на томе и остало.

„Прича је букнула и јесте било реакција, саборске заступнице дале су предлог, али он није прихваћен.

„Очекујемо Национални план за равноправност полова што не знамо шта ће обухватати", каже Тихана Наглић.

Опозиционе саборске заступнице у Хрватској у фебруару ове године поднеле су захтев за допуну Закона о пореза на додатну вредност у ком су предложиле да се такозвани женски порез на улошке и тампоне, смањи са 25 на пет посто.

На тај би се начин, кажу, исправила неправда, те би свим женама биле доступне нужне хигијенске потрепштине.

Но, Влада Хрватске је одбила тај предлог.

Ако је немогуће да, као у Шкотској, улошци и тампони буду бесплатни, могу ли да буду доступнији?

„Нижа пореска стопа или њено укидање где може, били би одлично решење, али је важна и њихова доступност у школама и факултетима или на радном месту.

„Добро би било да послодавци осигурају запосленима менструалне потрепштине, а да држава их обезбеди онима који су у ризику од сиромаштва", каже Наглић.

Корона погоршала ситуацију

Пандемија Ковида-19 је драстично утицала на пораст и менструалног сиромаштва и стигме, напомиње Цветинчанин Кнежевић.

„Велика Британија је једна од земаља која је омогућила да девојчице и девојке у школама имају бесплатне улошке и тампоне.

„Кад се десила пандемија, прешло се на образовање од куће и онда оне које јесу биле финансијски угрожене, једна од десет девојака, остале су без могућности да им приступе", наводи Цветинчанин Кнежевић.

Иако су тим женама вероватно егзистенцијални проблеми најважнији, питање срамоте и новца овде је дубоко испреплетано, примећује и она.

Психолошкиња Наташа Вуковић дуже од десет година ради у Саветовалишту за младе о репродуктивном здрављу при Дому здравља у Бијелом Пољу.

Каже да су млади заинтересовани за овакве теме, али да је важно како им се оне представе - на пример, кроз љубав и заљубљеност.

Верује да би њихове генерације могле да мењају ствари набоље.

„Они треба да буду паметнији од родитеља и сами затраже помоћ.

„На младима је да мењају свет", закључује Вуковић.

Илустрације: Јаков Поњавић, ББЦ на српском

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]