Политика и Србија: Кључне поруке у експозеима председника Владе у последње две деценије

„Развој је главни циљ закона којим ћемо уредити политику и економију."

Ако би се поређале најчешће употребљаване речи у експозеима мандатара за састав Владе Србије, овако би могла да гласи реченица која је обележила претходне две деценије српске политике.

ББЦ на српском анализирао је учесталост појављивања кључних речи у експозеима српских премијера од Зорана Ђинђића до Ане Брнабић.

Експозеи кандидата временом су постајали све дужи: апсолутни рекордер је Александар Вучић и његов говор из 2016, који је донекле пробала да сустигне Ана Брнабић годину дана касније.

Све до 2012. и доласка на власт Српске напредне странке, говори премијера били су сажетији, а поруке краће.

Једно од кључних питања за све владе у Србији у 21. веку био је однос према Косову, али и спољнополитичка дилема - Исток или Запад.

Учесталост коришћења ових појмова показује и када долази до инфлације или смањења употребе неке речи.

Друга влада Ане Брнабић

У последњем експозеу који су слушали посланици у Скупштини Србије, Ана Брнабић као кључни појам владе навела је развој.

Кључне поруке премијерке из Српске напредне странке биле су о економији.

Иако је влада била готово без противника у скупштинским клупама због бојкота избора дела опозиције, није дуго потрајала - свега две године.

Прва влада Ане Брнабић

Када је као нестраначка личност дошла на чело Владе Србије уместо Александра Вучића, изабраног за председника Србије, Ана Брнабић одржала је други најдужи програмски говор.

Као и три године касније, у њему је кључно место заузео појам развоја, али су значајни појмови били и образовање, јавност и запошљавање.

За разлику од говора 2020, Ана Брнабић о Србији 2017. радије говори као о држави, него као о земљи.

Друга влада Александра Вучића

Убедљива изборна победа Српске напредне странке омогућила је Вучићу да неометано састави владу, баш као што је неометано држао најдужи програмски говор о раду будућег кабинета.

Говором доминира појам процената, што је једна од сталних одлика бројних Вучићевих говора у којима набраја цифре и економске податке којима илуструје тезе о сопственој владавини.

Прва влада Александра Вучића

Када је Александар Вучић први пут преузео премијерску функцију, као кључне циљеве поставио је фискалну консолидацију - решавање питања државних финансија.

Зато су кључне речи његовог првог експозеа биле управо економија и финансије.

Већ први Вучићев експозе био је неупоредиво дужи од говора његових претходника, али је и такав био далеко краћи од маратонских експозеа који ће уследити у годинама које долазе.

Влада Ивице Дачића

Политичке промене, долазак на власт Српске напредне странке и одлазак Демократске странке у дугогодишњу опозицију донеле су премијерско место Ивици Дачићу, првом премијеру из Социјалистичке партије Србије у 21. веку.

Дачић је изабран уз подршку СНС-а и Уједињених региона Србије, странке наследнице некадашње групе стручњака Г17 плус.

Економија се нашла у центру пажње експозеа јер се свет тек опорављао од последица кризе.

Те 2012, Европа се, за сада, последњи пут нашла међу најчешће употребљеним речима једног српског премијера.

Влада Мирка Цветковића

Убедљиви тријумф листе коју је предводила Демократска странка донела је премијерску функцију финансијском стручњаку Мирку Цветковићу.

Експозе новог премијера одсликавао је област у којој је Цветковић био стручњак - економија и привреда два су кључна појма у години коју у свету обележава велика економска криза.

Инвестиције, инфраструктура, повећање, али и корупција постају важни појмови у политици Србије.

Влада је 2011. доживела темељну реконструкцију, а премијер је том приликом одржао мини-експозе у коме је кључну реч економију заменио појам грађана.

Друга влада Војислава Коштунице

Широка коалиција политички често супротстављених партија, Демократске странке и Демократске странке Србије, потрајала је нешто више од годину дана, са Војиславом Коштуницом на челу.

Влада је настојала да као сопствени циљ постави развој, али и доношење закона, мада су се политичка питања испоставила као највеће препреке за опстанак овог кабинета.

Питања Косова и Европе била су далеко озбиљнији изазов у односу на учесталост појаве тих речи у експозеу премијера Коштунице.

Прва влада Војислава Коштунице

Мањинску владу Војислава Коштунице три године подржавале су Демократска странка Србије, Г17 плус, Српски покрет обнове и Нова Србија.

Дотадашњи председник Савезне Републике Југославије у инаугурационом говору причао је о држави, законима и институцијама, а често је употребљавао и појам Европе.

Коштуница је у првом експозеу употребио далеко мање речи него на почетку другог мандата.

Влада Зорана Живковића

Шест дана по убиству претходног премијера Зорана Ђинђића, на чело Владе Србије стаје Зоран Живковић, Ђинђићев заменик и на челу Демократске странке.

Владу су чиниле странке Демократске опозиције Србије која је две и по године раније с власти сменила режим Слободана Милошевића, али су политичке разлике странака постајале све веће.

Презиме претходног премијера и његово наслеђе нашло се међу кључним порукама новог мандатара, уз наглашавање појма државе.

Међу кључним речима појављује се и приватизација, као један од најважнијих делова програма првих влада у 21. веку.

Био је то најкраћи експозе једног премијера у последње две деценије у Србији.

Влада Зорана Ђинђића

На таласу смене режима Слободана Милошевића, који је протестима 5. октобра 2000. био принуђен да призна пораз на изборима за председника Савезне Републике Југославије, Зоран Ђинђић постао је председник Владе Србије 25. јануара 2001.

Владу је подржала широка коалиција странака окупљена у Демократској опозицији Србије, али се подршка временом крунила.

Говор првог премијера после увођења вишестраначког система који није био члан Социјалистичке партије Србије, обележила је реч - земља.

У Ђинђићевом говору важне су биле и поруке о будућности, институцијама и демократији.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]