Медицина и историја: Лечење дечије парализе - од „челичних плућа" до вакцине

Полио

Аутор фотографије, Bettmann/Getty Images

Марта Лилард прославила је пети рођендан 8. јуна 1953. године у луна парку у Оклахоми.

Неколико дана касније заболео ју је врат, а грло јој је било суво.

Њеним родитељима је тада саопштено да Марта има дечију парализу, заразну болест коју изазива вирус полио.

Наредних шест месеци провела је у болници - у металној кутији познатој као „челична плућа" помоћу које је дисала.

Током пуних седам деценија, њен живот и даље зависи од ове машине.

У међувремену, медицина је значајно напредовала, направљени су практичнији и јефтинији вентилатори, а вакцинацијом је дечија парализа готово искорењена.

Ипак, и данас неколико људи оболелих од дечије парализе током епидемије 1950-их, дише помоћу „челичних плућа".

Шта су „челична плућа"?

Ову машину 1928. године направили су Филип Дринкер и Луис Агасис Шау.

Исте године „челична (или гвоздена) плућа" употребљена су у Дечијој болници у Бостону у америчкој држави Масачусетс.

Ипак, до масовније употребе дошло је за време епидемије полио вируса 1950-их.

Први прототип овог гломазног апарата, чија је сврха била да помогне људима при дисању, направљен је од тела торпеда, а покретао га је мотор рибарског чамца.

Пацијент би легао у кутију, а вирила би му само глава.

Унутар машине су мехури који обављају посао људске дијафрагме, тако што стварају негативан притисак како би се плућа пацијента пунила ваздухом, а позитиван притисак омогућава особи да издахне.

Полио

Аутор фотографије, Bettmann/Getty Images

Међутим, пацијенти са значајним дисајним проблемима га нису користили.

У време када је епидемија полио вируса погодила Данску 1950-их, у овој европској држави постојала су само једна „челична плућа", те се јавила потреба за развојем нових уређаја - вентилатора који би се лакше користили.

Само у Копенхагену, главном граду Данске, средином 20. века било је 2.722 оболелих, док је 315 пацијената захтевало вештачку вентилацију.

Исте године, у америчком граду Њујорку од ове болести је умрло више од 3.000 људи.

„Челична плућа" су у то време коштала око 1.500 долара што је била цена куће просечне величине у Америци, пише група аутора у тексту Историјат механичке вентилације плућа.

Амерички проналазач Џон Хејвен Емерсон увео је неке техничке додатке 1931, што је смањило цену овог апарата.

Ова машина, која се и данас употребљава, тешко се чисти и онемогућава једноставан приступ пацијенту.

Presentational grey line

Погледајте видео:

Потпис испод видеа, Захваљујући вакцини, многе заразне болести су искорењене
Presentational grey line

Шта је дечија парализа?

Дечија парализа је веома заразна болест коју изазива вирус полио, каже Милена Бибић из Савеза за церебралну и дечију парализу Србије за ББЦ на српском.

Преноси се кашљањем и кијањем, али и контаминираном храном и пићем.

Обољевају углавном деца од треће до осме године, док се код старијих ово обољење ређе јавља, додаје она.

Иако већина оболелих од полиомијелитиса нема никакве симптоме, вирус може да погоди органе за дисање и варење, инфицира мозак и кичмену мождину и изазове парализу.

Око 90 одсто оболелих нема никакве или има само благе симптоме, па болест прође нерегистровано, показују подаци Светске здравствене организације (СЗО).

Симптоми дечије парализе су грозница, умор, главобоља, мучнина, бол у врату и удовима.

На сајту СЗО-а се наводи да трају од два до 10 дана и да се већина оболелих у потпуности опорави.

„Симптоми се могу испољити у року од неколико дана до две недеље када дете добије високу температуру.

„Често подсећају на грип или кијавицу и пролазе у року од десет дана, неретко се дешава и да заражени не испољава симптоме, али ако полио допре до нервног система долази до уништавања неурона, мишићне слабости и парализе", појашњава Бибић.

Статистике показују да у једном од 1.000 случајева дечија парализа може да утиче на нерве у кичми и бази мозга, изазивајући парализу ногу.

„Оваква парализа обично није трајна и покрети би требало да се поврате после неколико недеља или месеци.

„Друге парализе, пак, остану трајне. Ако захвате све мишиће једног уда, тај уд се осуши", каже Бибић.

Једна у 200 инфекција доводи до трајне парализе, а између пет и 10 одсто парализованих умире због немогућности да покрене мишиће неопходне при дисању, наводи се на сајту СЗО.

„Иако се већина пацијената опорави, неки од њих се дуготрајно лече. То стање је познато као постполио синдром - односи се на симптоме болести који се развију 15 до 40 година од тренутка када се неко први пут разболео.

„Четвртина пацијената има трајно смањене моторичке функције, што може бити праћено и оштећењима вида и слуха, као и тешкоћама у говору, дисању и гутању", каже Бибић.

Presentational grey line

Типови дечије парализе:

Спинални облик јавља се у 79 одсто случајева, изазива слабост или парализу једног или два екстремитета, али нема последица по говор, дисање и чула вида и слуха.

Други, булбарни тип се јавља у два одсто случајева и погађа органе за дисање, говор и гутање.

Код 19 одсто оболелих се јавља спинално-булбарни који утиче на говор, дисање, гутање и функционисање екстремитета.

Presentational grey line

'Благовремена вакцинација је најбољи начин превенције дечије парализе'

Захваљујући Џонасу Салку, који је 1952. открио вакцину, потреба за „челичним плућима" је постајала све мања.

Три године касније, Алберт Сабин осмислио је начин за оралну употребу вакцине.

У бившој Југославији масовна примена ове вакцине почела је у Зрењанину и Сарајеву 1960.

Те године је број оболеле деце у Југославији био 1.680 - највиши забележен.

„Благовремена вакцинација је најбољи начин превенције дечје парализе", наводи Бибић из Савеза за церебралну и дечију парализу Србије.

Прву дозу вакцине дете добија у првој години, другу дозу, тачније ревакцину поласком у основну школу, док је друга ревакцина предвиђена за узраст од 14 година.

„Сматра се да је имунизацијом деце, а по истраживању Харварда, спашено између 18 и 22 милиона људи.

„Вакцинација је директан показатељ убрзаног развоја науке и напретка медицине и оправдава наставак програма и кампања за редовну имунизацију", наводи Милена Бибић.

Полио

Аутор фотографије, Getty Images

Глобална кампања вакцинације против дечије парализе покренута је 1988.

Процењује се да је тада било око 350.000 случајева у више од 125 земаља.

Прошле године, регистровано је шест случајева, показују подаци Светске здравствене организације.

Данас се ова болест сматра готово искорењеном.

Пакистан и Авганистан су за сада једине државе на свету у којима је дечија парализа ендемска болест.

Према званичним подацима Института за јавно здравље Србије Др Милан Батут, против вируса полио 91,7 одсто деце је вакцинисано у потпуности, каже Бибић за ББЦ на српском.

Средином деведесетих на америчком континенту више није било случајева дечије парализе, 2000. обољење је искорењено у западном Пацифику.

Када је реч о Европи, овог обољења нема од 2002, подаци су Светске здравствене организације.

У Србији је последњи случај регистрован 1995.

Милена Бибић објашњава да је то био изолован случај, после чега је спроведена вакцинација, чиме се сузбило ширење вируса.

Седам година касније, тадашња Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора) добила је званичну потврду да је искоренила вирус полио.

Како се лечи?

Не постоји лек, а ни универзална терапија за дечију парализу, јер лечење зависи од облика болести, те се користе аналгетици, витамини, некада и антибиотици, каже Милена Бибић.

Код тежих стања употребљава се респиратор или се примењује трахеотомија, хируршка метода којом се ствара вештачки отвор на предњем зиду вратног дела душника и тако омогућава дисање, појашњава.

Код трајне парализе, пацијент што пре треба да добије адекватну здравствену негу, посебно када је реч о деци.

„Рана интервенција и физикална терапија помоћи ће у очувању преосталих моторичких способности, али ће унапредити и функцију оних делова који су захваћени парализом", каже Бибић.

Појавом вакцине употреба челичних плућа је потиснута.

Али, Марта Лилард их даље користи и једна је од ретких у свету.

Поред ње, машину користи и Пол Ричард Александер.

„То је оно што ме одржава. То је оно што ме лечи. То је оно што ми омогућава да дишем следећег дана.

„Гледам на то као на пријатеља, као на веома драгог пријатеља", изјавила је Лилард 2021.

Presentational grey line

Погледајте видео: Како функционишу вакцине

Потпис испод видеа, Како вакцине функционишу
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]