Сексуално насиље и Србија: Ко контролише осуђене силоватеље после затвора

Док осуђене педофиле по изласку из затвора дочекује низ ограничења, за силоватеље чије су жртве пунолетне, важе иста правила као и за све друге осуђенике.

„Уколико из српског затвора изађе осуђени силоватељ, али пунолетне жртве - он је слободан човек", каже Снежана Бјелогрлић, председница Друштва судија Србије, за ББЦ на српском.

„Нема никакве обавезе да се јавља држави или да се суочи са ограничењима при одабиру посла јер српски закони то не препознају."

Сваки трећи оптужени силоватељ на свету је већ једном осуђиван за исти злочин, показују истраживања, па се верује да је број повратника међу силоватељима највећи у поређењу са свим другим кривичним делима.

У медијима и на друштвеним мрежама у Србији, последњих неколико дана деле се информације о једном од наводно вишеструко осуђиваних силоватеља.

Док су наслови у медијима упозоравали жене да се клоне наводног силоватеља, корисници друштвених мрежа почели су да објављују фотографије мушкарца, обавештавајући пратиоце о његовом кретању.

„Када не постоји системско решење или контрола државе, људи преузимају ствари у сопствене руке", каже адвокатица Милена Васић из Комитета правника за људска права (Јуком).

„Тада долази до опште панике", каже она за ББЦ.

Надзор би, после деценија борбе невладиног сектора, могла да пропише нова Влада Србије која ће направити регистар силоватеља, каже Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница владиног Координационог тела за родну равноправност.

„Садашњи министри неће да крену у те измене.

„Биће то дуг процес јер свако министарство мора да одвоји средства у буџету за то", рекла је Михајловић за ББЦ

Многе земље Европске уније имају регистре силоватеља, али се мере контроле разликују.

'Пазите да не будете силоване'

Адвокатица Милена Васић из Комитета правника за људска права због посла се бави питањима сексуалног злостављања, али се изненадила када је добила поруку од председника кућног савета зграде у којој живи.

У поруци је писало да је осуђени силоватељ недавно изашао из затвора, да се као бескућник скрива у неком од подрума зграде и да се очекује да ће поновити злочин, али да полиција нема правни основ да га држи под надзором.

„Последњи део поруке гласи: 'Молим вас да предузмете све мере опреза'", каже Васић.

„Не можете женама да кажете - пазите да не будете силоване."

Одсуством законског решења, Васић сматра да се „пребацује одговорност на људе који нису у стању да се заштите или се штите на погрешан начин".

Током 2021. године, поднето је укупно 498 пријава за кривична дела против полне слободе, односно за неку врсту сексуалног насиља, подаци су Републичког завода за статистику.

Од овог броја је оптужено 277 људи, а осуђено 271.

Поднето је 79 пријава због силовања, четири због обљубе над немоћним лицем, 13 због обљубе злоупотребом положаја, док је 108 пријава поднето због полног узнемиравања.

Када се „људи не осећају сигурним", објашњава председница Друштва судија Србије, осуђеници се посебно стигматизују.

„Иако знамо да је велики број повратника међу сексуалним насилницима, нехумано је да заједница сатанизује све људе одмах чим изађу из затвора", каже Бјелогрлић.

„Јер, они су казну одлежали и сматрају се рехабилитованим."

Контрола над осуђеницима после служења казне би „требало да буде посао државних службеника и стручњака, а не било кога на улици", сматра Бјелогрлић.

Тренутна ограничења

За осуђене силоватеље тренутно су на снази иста ограничења као и за оне који су служили затворске казне због дела која немају везе са сексуалним преступима.

Осуђивани у Србији на период дужи од шест месеци не могу да раде у војсци, полицији, правосуђу, Безбедносно-информативној агенцији, нити у образовању, појединим државним и здравственим установама, подаци су Националне службе за запошљавање.

Ипак, и приватне компаније имају право да траже од судова дозволу да на конкурсима за посао један од услова буде и да кандидат није осуђиван.

Мацановић сматра да осуђеним силоватељима треба забранити да раде одређене послове.

„Било шта што има везе са децом треба да им буде изван домашаја", каже она.

„Такође, не би требало да имају никакав слободнији приступ женама, у условима где су оне потенцијално незаштићене."

Међу таквим пословима јесу, додаје, радна места таксисте, достављача хране и пакета.

„Али неке послове ипак могу да раде", каже Мацановић.

„Боље да буду запослени, него да чине нова кривична дела."

Контрола осуђених педофила

Категорија осуђеника за коју важе посебне мере су педофили.

Када изађу из затвора у Србији не смеју да се приближавају школама и вртићима, да се баве послом у којем долазе у контакт са децом, морају сваког месеца да се јављају стручњаку, који проверава како живе и раде.

Ово је регулисано Маријиним законом, усвојеним 2013. године, који је прописао строже казне за осуђене педофиле, међу којима је и регистар преступника.

Осуђеним педофилима није дозвољено ни да се приближавају парковима и игралиштима, а три дана после изласка из затвора морају да се јаве социјалном раднику, односно поверенику.

„Повереник вам је као онај службеник из америчких филмова", каже Мацанковић.

„Он контролише осуђенике, проверава да ли имају посао и како су се уклопили."

Повереник има право, додаје, да посети осуђеника у свако доба, да провери да ли има проблема са опијатима или алкохолом, понашањем, али и да га надзире на послу.

„Јако је битно што онај ко излази из затвора зна да ће и у наредном периоду бити надзиран", објашњава она.

„Тако и прилагођава понашање."

Шта пише у регистру педофила

* Извор: Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде

Мацанковић каже да би решење за контролу над осуђеним сексуалним преступницима над пунолетним људима било да се, по сличном принципу као за регистар педофила, направи и регистар силоватеља.

То би захтевало измене Кривичног закона.

Формирање регистра силоватеља и додатне мере

Израду регистра осуђених сексуалних преступника чије су жртве пунолетне, заговарају и поједини државни званичници.

Заштитник грађана Зоран Пашалић најавио је да ће тражити измене закона којима би се увеле мере контроле осуђеника за кривична дела против полне слободе како би се спречило да поново изврше ова дела после одслужења казне.

Законом би било регулисано обавезно јављање полицији и Управи за извршење кривичних санкција.

„Ту је и обавезна пријава промене пребивалишта, боравишта или радног места, обавезно посећивање професионалних саветовалишта или установа, као и обавезна пријава намере да путују у иностранство", навео је Пашалић.

Да би се направио регистар силоватеља, Зорана Михајловић каже да „више институција мора да прилагоди сопствене системе" и да се за то издвоји новац из буџета.

Међу њима су министарства унутрашњих послова, правде, социјалне заштите и здравља, додаје.

Пракса у другим државама

Многе државе имају званичне регистре сексуалних преступника, а међу њима су Аргентина, Аустралија, Канада, Велика Британија, Француска, Немачка, Јамајка, Малдиви, Малта, Јужноафричка Република, САД, Јужна Кореја и Тајван.

Мере ограничења се разликују од државе до државе.

После пуштања из затвора, сексуални преступници у Немачкој су под надзором пет година или чак и доживотно, уколико повереник који контролише осуђеника тако одлучи.

Надзор се прекида ако стручњак процени да ослобођени неће понављати прекршаје.

Сексуални преступници у Канади не могу да уђу у установе у којима су масовно присутна деца - као што су школе, паркови, базени, игралишта и вртићи.

Не могу ни да раде или волонтирају са децом.

Не смеју ни да имају контакт са децом без надзора суда, а у неким случајевима им је забрањено да користе неке садржаје на интернету.

Осуђеници за сексуалне злочине у Канади остају уписани у регистру силоватеља доживотно.

Приступ регистру је ограничен у већини држава.

Сједињене Америчке Државе су међу онима у којима су подаци сексуалних преступника јавни доступни.

У регистру на порталу Министарства правде, не може да се види цео списак осуђеника, али је претрага могуће по имену и презимену, адреси, граду или савезној држави.

Овај портал омогућава и претрагу по локацији, па тако корисници могу да виде да ли у пречнику од неколико километара живе сексуални преступници.

Да ли регистар треба да буде јаван?

Из Аутономног женског центра кажу да регистар силоватеља треба да остане, као и регистар педофила, доступан само државним органима.

„У Србији има много људи који имају исто име и презиме", каже Вања Мацанковић.

„Ако би списак био јаван, лако би могло да се догоди и да људи буду помешани."

Међутим, Зорана Михајловић раније је изјавила да „нема разлога да не знамо да ли око нас живе насилници".

„Мислим да је то једино решење", одговорила је Михајловић на питање ББЦ-ја о томе да ли регистар силоватеља треба да буде доступан свима.

Ипак, уколико би списак свако могао да прочита, затворска казна „не би имала поенте", каже Снежана Бјелогрлић из Друштва судија Србије.

„На овај начин би се људи стављали аутоматски на стуб срама и никада не би одслужили казну", додаје.

Погледајте видео о жртвама силовања у рату у Босни и Херцеговини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]