Србија, туризам и здравље: Може ли приватизација да излечи бањски туризам у Србији

Дивљим растињем обрасла шеталишта поред реке Црни Тимок, разбијени прозори и катанац на вратима јединог хотела прво су што се примети поред пута који пресеца Гамзиградску бању у источној Србији.

Са друге стране је Специјална болница за рехабилитацију „Гамзиград", специјализовано лечилиште за болести кости и зглобова, због које бања живи и чека нека лепша времена.

„Све што видиш да је запуштено, то ти је од хотела (фирме Ромулијана), а некада смо имали кафић, пекару, хотел, виле", прича Јелена, трговкиња у јединој продавници у бањи, која се налази у склопу болнице.

Укупан број признатих бања у Србији је 19, урбанизованих је 25, а минералних, термалних и термо-минералних извора има нешто више од 500, подаци су Удружења бања Србије (УБАС).

Иако је прошле године готово трећина од укупног броја туриста у Србији посетило баш бање, слике запуштених туристичких и угоститељских објеката у овим срединама нису реткост, па многи, попут оних у Гамзиградској бањи чекају инвеститоре.

Поверавање туризма и угоститељства приватним предузетницима био би исправан потез, док је за болнице и лечилишта јавно власништво „сасвим добар модел", сматра Горан Петковић, професор Економског факултета у Београду.

„Не видим други модел за туризам осим приватизације, јер хотелима треба да управљају људи који се разумеју у туризам и хотелијерство, а болницама доктори - то су две струке које не би требало да се мешају", објашњава економиста, који је од 2007. до 2013. био државни секретар за туризам.

Само су Врњачка Бања и Сокобања велике туристичке дестинације и седишта општина, док су остале мање туристичке дестинације, најчешће се здравственом установом у парку, али их све карактерише здраво и еколошки сачувано окружење, каже генерални секретар УБАС-а Владан Вешковић за ББЦ на српском.

Гамзиградска бања: „Као да је време стало"

Док враћа кусур муштеријама, махом пацијентима специјалне болнице, продавачица Јелена објашњава како је током пролећа и лета „још и добро".

„Сада има пацијената и радника у болници углавном из већих градова у околини, а дође и понеки викендаш.

„Зими нема никог, па се често шалим да можемо голи да шетамо и нико нас неће видети", смеје се ова висока жена у четрдесетим годинама.

У овој бањи надомак Зајечара у источној Србији извире термална вода температуре 42 степена Целзијуса која се користи за лечење болести крвних судова, неуролошких, гинеколошких, зглобних и коштаних обољења, наводи се на сајту Специјалне болнице „Гамзиград".

Упркос том природном богатству, била је најлошије посећена бања током првог тромесечја 2022. у Србији, пошто је у том периоду забележено тек 15 туристичких ноћења, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС).

Компанија Ромулијана је власник хотела Каструм, као и неколико вила и локала у Гамзиградској бањи и од 2016. је у стечају, а на објектима од тада стоји катанац.

Пролазим узаним путем од специјалне болнице покрај двоје преосталих уличних продаваца, па неколико стотина метара даље наилазим на хотел.

Између плочица баште хотела, испред главног улаза, изникли су бусенови траве.

Тамо ме дочекује стечајни управник и крећемо у обилазак.

На улазу је неонски знак: после неког времена, успевам да схватим да је ту некада писало „2014", а домаћини објашњавају да је дочек Нове године 2014. била последња свечаност организована у сали хотела.

Од јануара исте године до проглашења стечаја у марту 2016. „хотел није имао пуну функционалност", кажу из Агенције за лиценцирање стечајних управника у писаном одговору за ББЦ на срспком.

Данас је сала готово потпуно празна.

Неколико искривљених огледала виси са зидова, намештај је заплењен после проглашења стечаја, док је неколицина оштећених, старих столица раштркано по празном простору.

Кухиња после више од шест година у стечају изгледа као је неко зауставио време: неотворена боца киселе воде стоји поред гомиле наслаганих тањира, а нешто даље су кутије пуне шољица за кафу.

Као да је све било спремно како би се дочекали нови гости, али они никада нису дошли.

Док даље пролазимо ходницима, домаћини показују на разбијене прозоре и покидане каблове, жалећи се на честе провале и крађе жица и другог инвентара који се још налази у хотелу Каструм.

Око стотинак мештана нада се да би приватизација Ромулијане могла да промени судбину бање, али досадашња три покушаја продаје власништва ове фирме нису успела.

Имовину фирме Ромулијана доо Гамзиградска бања чини 12 грађевинских објеката укупне површине 5.163,52 квадратних метара, као и земљиште укупне површине четири хектара и 54 ара.

У августу и октобру 2021. понуђена на продају за 91,4, односно 63,9 милиона динара, али у оба наврата није било заинтересованих купаца.

Трећи покушај уследио је 18. маја ове године, почетна цена била је 103,2 милиона динара, али ни овога пута понуда није било, објавила је Агенција за лиценцирање стечајних управника, преноси портал Б92.

Док су објекти у власништву предузећа, земљиште је предмет спора, „што је знатно допринело немогућности уновчења имовине", истичу из Агенције за лиценцирање стечајних управника.

Неколико десетина метара далеко од хотела Каструм, низводно уз обалу реке, срећем Миодрага Ђорђевића, 60-годишњег адвоката из Неготина, који бању посећује „већ деценијама".

„Је л' си видео? Као да је време стало", каже.

На услове у болници у којој се опоравља од повреде ноге „нема никаквих замерки", особље је љубазно, вежбе у топлим базенима му помажу, а услови су одлични, прича Ђорђевић.

Раније је, каже, у хотел Каструм долазио на прославе, свадбе и пословне ручкове.

„Хотел је изгледао фантастично, а бања је и тада изгледала исто, само што су паркови били уређени и трава покошена.

„Изгледа да у претходних 15 или 20 година нико ништа није улагао, па видиш и сам колико је запуштено", врти главом 60-годишњи адвокат.

Пажњу нам одвлаче гласови из оближњег бањског купатила, које лежи испод моста у средини реке.

Спуштамо се стрмим степеницама, а у базену са топлом водом леже два пензионера.

Објашњавају нам да нису ни туристи, ни пацијенти, али ни мештани бање - дошли су аутобусом из Зајечара како би уживали у лековитој води у купатилу, па ће касније назад у град.

„Аутобус нас ништа не кошта, шта нам је тешко да дођемо мало да се бањамо", каже један од њих, док пружа ноге у каменом базену у облику октагона.

На прозорима купатила нема стакала, фасада је истрошена, али оно и даље служи сврси, макар у летњим и пролетњим месецима.

„Лепша времена" Гамзиградске бање памти Мирољуб Ђокић, 65-годишњи пензионер из Зајечара који има викендицу недалеко од центра бање.

„Између 1980. и 1985. је било најживљи период бање, одржавале су се сликарске колоније, разне манифестације, постојала је и хотелска плажа на Црном Тимоку", присећа се,

Бања је била омиљено излетиште Зајечараца, а ноћу се „са мераком долазило на живу музику", додаје.

Данас осим стационара, поште и продавнице у бањи „нема више ничега", каже Мирољуб.

„Чим зађеш даље од болнице, све је уби' боже."

Шта кочи развој бањског туризма у Србији?

Бање су прошле године биле најпосећенија туристичка места у Србији са 2,6 милиона ноћења, што је 32,3 одсто укупног броја туристичких посета током 2021, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

Најпосећеније бање биле су Врњачка Бања и Сокобања са укупно 1,6 милиона ноћења у том периоду, према истим подацима.

Србија, ипак, нема функционалне податке на основу којих би могли да се донесу исправни закључци о бањском туризму, наводи се у Стратегији развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године.

Зато је тешко установити колико земља тачно приходује од бањског туризма, колико од здравствених установа у бањама, а колико од производа и услуга које гости бања плаћају, истиче економиста Горан Петковић.

„У бањским местима се збраја број ноћења у хотелима и болницама, па не знамо тачно колико људи је дошло на лечење, а колико на купање у базенима из разоноде", каже он.

Велики број објеката у бањама нема дефинисано власништво што представља проблем у процесу приватизације, додаје се у стратегији.

Петковић ову појаву описује као „јако проблематичну", јер потенцијалне купце одбија неизвесност.

„Због спорова око власништва, инвеститори се увек питају да ли им је улагање безбедно, а најгоре је када се не знају правила.

„И стан кад купујемо, прво проверимо да ли је власништво уписано и има ли неког терета на том власништву", објашњава он.

Док се као секретар у Влади Србије шест година бавио приватизацијом друштвене и јавне својине у бањама, наилазио је на препреке.

После плана приватизације који је објављен 2007, убрзо је дошло до застоја после тужби Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), који се противио приватизацији због полагања права на имовину.

Тада је планирана продаја 13 специјалних болница у бањама широм Србије, које су грађене средствима фонда ПИО, углавном током осме деценије прошлог века.

Србија је од 2007. до 2015. изгубила 43 одсто лежајева у бањама, а више од 5.300 постојећих није било у функцији, подаци су Удружења бања Србије.

Владан Вешковић из овог удружења сматра да је „сива зона у бањском туризму веома изражена, уосталом као и у остатку српског туризма", па многе услуге које су наплаћене нису приказане у званичним подацима.

Инвестицијама у Врњачкој Бањи, Сокобањи и још неким бањама ситуација се поправља, али је још далеко од задовољавајућег искоришћења, додаје.

„Нерегистрован приватни смештај постоји у бањама, па мислим да је њихово увођење у легалне токове прилика за увећање прихода", тврди секретар УБАС-а.

Оснивање „туристичке полиције", која би се бринула за спровођење закона у овој сфери, дало је резултате у неким околним земљама и могло би да буде једно од решења, додаје Вешковић.

Професор Петковић сматра да је потребно и јасно одредити по чему ће бање и појединачне установе у њима бити препознатљиве и успешне.

„У разговору са страним стручњацима сам добио савет да треба да одвојимо забаву од лечења.

„Не можемо у истом месту смештати млади брачни пар на меденом месецу и некога ко се лечи, на пример, од мултипле склерозе. И једни и други треба да имају место по њиховом укусу и потребама", објашњава.

Матарушка бања: Нада после три деценије

И 170 километара источније, у Матарушкој бањи недалеко од Краљева, специјална болница и туристички смештајни капацитети живе одвојеним животима.

На једној страни пространог парка у центру бање је Специјална болница „Агенс" са 200 кревета и уређеним двориштем са предње стране, где пацијенти одмарају у хладу борова.

Лековита вода у бањи користи се за лечење реуматизма, коштаних и зглобних, као и нервних обољења.

У другом делу парка налази се шестоспратни хотел Термал, турска купатила, старе виле и угоститељски објекти, али гостију нема већ неколико година.

Придошлице су углавном у бањи на лечењу, а млади ретко долазе, каже конобарица из бифеа на ободу парка, док ужурбано расклања један од столова.

„Овде ти је као старачки дом", одмахује руком, па се окреће и показује на неколико мушкараца који седе за столовима иза ње.

„Ови су ти још добри, прави омладинци", додаје витка жена са послужавником у руци, показујући на групицу старијих мушкараца, па спушта домаћу кафу и чашицу ракије Саши, редовном госту локала.

На питање како је раније било у бањи, овај музичар у касним четрдесетим испија гутљај кафе, скупља прсте обе руке, па кратко узвикује:

„Пуно."

Саша је из Краљева, а у Матарушкој бањи је провео велики део детињства и младости.

Тада је са друговима долазио у провод и бањски парк био је место где су се његови вршњаци окупљали, а данас је, каже, слика бање потпуно другачија, али су се и његове потребе промениле.

„Овде је сада мир и тишина, а код мене у Краљеву гужва и бука.

„Седнем на аутобус макар једном недељно, попијем кафу, прошетам парком, запалим цигарету поред Ибра и мени је доста, одморио сам се од града", прича Саша.

Матарушка бања, ипак, има нешто што Гамзиградској недостаје - прошле године су туристички и угоститељски објекти у овој и Богутовачкој бањи продати за 216,3 милиона динара компанији ФМО Економ из оближњег Ушћа.

То је код мештана пробудило наду да би „после три деценије бања могла да оживи", каже Невена Мартић из Матарушке бање.

Рођена Краљевчанка, која већ 15 година са породицом живи у Конареву, насељу које од бање дели само неколико десетина метара дуг пешачки мост преко Ибра, посећивала је Матарушку бању од раног детињства, када је са баком долазила да „прошета корзоом".

„Тада сам обожавала да долазим, а онда је током ратова деведесетих стало све, па и живот у бањи.

„После тога су у хотелима и вилама живеле избеглице из тих ратова. Они су отишли, али се бања није опоравила", прича она.

Годину дана после приватизације „види да се нешто дешава", реновирају се објекти смештени у парку и „ствари иду на боље", тврди Невена.

Стање које су нови власници затекли било је „доста лоше", јер неки од купљених објеката у Матарушкој бањи, где спадају хотел Термал, три старе виле, три ресторана и посластичарница Капица на обали Ибра, нису радили и по 10 година, кажу из предузећа ФМО Економ у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Планирано је отварање хотела Термал 2023. уз значајна улагања од око 5.000.000 евра, делимично уз помоћ државе", поручују из те фирме.

Преузимањем власништва над туристичким и угоститељским објектима у бањи компанија је добила право и на коришћење термалних и минералних извора воде, додају.

Невена Мартић верује да би туристички процват у овом крају могао да помогне локалном становништву, али сматра да „бања треба да остане бања", а не да постане урбана средина.

Невенин супруг је стоматолог, па би њена породица и директно могла да осети бољитак са већим бројем посетилаца.

„Надам се да ће медицински туризам процветати, да ће више странаца почети да долази, па би и супруг имао више посла, али би и друга занимања и занати имали прилику да се развију."

Статус специјалних болница

Већина специјалних болница за рехабилитацију у српским бањама власништво су Министарства здравља, а оснивач је Република Србија, наводе из УБАС-а.

Тако би требало и да остане, пошто „приватизација здравствених установа није никакав нужни услов за напредак бање", сматра секретар Вешковић.

У Србији у државним здравственим установама у бањама постоји око 7.000 лежајева, а половина их је мрежи Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), каже.

„Специјалне болнице и РФЗО склапају уговор на годишњем нивоу око броја лежајева и цене рехабилитације, која подразумева смештај, исхрану дијагностику и терапију", објашњава Вешковић.

У бањским специјалним болницама се сваког месеца оспособљава и враћа на посао од 8.000 до 10.000 радника којима је била неопходна рехабилитација, што показује значај ових установа и још један је аргумент против њихове продаје, додаје.

„Осим тога, за рехабилитацију у бањама Србије издваја се само 1,5 одсто из Фонда здравсгвеног осигурања."

ББЦ на српском послао је упит Министарству трговине, туризма и телекомуникација о даљим плановима приватизације, али до објављивања текста није стигао одговор.

Светли и лоши примери приватизације у Србији

Приватизација објеката и земљишта у бањама Србије отпочела је 2007, а осам година касније, Жељко Сертић, тадашњи министар привреде у Влади Србије, најавио је приватизацију по убрзаном поступку.

У наредним годинама нови власници стигли су у Врњачку, Врањску, Звоначку, Матарушку, Богутовачку и бању Златар код Нове Вароши, али неке бање попут Гамзиградске и Сијарињске још чекају на приватизацију.

Саговорници ББЦ-ја сагласни су да хотелијерством, угоститељством и туризмом треба да се баве приватни предузетници, а не држава.

Због тога је, сматра Горан Петковић, приватизација пожељна, али је потребно да се планом приватизације јасно одреде правила за инвеститоре.

„Ако су критеријуми добри, онда нема проблема, купац зна какве су му обавезе и тако се ништа не препушта срећи", каже он.

Владан Вешковић сматра да су добродошли инвеститори из Немачке, Француске, Мађарске или Словеније, поготово у гринфилд пројектима.

Гринфилгд (greenfield на енглеском) пројекат је економски назив за директно страно улагање при којем предузеће почиње пословање у страној земљи тако да инфраструктуру потребну за пословање прави из темеља.

„Они врло добро знају како да направе од бање туристичко место, које може да буде посећено и зими и лети", каже он.

Као пример добре приватизације у Србији наводи Буковичку бању, која је, како каже, после продаје хотела Извор „препорођена".

Економиста Петковић сматра да је бања Врдник на Фрушкој гори још један пример ефикасног пословања.

У овом месту постоји државна болница за лечење и опоравак, али и приватни хотели који гостима нуде могућности за бањски туризам.

„Хотели се не баве лечењем, док се болница готово само тиме бави - ту нико никоме не смета, јер свако има своје госте", појашњава професор.

Има и негативних примера, а Петковић као један од њих наводи Звоначку бању.

„Предузеће које је купило објекте у бањи их је порушило и продало као грађевински материјал.

„Извукли су инвестицију, а бања је остала разорена", објашњава он.

Бројне замерке на приватизацију у српским бањама имала је и Агенција за борбу против корупције, која је тим поводом објавила извештај у новембру прошле године.

Као спорне наводе продаје комплекса „Жубор" у Куршумлијској бањи, Специјалне болнице „Врањска бања" и Специјалне болнице „Златар" код Нове Вароши, а главне критике односе се на спорна права власништва и цену, која је према оцени агенције, била нижа од процењене стварне вредности продатих добара.

Лекције из окружења: Словенија и Мађарска добри примери

Словенија је 2018. добила златну медаљу Међународних награда за путовања и туризам у категорији велнес.

Овом „веома значајном наградом" учвршћена је позиција Словеније као „земље јединственог природног богатства", што помаже развоју туризма у тој земљи, изјавила је тада Маја Пак, директорка Одбора за туризам Словеније.

Бањски туризам у Словенији је на вишем нивоу од српског, каже Владан Вешковић, а наводи и неколико разлога за то.

„Словенија је од Европске уније за девет година добила 500 милиона евра за развој туризма, јако је чиста и уређена, а има и богате комшије са којима нема границе.

„Србија има проблем са саобраћајном и комуналном инфраструктуром и има комшије које су далеко од богатих и са којима има границе", објашњава.

И ова земља је после осамостаљења извршила приватизацију објеката у бањама, која је спроведена преко државних фондова, каже економиста Горан Петковић.

„Словенци су урадили доследно профилисање бања, а приватизација је била контролисана и успешна."

И Мађарска је један од светлих примера бањског туризма, тамо је приватизација изведена „потпуно" и све бање су сада у приватном власништву, додаје Петковић.

Међутим, функционисање бања у Србији и Мађарској не разликује се само по моделу власништва, указује Владан Вешковић.

„Здравствене установе у бањама Србије су државне и имају смештајне капацитете, а у Мађарској немају, већ раде само пре подне и на трошку су државе.

„У бање у Мађарској се иде на препоруку личног лекара, али пацијент плаћа пут, приватни смештај и 30 одсто трошкова терапије, док се овде иде на основу решења комисије, а пацијенту је плаћен пут, смештај, исхрана и комплетна терапија", објашњава.

Мађарске бање усредсређене су на велнес туризам и купалишта, каже он.

„Неке имају и по 11 базена, где може 20.000 људи да се купа, а српске бање су другачије, оне су монденска летовалишта и то би требало да остане тако", додаје секретар УБАС-а.

Можда ће вас занимати и прича о Кристијану Иличићу, светском путнику из Хрватске:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]