Спорт, политика, Србија и Косово: Косовски атлетичари у Београду и будућа такмичења

Олти Битићи има 17 година, живи у месту Малишево на Косову и бави се атлетиком, што га је недавно довело у Београд, на Балканско првенство у атлетици за младе - и на неки начин уписало у историју.

„Учествовао сам у трци на 800 метара и задовољан сам учинком - био сам седми од девет такмичара", каже Битићи за ББЦ на српском.

Из Олимпијског комитета Косова за ББЦ наводе да је на такмичењу у Београду учествовало шест њихових спортиста, што називају преседаном - то је први пут да је репрезентација Косова под тим именом учествовала на спортском такмичењу у Србији, истичу.

Из Атлетског савеза Србије за ББЦ кажу да је Балканско првенство за младе „далеко иза" и да неће коментарисати учешће косовских спортиста на том такмичењу.

Србија ће наредних месеци бити домаћин Светског дворанског првенства у атлетици, Европског првенства за младе у стоном тенису и Светског првенству у рвању, а из ОК Косова тврде да ће имати представнике на свим такмичењима.

Милан Јелић, генерални секретар Рвачког савеза Србије, изјавио је за ББЦ да нема „никакве информације, нити најаве" о учешћу косовских спортиста, док из Стонотениског савеза одговор није стигао до тренутка објављивања текста.

Из Атлетског савеза Србије такође негирају да ће косовских спортиста бити на предстојећем Светском првенству у Београду.

„Само вас занимају црне ствари, не желим да причам на ту тему, то ми је заиста испод части", претходно је за ББЦ рекао Слободан Бранковић, генерални секретар Атлетског савеза Србије.

Компликовани политички односи Београда и Приштине годинама се пресликавају и на спортске терене - косовских спортиста није било на недавно Светском првенству у боксу у Београду, а сличних ситуација је било и раније.

Кошаркаши Партизана и фудбалери Црвене звезде пре неколико година нису могли да уђу на Косово и одиграју мечеве, а напетости је било и пред утакмицу женских јуниорских репрезентација Србије и Косова у рукомету, која је на крају отказана.

О атлетици и политици

Олти Битићи је атлетику почео да тренира пре четири године у родном Малишеву, месту од тек неколико хиљада становника, на тромеђи између Приштине, Ђаковице и Призрена.

„Много волим да трчим, а и веома сам компетитиван, па волим да се такмичим, а и чини ме срећним када тренирам и остварим добар резултат", наводи.

Трку на 800 метара у Београду је истрчао за нешто више од два минута, чиме је задовољан.

„Сумњао сам да ћемо моћи да се такмичимо, али напорно сам тренирао за ту трку", каже.

У Београду су, објашњава, провели две ноћи и три дана, а град му се чини „леп", иако обиласка није било - био је концентрисан на трку, а из безбедносних разлога могли су да буду само у хотелу.

„Полиција нас је чувала, осећао сам се безбедно и све је било добро, али никада ми се то није десило, па ми је све било помало шокантно и изненађујуће", наводи.

Ипак, драго му је да је био један од првих косовских спортиста који су се, после проглашења независности 2008. године, такмичили на територији Србије.

Како је уопште до тога дошло?

Из Олимпијског комитета Косова наводе да су око учешћа на такмичењу у Београду комуницирали са Балканском атлетском асоцијацијом, надлежном за регионална првенства.

Са организаторима догађаја у Београду су, истичу, причали само о „техничким процедурама".

Косовске заставе на такмичењу није било, али су косовски спортисти наступили под тим именом и натписом Косово на дресовима.

„Наши спортисти нису имали никаквих проблема са српским колегама - не само сада, већ и приликом других међународних такмичења и тренинг кампова", наводи се у одговору Куштрима Краснићија, портпарола Олимпијског комитета Косова.

„Имали смо шест спортиста, свима је то био први пут да се такмиче у Београду и све је било коректно - третирани смо као и сви други, на чему се захваљујемо организаторима", додао је.

Слободан Бранковић, репрезентативац Југославије са краја осамдесетих и почетка деведесетих, а тренутно генерални секретар Атлетског савеза Србије, није желео да говори о томе.

„Првак сам Европе од пре 30 година, најбржи Србин и још увек шестоструки рекордер, у Београд сам довео два европска шампионата и један светски, а ви ме од свега тога питате о учешћу атлетичара Атлетског савеза Косова", навео је.

Бранковић се такмичио на Олимпијским играма у Сеулу 1988. и 1992. у Барселони, а на Светском првенству у Токију 1991. био је део југословенске штафете која је освојила четврто место.

„Вас не занимају лепе вести, попут тога да је најталентованија генерација српске атлетике недавно оборила 12 рекорда, већ само црне ствари", рекао је Бранковић.

„Нећу да причам на ту тему", додао је.

Могу ли фудбалери из Србије и са Косова да одиграју утакмицу - бар у Немачкој

Будућа такмичења

После Балканског првенства у Београду, косовски званичници надају се да ће њихових спортиста бити и на предстојећим такмичењима у Србији.

Пре свега на Светском дворанском првенству у атлетици, који је на програму од 18. до 20. марта у Београду.

„Надамо се да ћемо на том такмичењу имати исти третман као на Балканском првенству за младе", наводе из Олимпијског комитета Косова.

Још не знају колико ће њихових спортиста бити на Европском првенству за младе у стоном тенису и Светском првенству у рвању.

Такмичење у стоном тенису требало би да буде одржано од 6. до 15. јула, кажу за ББЦ из Стонотениског савеза Србије, додајући ипак да „ништа још није фиксирано".

„Није још познато ни да ли ће бити у Новом Саду или Београду", навели су.

Када је реч о потенцијалном учешћу косовских спортиста, кажу да се о томе ништа не зна и да је то пре свега питање за Александра Каракашевића, директора савеза.

Каракашевић до тренутка објављивања овог текста није одговорио на питање ББЦ-ја.

О могућим мечевима спортиста и спортисткиња из Србије и Косова причало се и пред Олимпијске игре у Токију, одржане током лета 2021. године.

Александар Вучић, председник Србије, пред полазак спортиста за Токио угостио је чланове олимпијског тима, истичући да се „упркос чувеном олимпијском правилу 'важно је учествовати' нада успеху и медаљама".

Посебно се обратио такмичаркама у џудоу које ће, како је навео, бити у конкуренцији са спортисткињама косовске репрезентације.

„Да не кријем, хоћу да те проблеме и све оне који хоће нешто против некога да кажу, поставим на моја леђа", навео је Вучић.

„Милице и Марице, пошто ћете имати у конкуренцији такмичарке са такозваног Косова, не брините - ви се бавите спортом, а побеђивале или губиле, ми ћемо бити уз вас.

„Бавите се спортом, само свој посао радите, и не брините за било шта друго", додао је.

Како је рекао, званичници их „неће терати на било какве политичке акте".

Потера за медаљама

Битићи за то време, како каже, „учи, тренира и труди се да ужива у тинејџерском животу и дружењу са пријатељима".

На питање мисли ли ће се нешто у будућности променити када је реч о спорту, каже да „није сигуран".

„Није до мене, али се надам да хоће и да ће сви спортисти моћи са Косова моћи да се такмиче у Србији и обрнуто, јер би спорт требало да буде једнак за све", наводи.

Волео би, додаје, да осваја медаље на највећим такмичењима.

„На шампионатима Балкана, Европе, света... А зашто не и на Олимпијским играма једног дана", наводи.

„То су ми циљеви, али знам да је то веома тешко, па напорно тренирам", додаје.

Сви (не)одиграни мечеви

У протекле две деценије било је доста случајева када спорта није било због политике.

Најпознатији је пример Фудбалског клуба Трепча из северног дела Косовске Митровице, где већински живе Срби, а који се у такмичи Српској лиги Запад - трећем рангу.

ФК Трепча је у центар пажње доспео 2019. године, када га је жреб Купа Србије спојио са београдском Црвеном звездом.

Меч је требало да буде одигран у Звечану, али делегација Звезде није пуштена Косово - фудбалери су враћени са административног прелаза Јариње.

Дуел је одигран сутрадан у Спортском центру ФСС у Старој Пазови и Звезда је убедљиво победила.

А годину дана пре фудбалера црвено-белих, са Јариња су враћени кошаркаши у црно-белим дресовима.

План је био да Партизан у Лепосавићу одигра пријатељски меч са кошаркашима Трепче, али им такође није био дозвољен улазак на Косово.

Исте године, напетости је било и пред меч женских јуниорских селекција у рукомету између Србије и Косова, а у оквиру квалификација за Светско првенство.

Меч је прво требало да буде одигран Крагујевцу, али је премештен у спортски центар Ковилово, надомак Београда, да би на крају био отказан одлуком Владе Србије.

„Да ли бисмо могли да организујемо да се ова утакмица одржи? Свакако, али шта би била цена", изјавио је тадашњи министар полиције Небојша Стефановић.

„Сукоби нашег народа и полиције због ствари у коју не верујемо, супротна нашим интересима", додао је.

У данима пред меч, навијачи су протестовали испред Ковилова, најављујући долазак на дан утакмице, иако је меч требало да буде одржан без публике, обележја и химне.

Европска рукометна федерације (ЕХФ) после отказивања утакмице суспендовала Рукометни савез Србије и избацила младе рукометашице из квалификација.

Најсвежији случај догодио у октобру 2021, када косовских спортиста није било на Светском првенству у Београду.

Косовска делегација тада је три пута покушала да стигне до Београда - безуспешно.

„Сваки пут смо заустављени на граници због ознака Косова на опреми", изјавио је за ББЦ на српском Љатиф Демоли, генерални секретар Боксерског савеза Косова.

Ненад Боровчанин, председник Боксерског савеза Србије, тада је у краткој изјави за ББЦ рекао да „такозвано Косово није учесник Светског првенства" и да не жели да даје изјаве „о њиховим провокацијама".

Нешто слично догодило се 2018. косовској карате репрезентацији,, који су хтели да учествују на Европском првенству у Новом саду, али су оба пута задржани на прелазима.

Међутим, то не значи да мечева између српских и косовских екипа није било.

Рукометашице Наисе из Ниша победиле су 2007. екипу Влазнимија из Ђаковице са 42:81, у осмини финала Челенџ купа.

Меч је игран у мађарском граду Татабања, без публике и уз јаке снаге обезбеђења, пише Б92.

На утакмици су биле истакнуте заставе Србије за Наису, Европске рукометне федерације за Влазними, застава Челенџ Купа, као и заставе земаља судија и делегата - Мађарске и Словачке.

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Погледајте и видео - ко су Срби и Албанци који заједно на Косову бране реке од хидроелектрана

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]