Медији: Одлазак Душана Машића велики губитак за новинарство

Душан Машић, искусни новинар са дугогодишњом каријером у ББЦ-ју у Лондону и Београду, преминуо је 31. јануара 2022.

Један од оснивача Радија Б92, који је у време власти Слободана Милошевића био један од најважнијих слободних медија и често на удару режима, оставио је велики траг на медијску сцену Србије.

Машић је био један од оснивача Независног удружења новинара Србије, Асоцијације независних електронских медија АНЕМ и аутор књиге Таласање Србије.

Без Душана, не би било ни нас

Александра Никшић, главна уредница ББЦ на срспком

Kада смо се срели у децембру 2017. године, Душан ми је рекао да не смемо да забрљамо. „Толико смо сви желели и радили на повратку ББЦ-ја на ове просторе, свака грешка би била као промашивање пенала у финалу Светског првенства," упозорио ме је док смо разгледали простор у којем ће се ускоро сместити мала редакција ББЦ-ја на српском.

Душан је био поносан на први, и на сваки следећи корак који смо направили.

Увек је имао времена за савет, разговор и увек је знао у ком тренутку је потребно мало опуштености да се разбије притисак - у нашој редакцији на зидовима су и даље резултати квизова и процена разних догађања.

Иако званично више није био у новинарству, новинарство је било у њему.

Заједно смо у редакцији разматрали како да приступимо одређеним причама, на који начин да одговоримо на питања наших читалаца и пружимо им информације недоступне са других страна, па и званичних.

Његово незаменљиво искуство у овом незахвалном послу било је попут енциклопедије - није било ствари које се није сећао или могао да анализира.

Нисмо се увек слагали и то ће нам свима у редакцији највише недостајати - те бескрајне расправе и убеђивања аргументима које би као резултат увек донеле најбоље решење.

Наши партнери су, заједно са редакцијом ББЦ-ја на српском, били део Душанове медијске породице - и увек је био ту, и увек је налазио одговор и решење, колико год компликовани или неухватљиви били.

Пре само пар дана смо разговарали шта ћемо све радити ове године.

Поново смо пролазили кроз планове - како унапредити сарадњу са нашим медијским партнерима на Балкану, које нове платформе покренути, и најважније - радити са нашим младим колегама и пренети им сва искуства и знања нас „диносауруса из пре-дигиталног доба".

Без Душана, не би било ни нас.

Поносни смо што смо радили заједно и даћемо све од себе да га не разочарамо.

„Веома ће нам недостајати и наше мисли су са његовом породицом и пријатељима", саопштила је Лилијен Лендор, уредница ББЦ Светског сервиса.

„Знамо да je ова изненадна вест велики шок за многе који су познавали Душана и знали колики је његов допринос пословном развоју редакција у Азији, Европи и на Блиском истоку.

„Недавно је Душан одиграо кључну улогу у успешном покретању ББЦ-ja на српском", додала је Лендор.

И за Светски сервис ББЦ-ја његов допринос био је огроман.

„Захваљујући његовом раду ББЦ је успео да допре до публике на изазовним тржиштима попута Авганистана или Пакистана.

„Развио је стратешке односе ББЦ-ја са партнерима који су га изузетно поштовали. Сви су ценили његов иновативни и пријатељски приступ", наводи се у саопштењу.

Машићева борба за боље медије била је, као и све што је радио, темељна, прецизна и страствена, каже новинарка Тамара Скроза за ББЦ на српском.

„Памтићу Душана по толеранцији која је по мени некада била несхватљива, по томе што је у животу и у послу спајао неспојиве теме и људе, по анализама и дневницима који су се читали до последње запете.

„Памтићу га и по страсти и енергији с којима је улазио у сваки нови пројекат, а у том смислу је био иновативнији од већине људи из наше професије", истиче Скроза која је годинама сарађивала са њим.

Душан Машић је почео да се бави новинарством 1989. године, у тадашњем Омладинском радију Б92.

Радио је као новинар-сарадник, скупштински извештач и ратни репортер, средином деведесетих постао је један од препознатљивих гласова Б92 и уредник информативног програма Радија Б92.

Од самог почетка сарађивао је са Вераном Матићем, дугогодишњим директором и главним и одговорним уредником Б92.

Већ од старта постали су блиски, каже Матић за ББЦ.

„Информатива Б92, као и цео Б92, представљала је потпуно нову генерацију новинара, и по годинама и по самој професионалној оријентацији.

„Љубоморно смо чували ту јединственост у односу на све друге медије и то нас је у великој мери сачувало од цепања и распада, та велика блискост унутар саме медијске куће", каже Матић.

Машића описује као „животно посвећеног новинарству - врло страсно".

„Сигурно је то оставило трага и на његово здравље, јер смо ми проживели не један, него неколико живота тих деведесетих.

„Он је био потпуно посвећен свим професионалним вредностима, а поред тога био и веома емпатичан и веома духовит, што није много уобичајено међу извештачима и новинарима тог типа", напомиње Матић.

Као врло креативан, био је мост између информативне и музичке редакције унутар Б92.

„Он је могао и са једнима и са другима", додаје.

Дуги низ година Машић је извештавао и за Глас Америке, а хонорарно је писао и за НИН.

Био је први директор Асоцијације независних електронских медија АНЕМ, а од 2000. године је консултант за електронске медије и један од највећих познавалаца радијских прилика на Балкану.

ББЦ новинарка Кејт Лембл упознала је Машића у Лондону у седишту ББЦ-ја.

Он јој је био један од главних саговорника у документарној емисији Револуционарни радио: Емитовање револуције.

„Док је моје најгоре искуство са студентским радијом било покушај да спречим пирате да блокирају наш сигнал, Б92 је четири пута гасила влада у покушају да спречи да њихова порука стигне до Београђана.

„Сваки пут би станица узвратила, проналазећи нове просторије, нову опрему и нове начине преношења поруке", навела је Лембл.

„Једном приликом, Душан је стајао на прозору и одатле читао вести хиљадама демонстраната који су се окупили напољу, љути због затварања станице.

„Временом су поступци Душана и његових колега подстакли опозициони покрет који је свргнуо српског диктатора", истакла је она у емисији 2012. године.

Машић је од 2000-их радио за ББЦ на различитим позицијама.

Говорио је да живи у Лондону, али и у „дигиталној Србији".

„Волео је иновације, ево и сад је био везан за сваку нову појаву и нову могућност остваривања новинарства, имао је сензибилитет за то.

„Желео је да истражује да види где је могуће повезати и технологију и кредибилно, стандардно новинарство", напомиње Матић.

За портал Јавнисервис.нет пред Нову годину је објавио анализу о новом дебатном формату на друштвеним мрежама, такозваном спејсу - Ветрење уста.

Он и Тамара Скроза су недавно радили и дебатни подкаст „Можемо само да се сликамо", заједно са Бојаном Маљевић и Душаном Недељковићем.

Много је научила од њега, каже.

„Храбро је улазио у нове подухвате у које осим њега, у самом старту ретко ко да је и веровао, а сви су на крају испали успешни", истиче Скроза.

Протеклих година био је покретач грађанских иницијатива - априла 2015. на Твитеру је покренуо акцију #седамхиљада.

Подстакла га је акција загребачких студената који су лежањем одали почаст страдалима у масакру у Kенији.

Његов предлог био је да 11. јула те године, 7000 људи на исти начин ода почаст жртвама геноцида у Сребреници.

Убрзо се тој иницијативи прикључило 40 невладиних организација из Србије, али су је власти забраниле.

Волео је да дебатује и разговара о свим могућим и немогућим идејама, каже некадашњи директор Б92.

Једино кроз такву врсту комуникације су могли, каже, да направе пуно више од онога што уобичајено медији праве.

„Душан је допринео томе да Б92 буде перципиран више као покрет, него као медији.

„Оставио је велики траг за Б92 и целу медијску сцену Србије", закључује Матић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]