Корона вирус и кардиоваскуларне болести: „Како сам имала инфаркт током пандемије и сама себи спасила живот"

„Седим на хладном бетону и повраћам. Осећам страшан бол у грудима и потпуну малаксалост".

Ово су прва сећања Снежане Бјеладиновић из Београда на догађај из марта 2020. године.

Тада је у Србију стигла пандемија корона вируса и прво масовно закључавање, а она је доживела трећи инфаркт у животу.

„Нико на улици није хтео да ми приђе, ваљда због страха од короне, а ја сам се гушила", прича Снежана за ББЦ.

„Златни сат је истицао…"

Златни сат је савет кардиолога, свима који осете симптоме инфаркта, да се у првих сат времена јаве за помоћ, јер тако повећавају изгледе да им стручњаци спасу живот.

Али, Снежана је тај први сат, прича за ББЦ, имала осећај да губи у разговору са лекарима.

„Зовем Хитну помоћ и ту почиње убеђивање са дежурним лекаром - да схвати да немам корону већ инфаркт", сећа се Снежана за ББЦ.

„На крају сам им рекла: 'Људи, имала сам инфаркт већ, знам како то изгледа'".

Њена температура тела од 32 степена их је убедила да дођу.

„Докторка ми је после операције и замене стента на интензивној нези рекла: 'Честитам госпођо, Ви сте данас сами себи спасили живот'".

Иако Снежанина прича звучи као сценарио неког неизвесног холивудског филма, Петар Сеферовић, потпредседник Eвропског удружења кардиолога каже за ББЦ да је за стручњаке током пандемије овај догађај свакодневница.

„Сваки дан имамо пет таквих случајева од рецимо 40 болесника на Кардиологији", каже Сеферовић, који ради у Клиничком центру Србије.

„Пацијенти се јављају са симптомима малаксалости и болова у грудима и ми онда не знамо да је то корона вирус или инфаркт".

Ипак, објашњава он, неколико минута разговора са пацијентом може да помогне лекарима да, готово две године од почетка пандемије, знају да ли да усмере људе у ковид одељења или да шаљу Хитну помоћ како би спречили да се инфаркт заврши смртоносним исходом.

У Србији више од 50.000 људи годишње изгуби борбу са кардиоваскуларним болестима, подаци су Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут.

Ванредно стање - окидач за инфаркт

Са Снежаном се последњег дана 2021. године налазим у парку у близини њеног стана у Београду.

Каже ми да дођем у парк за псе, јер је са њом њен кучка Ела sа којом напољу у шетњи сваког дана проводи четири до пет сати.

Снежана је у доброј физичкој форми и врло комуникативна.

Ипак, тог последњег дана марта 2020. године у седам ујутру на улици није могла да изусти ни реч.

„Журила сам у набавку јер су нас закључавали за викенд, а треба јести до следећег отварања", каже она.

„Шта купити са тако мало пара? То је био стрес. Окидач за инфаркт. Мој трећи".

Осетила је продоран бол у грудима и аутоматски изгубила равнотежу.

Пролазници су се, каже, вероватно уплашили због корона вируса, који се тек појавио у Србији и нико није хтео да јој приђе.

„Размишљам тада - ја сам се сваки пут зауставила поред особе за коју мислим да јој треба помоћ, а, ето, од мене окрећу главу", сећа се Снежана за ББЦ.

Чим је смогла снаге, позвала је мужа и ћерку да дођу по њу.

„На све то, муж не сме напоље јер има више од 65 година", прича она ситуацију када је 2020. био забрањен излаз старијима од шест и по деценија.

Дочек у скафандерима и топломер који (не)ради

Ћерка је могла да изађе и да Снежани помогне да позову Хитну помоћ.

„Ту почиње убеђивање са екипом Хитне помоћи преко телефона", прича Снежана.

„Много дуго ми је требало да их убедим да немам корону већ инфаркт".

Ипак, када је Снежанина температура тела била четири степена Целзијуса испод нормалне, дошли су и одвезли је на Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње.

„Дочекују ме у скафандерима. Мере температуру. Сад је 33 степена", сећа се она.

„Кажу: 'Не ради топломер'. Ја им кажем: 'Ради, ради, малопре сам имала 32".

Ове сумње лекара се и даље дешавају, објашњава за ББЦ кардиолог Петар Сеферовић.

„Корона вирус је болест са десет лица", каже он.

„Тако је било и на почетку, а тек са новим сојевима - вирус може да да најразличитије клиничке слике, па и сличне инфаркту".

Симптоми које је Снежана имала, малаксалост и болови у грудима, могу да указују, каже он, и инфаркт миокарда, али и на ковид.

„Оно што ми данас радимо јесте да слушамо пацијента када се јави.

„Питамо га да ли има неке факторе ризика - да ли је старији, дијабетичар, да ли је имао симптоме раније, да ли је био изложен особи која је имала корону", објашњава он.

„То су неке опште ствари које нам дају генералну идеју шта би болесник могао да има - корону или инфаркт".

Ако вам дође човек од 35 година, додаје Сеферовић, са болом у грудима, температуром и кашљем - онда је то вероватно корона вирус.

Ако се Хитној помоћи јави мушкарац од 70 са јаким и изненадним болом у грудима и малаксао је - то лако може да буде инфаркт.

„Немојте се играти, већ потражите лекарску помоћ у оба случаја", поручује доктор.

Још један показатељ да пацијент има инфаркт, додаје Сеферовић, јесте да је бол сталан и интензиван и праћен страхом од смрти.

„Бол је много већа у инфаркту него у корони", каже он и додаје да и налаз ЕКГ може да помогне.

ЕКГ или електрокардиограм је снимак електричне активности срца који лекарима показује да ли постоје ситне електричне промене на кожи.

„ЕКГ је ретко промењен у корони, па ако постоје промене - вероватно се ради о инфаркту", каже он.

Док кардиолози примењују тестове на срцу, инфектолог Дарко Ножић за ББЦ каже да, када прими пацијенте са симптомима за које није сигуран да ли су корона вирус или неко кардиолошко обољење, одмах тражи брзи тест на ковид.

„Ако ми пацијент дође са боловима који су се нагло појавили, послаћу га одмах на кардиологију, али наложити и тест на корону", каже Ножић.

„Корона вирус не настаје тако нагло, бол у грудима се развија након четири-пет дана и ако пацијент тада осети недостатак ваздуха - шаљем га у ковид амбуланту".

Савети Светске федерације за срце:

Корона у Институту Дедиње

Снежанина сећања на тим у операционој сали су каже, „предивна".

„Био је ту драги пожртвовани доктор и особље и све је било реду", каже она.

„Утврдили су да је инфаркт био од запушеног стента.

„Стрес ће ми доћи главе".

После два дана су је пребацили у Институт у Сокобањској на рехабилитацију.

„То је био уторак.

„У петак сам потписала да излазим на властиту одговорност, јер сам чула неке техничаре како су ишли код зараженог човека без заштите да му однесу храну на Институту Дедиње.

„Знала сам да је било питање сата када ће се појавити зараза и овде", тврди Снежана.

У суботу је изашла из болнице, а у недељу је први наслов који је прочитала у новинама био - Корона у Институту Дедиње.

Почетком априла 2020. године на Институту Дедиње било је заражено 67 здравствених радника.

Директор Института Милован Бојић казао је да су се заразили од пацијената који нису имали симптоме корона вируса.

Срећа у инфаркту

Док вади посластице у парку за пса данас, Снежана каже да је дуго после изласка из болнице размишљала шта значи реченица докторке 'Ви сте данас сами себи спасили живот'.

„Сигурна сам да је мислила да није било мог инсистирања да имам инфаркт, завршила бих у неком дугом реду чекајући тестирање на ковид", каже она.

На крају мисли да није била толико престрављена због заразе, већ је само рационално размишљала и била на опрезу.

„Нећу да улазим у то колико је људи било у сличној ситуацији, па су их одмах прогласили зараженима, а да је нешто друго било у питању", каже она.

„Ето, мени је испала срећна околност то што сам већ имала инфаркт, па сам га препознала".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]