Курсаџије, ИМДб и Марио Врећо: Како се српска серија нашла раме уз раме са „Игром престола"

Светлана Живанчевић, пензионерка из Београда је случајно на телевизији „ухватила" неколико последњих епизода серије Курсаџије те 2013. године, док је још емитована.

„Онда ми је син купио и ДВД са осталим епизодама, тако да сам касније погледала све",

„Увек бих се слатко насмејала тим вицевима које су причали", каже Живанчевић за ББЦ на српском.

Каже да скоро на телевизијским програмима није било такве, како тврди „народске серије".

Све епизоде ове серије, погледао је и Марио Врећо, један од најпопуларнијих јутјубера у Србији, којег на овој платформи прати скоро 150 хиљада људи, а његови видеи имају стотине хиљаде прегледа.

Марио је позвао пратиоце да га подрже у шали којом ће подићи рејтинг серији Курсаџије на ИМДб сајту и пробају да је високо позиционирају, тамо где су неке од најгледанијих - Игра престола, Чиста хемија, Породица Сопрано, итд.

„Када год некоме предложиш филм, поведе се разговор о томе која му је оцена на ИМДб-у",

„Мало ми је то снобовски и тако се родила идеја", каже Врећо за ББЦ на српском.

„Игра престола" и Курсаџије у истом кошу

Марио каже да му је идеја да се ова серија нађе међу најбоље котираним на ИМДб сајту у старту била смешна и да је морао да покуша.

„Сада и ББЦ пише о Курсаџијама и такве ствари су ми врло смешне", каже он.

О чему се ради у серији

„Курсаџије", серија која се на телевизији Пинк приказивала седам година, емитована је до 2013. године.

Главни ликови су представници најбројнијих народа бивше Југославије.

У скечевима су учествовали Македонац, Босанац, Црногорац, Албанац, Србин, Словенац и Хрват.

Серија је обиловала приземним и вулгарним доскочицама, јефтиним и увредљивим хумором, посебно према припадницима мањина, али је упркос свему томе била једна од најгледанијих емисија на телевизијским програмима у Србији.

У серији коју су креирали Саша Пантић и Ранко Горановић, главни ликови су оличење стереотипа - Геџа (вицкасти Србин), Хрвоје (агресивни Хрват), Ђуро Палица (лењи Црногорац), Јанез Дршко (Словенац, хомосексуалац), Фико Каракуртовић (неинтелигентни Босанац), Ајдеми Попуши (Албанац са Косова), Димче Сексовски (несналажљиви Македонац).

„Серија је лакмус за нетолеранцију у Србији. То је опасно јер чини ми се да враћа међуетничку напетост.

„Шта рећи за емисију у којој се у ударном термину причају вицеви типа: 'Како Мркоњић проверава мост? Стави на њега Албанце и Хрвате и каже им да скачу у месту. Ако мост не падне, добар је. Ако мост падне, одличан је!'?", рекао је листу Блиц Драган Илић, водитељ и ТВ критичар.

Нагласио је да је „страшно што је серија постала синоним за гледан програм, програм који доноси велики рејтинг".

Направио је паралелу између „Курсаџија" и некадашње београдске телевизије Палма из деведесетих и порно-филмова који су емитовани у поноћ.

„И сада, када би у девет увече емитовали порно филмове, они би имали рекордну гледаност. Али то не смеш да радиш, као што и не смеш да пушташ увреде на рачун других народа", рекао је Илић.

Андрија Ковач, глумац који је играо Хрвоја, рекао je за ББЦ на српском да је серија Курсаџије почела као„ једноставна форма за широке народне масе".

Била је то серија у којој је представљен хумор који је могао свако да разуме и глумци су радили на томе да отелотворе вицеве који су били опште познати, каже он.

Ковач се сећа брзорастуће популарности, док се серија емитовала.

„И деца су је волела", додаје Ковач.

За време емитовања, било је и оних који су критиковали да промовише шунд.

„Никад за себе нисмо говорили да смо врхунска глумачка трупа.

„Када нас вређају, па кажу: "Наша култура је спала на 'Курсаџије', ми кажемо: "Не, наша култура је спала на оне који је воде. Зато смо ту где смо", рекао је Саша Пантић, творац серијала својевремено у разговору за „Новости".

Ковач каже да се публика очигледно више везала за ликове него за „вицеве које су причали".

Са „Курсаџијама" по свету

Серија је емитована у свим бившим југословенским републикама, а глумачка трупа са телевизије је са истоименом представом прошла скоро читав свет.

„Колега Бранко Видаковић (који је такође имао једну од улога у серији) је говорио како само у Индији и Америци нисмо били са 'Курсаџијама'", каже Ковач кроз смех.

Серија и истоимена представа били су јако популарни у то време и он се сећа како их је публика дочекивала с овацијама.

„Народ нас је волео од Вардара па до Триглава", додаје.

Уз Андрију Ковача, у серији су играли и Бранко Видаковић, Радован Миљанић, Саша Пантић, Драгана Вујић, Јована Петронијевић, Ранко Горановић, Бранко Бабовић, Неша Чолић, Љиљана Јакшић, а међу специјалним гостима нашле су се и фолк певачице Лепа Брена и Мира Шкорић.

Ковач не верује да ће овај потез јутујбера довести до тога да се серија поново емитује.

Користити утицај за позитивне ствари

Популарни јутјубер прича да људи траже аутентичност и да је за њега овај потез био нека врста теста.

„То је била интерна шала коју сви капирају", каже Врећо.

Овим својеврсним тестом, Врећо је успео да мотивише 16.000 људи да се прикључе и да допре до још стотине хиљада других.

„Тако да су могућности за шири позитивни утицај у будућности огромне", тврди јутјубер.

Како фунционише ИМДб

ИМДб је амерички сајт на коме се налазе подаци са свим филмским и телевизијским личностима, као и филмовима и серијама.

Коришћење сајта је бесплатно, а филмови се могу оцењивати и коментарисати.

На тај начин се и стварају листе најбољих и најлошијих филмова.

Серије имају јединствену оцену, баш као и филмови, али имају и појединачну оцену за сваку епизоду.

ИМДБ функционише на принципу који се зове Weighted Average Ratings.

То значи да ИМДБ не функционише по систему чистог просека (1+2+3 подељено са 3), него је њихов просек употпуњен додатним статистичким методама.

Тако да се гласови „добрих" људи вреднују више, а „сумњивих" доста мање.

У пракси то значи да ви као корисник не можете да направите више налога како би неком филму који вам се допада дали чисту десетку.

Алгоритам ИМДб-а е препознати ту неуобичајену активност.

Рат гласовима и Балкан

Гласање за неке филмове и у прошлости је умело да изазове полемике и неслагања.

Последња у низу била је око филма Дара из Јасеновца, српског кандидата за Оскара.

Ова историјска драма, у режији Предрага Гаге Антонијевића, говори о страдању Срба у логору Јасеновац у Независној Држави Хрватској.

Независна Држава Хрватска (НДХ) успостављена је на простору данашњих Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема у Војводини 10. априла 1941. уз пуну сарадњу нацистичке Немачке и фашистичке Италије.

ИМДБ је у почетком фебруара ове године укинуо могућност оцењивања.

Администратори сајта су то урадили због својеврсног рата гласовима, у којем су корисници из Србије филму махом давали чисте десетке, док су, како се претпоставља, корисници из Хрватске филму давали јединицу.

После неколико дана, забрана оцењивања је укинута, а крајем октобра ове године, српски филм је на ИМДБ имао оцену 8,8 уз око 80.000 гласова.

Сличан рат гласовима, али без увођења забране оцењивања везан је за филм босанске режисерке Јасмиле Жбанић - Quo vadis, Aida? који говори о геноциду у Сребреници.

То је прича о измишљеној преводитељки Уједињених нација, коју тумачи Јасна Ђуричић и њеној борби за спас породице у масакру у Сребреници, где су снаге босанских Срба 1995. године убиле 8.000 муслиманских мушкараца и дечака.

У октобру 2020, овај филм је имао просечну оцену 7,9 и 26 хиљада гласова.

Више од 5.000 људи дало му је оцену један, а део коментара су остављали корисници који су негирали геноцид у Сребреници.

Погледајте и видео с Миланом Марићем о серији „Породица"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]