Squid Game: Нетфликс серија која је освојила свет

Чак и ако нисте гледали серију или видели мимове који су завладали интернетом - велике су шансе да сте чули за Игру лигње (Squid Game).

Сви причају о овом хипер-насилном трилеру који је постао огроман хит откако је прошлог месеца пуштен на Нетфликсу.

Штавише, ова корејска серија - која се бави бруталном игром преживљавања - на добром је путу да надмаши Бриџертон, љубавну причу и тако постане најгледанија оригинална серија свих времена на овој платформи за стриминг.

Иако жанр серије није нимало нов, њена упечатљива визуелна естетика, ликови са којима можете да се поистоветите и узнемирујућа студија људске природе успели су да погоде жицу публике широм света.

Убиства на игралишту

У серији, група од 456 људи, презадужених и очајних, увучена је у игру преживљавања у којој имају шансу да однесу кући 45,6 милијарди корејских вона (39 милиона долара) ако победе у низу од шест игара.

Квака? Ако изгубе, умиру.

Игре су сасвим просте - дечје разбибриге које су играли док су одрастали.

А изненађујући контрапункт између невине дечје игре и насилних смрти навели су гледаоце да напето прате радњу.

„Људе је привукла иронија да одрасли који су изгубили сваку наду ризикују своје животе да би победили у дечјој игри", рекао је у интервјуу режисер серије Squid Game Хванг Донг Хјук.

„Игре су просте и лаке, тако да гледаоци могу више да се усредсреде на сваког лика понаособ уместо на сложена правила игре."

А ту је и елемент носталгије.

На пример, игре са слаткишима Далгона из треће епизоде Корејци се сећају као оне коју су радо играли као деца.

У овом изазову, играчи морају пажљиво да исеку облик из слаткиша од отопљеног шећера танког као папир уз помоћ игле.

Ако добијете сложенији облик, а слаткиш се поломи, губите.

Један корејски корисник је твитовао:

„Због серије Squid Game поново сам пожелео да пробам Далгону. Прошло је 20 година… Да ли се оне још увек праве? Мислим да не могу нигде да их нађем."

Ликови као што смо ви и ја

Стручњаци успех серије приписују и њеним ликовима, од којих су многи маргинализовани припадници друштва.

Иако их све повезују огромни новчани проблеми, они долазе из свих сфера живота.

Главни лик, на пример, незапослени је човек са зависношћу од коцке који се мучи да стекне поштовање рођене породице.

У игри он упознаје девојку са трагичном прошлошћу која је пребегла из Северне Кореје и пакистанског радника ког израбљују послодавци.

Ким Пјеонг Ганг, професор за глобални културни садржај са Универзитета Сангмјунг, каже за ББЦ:

„Људи, нарочите млађе генерације, који редовно пате од отуђења и незадовољства у стварном животу, изгледа да су се поистоветили с овим ликовима."

Као и код њених комшија из Источне Азије, хипер-конкурентска природа друштва у Јужној Кореји код многих је распршила све илузије.

Упркос вредном раду, просто није могуће да свако добије најбоље позиције на универзитету или добре послове.

Игре у серији, колико год смртоносне биле, представљају алтернативни свет наводно заснован на фер плеју.

Како каже један од организатора игре у серији: „Сви учесници у игри су равноправни.

Људима који су доживели нефер третман и дискриминацију у спољном сету пружамо последњу прилику да победе у фер такмичењу."

Црвено светло, зелено светло

Западни медији су упоредили Игру лигње са Паразитом, Оскаром овенчаним корејским филмом из 2019. године који се такође бави економском неједнакошћу и неправдом у друштву.

Али у источној Азији, гледаоци су истакли да серија личи на јапански филм из 2014. године Како је божја воља. Филм се бави средњошколцима, али има сличну линију приче, а неки су чак оптужили Игру лигње за плагијат.

На пример, у Како је божја воља такође се појављује традиционална дечја игра „Црвено светло, зелено светло".

У једној од најславнијих сцена из Игре лигње, огромна роботска девојка користи ласерске очи да региструје играче који су изгубили игру. Они потом буду убијени.

Међутим, режисер Хванг је одбацио ове оптужбе, рекавши да не постоји „никаква веза" између два дела, и да су паралеле извучене само због жанра серије.

„Почео сам да планирам Игру лигње 2008. године, а сценарио кренуо да пишем 2009. године… сличности на које се указује чиста су случајност и нико ту није копирао никога", каже он.

У сваком случају, сва халабука која прати серију довела је до захтевом за другом сезоном, али љубитељи би могли да се начекају.

„Немам добро разрађене планове за Игру лигње 2", рекао је он за Варајети. „Уморим се само кад помислим на то."

Погледајте видео о Мишел Јео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]