Железнички саобраћај и Србија: Станица Топчидер престала да ради - због чега и шта о томе кажу људи који тамо раде

123
    • Аутор, Слободан Маричић
    • Функција, ББЦ новинар

Црнокоса жена у плавој униформи ужурбано шета по празном перону Железничке станице Топчидер у Београду.

Недалеко одатле одмарају две старе локомотиве - возова нема, не чује се чангрљање вагона по шинама, перонска пиштаљка је утихнула, а нема ни путника.

„Баш сам била тужна јутрос, тужна сам данима", каже Светлана Васиљевић, отправница возова на станици Топчидер, додајући плавој униформи и црвену капу.

„А кад сам почела да радим овде све је врвело од људи, путника, теретног и путничког саобраћаја… Сада тога нема", додаје.

Чувена железничка станица Топчидер, једна од настаријих у Србији, са које су на путовања кретали краљеви, председници и бројни великани, од 1. октобра више није у функцији.

Сви возови из Београда полазе са станице Београд центар, познате као Прокоп, где је пресељен комплетан међународни и домаћи железнички саобраћај.

Последњи воз за Бар са Топчидера отишао је у ноћи 30. септембра, због чега су многи љубитељи овог вида саобраћаја тужни и сетни.

На станици Топчидер кажу да „иако путника убудуће неће бити, возова ће бити".

„Знате како ми железничари кажемо - точак мора да се окреће", каже Славиша Јовановић, шеф железничке станице Топчидер.

Међутим, званичници најављују да ће на месту станице у Топчидеру бити проширен Булевар патријарха Павла, где су радови у току.

123
123
123

Праисторија и младенци

„Ово је праисторија", каже Светлана Васиљевић, показујући на телефон са необично много дугмади најразличитијих боја.

„То се зове телефонско-телеграфски пулт, њиме сам могла да, на пример, зовем суседну станицу, то нам је било основно средство споразумевања", додаје.

Из које ли је године?

„Нисам сигурна, можда из шездесетих или седамдесетих, али свакако је праисторијски", каже Васиљевић уз осмех.

123

Одмах поред тога налази се велика сива плоча, испресецана сивим линијама и лампицама.

„Овде видимо комплетну станицу како изгледа", каже Васиљевић и показује на једну од траса.

„Када скретничар окрене скретницу ми све овде видимо, дакле пратимо шта он ради на терену.

„Као што контролор лета има на аеродрому, рецимо", додаје.

123
123
123

Васиљевић на Топчидеру ради од 1. марта 2015. године.

Пре тога је, како наводи, 16 година радила на Железничкој станици Нови Београд.

Каже да станица Топчидер „заиста има посебну драж".

„Романтично је место, ушкушкано, има душу", наводи.

„Недељом понекад не можеш да прођеш од младенаца, сви долазе овде да се фотографишу."

Унутрашњост станице делује као да је у њој време стало пре неколико деценија, али унутра има предмета који су изгледа далеко старији.

„Овај сат је, кажу, Драга Машин поклонила краљу Александру Обреновићу", каже Васиљевић поносно, показујући на казаљке које куцају поред улазних врата.

Драга Машин је била супруга краља Александра, а обоје су убијени у Мајском преврату 1903. године, после којег на власт у Србији долази династија Карађорђевић.

Иначе, кроз железничку станицу Топчидер пролазио је и чувени Оријент експрес, који је ишао од Париза до Инстанбула, а њиме су се возили Алберт Ајнштајн, Махатма Ганди и многи други великани.

„Оријент експрес је симбол за гламур, а станица на Топчидеру као да је измишљена за њега", каже Милош Јовић из Клуба љубитеља железнице у документарном филму о Оријент експресу.

123
Потпис испод фотографије, Светлана Васиљевић од 2015. године ради као отправница возова на станици Топчидер

Историја

У суседној просторији седи Славиша Јовановић, који је од 2006. шеф железничке станице Топчидер.

На полици са једне стране просторије налази се неколико железничких фењера, а у стакленој витрини, далеко од прашине, бројна железничка признања.

На другом зиду је велика и од времена пожутела застава Србије на којој се види до којих је све места пруга стигла.

123
123

„Тог 15. септембра 1884. године, када је први воз кренуо из Београда за Ниш, наша станица је била овде и радила је - значи ту смо од првог воза и радимо", каже Јовановић.

Године су пролазиле, а Топчидер је опстајао.

Јовановић каже да се „точак окретао и код краља и код маршала".

„И у доба Обреновића и у доба Карађрођевића, а касније и у доба маршала Тита", истиче.

Станична зграда је између два светска рата била краљевска чекаоница и само је краљ могао да је користи - станица је била поред.

„Краљ Александар је за Марсеј кренуо одавде - возом до Пећи, па из Пећи аутомобилима до Зеленике у Црној Гори, а онда разарачем Дубровник до Марсеја.

„Тамо се десило што се десило и истим путем се мртав краљ вратио у Топчидер", каже.

Југословенски краљ Александар Карађорђевић убијен је у Марсеју 9. октобра 1934. године.

„После Другог светског рата, нови становници двора су задржали дворску станицу и обилато је користили", каже Јовановић уз осмех.

Почетком шездесетих завршен је чувени Плави воз, којим је често путовао Јосип Броз Тито, председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

Grey line

Видео: Провозајте се плавим возом

Потпис испод видеа, Плави воз је кренуо у нови живот. Завирите у Титово омиљено превозно средство.
Grey line

Тако су кроз станицу Топчидер прошли бројни светки званичници.

„Либијски председник Моамер Гадафи је био више пута, наши несврстани пријатељи Нехру и Насер, па и краљица Елизабета", каже Јовановић.

Џамал Абдел Насер био је председник Египта, Џавахарлал Нехру председник Индија, а њих двојица били су уз Јосипа Броза Тита предводници Покрета несврстаних.

123
123

Шта даље?

На прузи је и даље тихо, али је у просторијама железничке станице Топчидер све више људи.

Старији мушкарац седе косе фотографише станицу, док неколико запослених прави гужву.

Гужве је на Топчидеру било готово век и по, а шта ће даље бити?

„Ништа, данас је 1. октобар 2021. године, а ми радимо и даље", каже Јовановић кратко.

„Возови ће долазити овде на одржавање, мењање папучица, сијалица и све друге неопходне радове и поправке", додаје.

Званичници наводе да је железничка станица Топчидер била само привремено решење, после укидања Главне железничке станице 2018. године.

„Од тада су одавде кретали возови за Бар, Солун и Софију, а остали су отишли на станицу Београд центар", каже Јовановић.

Главна железничка станица укинута је током изградње Београда на води, што је такође изазвало доста бурних реакција у јавности.

„Када је почела пандемија, возови су престали да саобраћају за Солун и Софију, па кратко и за Црну Гору, али је тај враћен када су мере попуштене", каже Јовановић.

„Сада је и то укинуто, па ће путници који иду до Бара полазити са станице Прокоп, а ту се и враћати."

Многи су због тога незадовољни, па на друштвеним мрежама жале за чувеном станицом.

„Знате, нашем народу је тешко угодити", наводи Јовановић кратко.

„Има људи којима је жао, али многи су се често жалили на услове у станици - да пада киша и нема надстрешнице, да тоалети нису чисти иако смо их редовно чистили и слично."

123
123

Ненад Станисављевић из „Инфраструктуре железница Србије" изјавио је за РТС да ће путници и следеће сезоне моћи да путују до Црне Горе ауто-возом, али са железничке станице Земун.

До следеће летње туристичке сезоне, ауто-воза неће бити, додаје.

Он истиче да би следеће године требало да се у железничкој станици Земун „комплетно заврши сва неопходна инфраструктура за путнике који користе ауто-воз".

„Морам да напоменем да ово није неко решење које је брзо, већ је три године припреман терен - то је у оквиру развоја београдског железничког чвора", изјавио је Станисављевић.

Како каже, укидањем старе главне железничке станице и Топчидер је изгубио на значају.

„То је у складу са урбанистичким захтевима и пројектима града, да се ту где се налази станица у Топчидеру прошири раковички Булевар патријарха Павла", објаснио је Станисављевић.

123

Љубав

Има у возовима нешто магично, због чега их многи воле.

Тачно је то, каже Васиљевић, додајући да то не „сматра зато што је железничарка".

Због чега онда?

„Комфор, комфор", истиче.

„Имам сина од 16 година и када путујемо аутобусом, он само каже никад више - навикао је на воз."

Како каже, воз је и јефтинији, а и бољи је за животну околину.

Јовановић додаје да свако има другачији разлог због којег воли возове, али истиче да је важна повезаност.

„Када станемо на шину, ми смо том шином повезани са Паризом, Москвом, Варшавом, Пекингом, Атином, Мадридом и многим другим градовима.

„Ето… Све су шине повезане", додаје.

А точкови се котрљају.

И за краља и за маршала.

Grey line

Погледајте видео: Да ли је ово будућност железнице?

Потпис испод видеа, Да ли су хидрогенски возови будућност железнице
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]