Хладни рат и мистерије: Какве тајне крије лондонско подземље

Британски мистериозни подземни тунели извор су фасцинације деценијама. Ипак, донедавно су власти остале тајанствене у вези са њима.

У 2017. години, новообјављени подаци из земљишних књига открили су четири милиона километара мрежа и телекомуникационих линија испод Лондона, од којих су многе тајно изградили пошта, Британски Телеком и Министарство одбране.

Ови мистериозни системи тунела и подземних комора из периода Хладног рата, којих је на стотине, извор су фасцинације деценијама.

Ипак, све донедавно, власти су остале тајанствене о њима, многе су у власништву Министарства одбране и никада нису јавно признате.

Најзанимљивије откриће било је тајни тунел управитеља поште испод седишта владе на адреси Вајтхол 57.

Изграђен је како би заштитио машине и комуникације од претњи атомским бомбама у Хладном рату, а бункер излази у подрум Старе ратне канцеларије, коју је некада користио Винстон Черчил.

Ланац хотела Рафлс купио је 2014. године од Министарства одбране зграду од педест четири хиљаде квадратних метара - друге категорије за триста педесет милиона фунти.

Названа „ОВО", знаменитост Лондона треба да се отвори као један од најлуксузнијих хотела на свету 2022. године.

Више од тридесет брзина и десетак лифтова који се протежу од радничке класе Ист Енда до срца Вајтхола, повезују тунел управника поште са тајном подземном мрежом која се углавном ненаметљиво појављује у владиним зградама и телефонским централама.

Даље, недалеко од Вајтхола, телефонска централа отпорна на бомбе, дубоко испод улице Хај Холборн, која је првобитно била изграђена као владино склониште за ваздушни напад почетком 1940-их, била је строго поверљиво средиште више од двеста инжењера од 1960-их до 1980-их.

Склониште са два тунела проширено је додавањем четири тунела под правим углом у односу на оригинале како би постало завршна тачка првог прекоокеанског телефонског кабла и било је довољно пространо да се може похвалити рестораном за особље, чајним баром, салом за игре и баром у коме је било дозвољено служење алкохола.

За тај бар се тврдило да је најдубљи у Великој Британији налази се приближно шездесет метара испод нивоа улице, испод станице подземне железнице Ченсери Лејн.

Иако не постоји јавни приступ ниједном од ових новооткривених тунела, у Вајтхолу постоји један подземни бункер у који се јавност може сама уверити: Собе ратног кабинета, отворене за посетиоце 1984. године.

Оно што, међутим, до сада нико није знао јесте да је било могуће прошетати отприлике шест километара од овог подземног Черчиловог седишта све до истока Бетнал Грин Роуда, Е1, да би се изронило из приступног окна на прометном острву усред јавног аутопута.

Гај Шрабсол, који је мапирао ове податке из земљишне књиге и открио неке од тих тајних тунела на свом блогу „Ко је власник Енглеске?" и касније у својој истоименој књизи, сишао је низ тунеле у Хај Холборну уз помоћ неких градских истраживача док је истраживао.

„То је запањујућа временска капсула тамо доле, вероватно из 70-их у смислу декора", рекао је.

„Осећај је попут подземне свемирске станице, готово свих ових вијугавих тунели који се непрестано настављају, али су испуњени прашњавом опремом из времена када је коришћен за хладноратовске комуникације".

Иако је Шрабсол могао да приступи само једном делу система тунела, рекао је да очигледно постоји много већа мрежа.

„Делови у које смо залазили били су сигурно напуштени, мада су и даље имали упаљену расвету кад смо ми били у њима, па се то донекле одржавало".

„Сигурно је било пуно воде која је капала са зидова и рђе свуда, али стварни тунели дубљег нивоа, претпостављам, користили су се, иначе нисам сигуран зашто би им заградили приступ."

Марк Овенден, писац, водитељ и аутор Подземних градова: Мапирање тунела, транзита и мрежа испод наших ногу, дела објављеног у септембру, у својој књизи пише да Лондон „поседује једну од најразноврснијих светских врста сложених, скривених и добро искориштених пролаза, канала и цеви испод својих улица".

То је, рекао је, делимично и због тога што је током Индустријске револуције дошло до тренутка када је Лондон постао најпрометнији и најмодернији град на свету.

Било је много више потребе за коришћењем простора испод града него што је то било готово било где другде.

„Град је био толико огроман да нису могли срушити средиште већ изграђеног подручја, па су морали да граде испод њега", рекао је.

„Једноставно је тамо живео тај невероватан број људи током периода када је технологија омогућавала више тунелирања."

Иако је Уједињено Краљевство једна од најпрецизније мапираних земаља на свету, са Истраживањем о наоружању - националном агенцијом за мапирање Велике Британије, која је прегледала сваки центиметар изнад и испод земље - још увек остаје мноштво великих тајни.

Међутим, по први пут агенција покушава да створи детаљну слику подземног пејзажа Велике Британије мапирањем својих подземних добара.

У пројекту „Ледени брег", на коме сарађују Катапулт повезаних места (некадашњи Катапулт будућих градова, Британски центар за геолошка истраживања и Истраживање о наоружању, покушава се прикупљање података о подземљу који у Лондону - информације о транспортним тунелима, геолошке записе и мапе подземних водовода.

У Великој Британији постоји више од милион и по километара подземних услуга - водоснабдевања, канализације, плина и електричне енергије, а процењује се да постоји и четири или више милиона километара линија за пренос података.

Стефани Брикер, водитељка тима у Градској Геонауци, Британског геолошког истраживања, која ради на пројекту „Ледени брег", каже да нема централног места на којем се чувају сви подаци о подземном граду.

„Све то на различитим местима држе различити људи", рекла је.

Иако је првобитни фокус Британског геолошког истраживања био на комуналним услугама, односно гасоводним, електричним, водоводним мрежама и тако даље, постоје културни и историјски аспекти подземља који се не истражују.

„Тражимо неко финансирање како бисмо почели да мапирамо подземље у Нотингему и Единбургу, два друга града са великом, богатом историјом подземних градова", рекла је. „Оно што желимо да урадимо је да почнемо да истражујемо не само физичку, већ и социјалну интеракцију са том физичком употребом".

Више него икад постоји повећан интерес јавности, у Великој Британији и другде, за откривањем тајни, дословно и метафорички, које су већ дуго скриване под нашим ногама.

„То су биле у једном тренутку истинске тајне националне безбедности", рекла је Ана Пауел-Смит, оснивачица Центра за јавне податке тајних тунела.

„А онда су ишчезли и једноставно их никада није мапирао ниједан јавни пројекат, јер се никада није видело да за њима постоји потреба."

Бројне су гласине да је Вестминстерска станица подземне железнице изграђена тек након што је влада одбила пуно рута, без објашњења, вероватно због постојања мреже тајних тунела који су повезивали владине зграде на том подручју, како је касније откривено.

У граду под високим надзором, као што је Лондон, подземље постаје место за скривање тајни.

„Док газите поплочани тротоар у Лондону, буквално ходате изнад стотина километара тунела и пролаза, канала и канализационих цеви и комора и тајних места за која већина људи апсолутно нема појма да су тамо", рекао је Овенден.

Причало се да су тунели за бег уграђени у разне тунеле подземне железнице, укључујући и Јубиларну линију, како би краљевска породица успела да побегне из Бакингемске палате ако би икада била нападнута.

Да ли је то истина? Једног дана ће све то изаћи на видело, сматра Овенден. Али за сада је то још једна невиђена и непозната тајна која безбедно лежи испод прометних улица Лондона.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]