Железница и Србија: Ишао сам возом од Београда до Ниша - и преживео

„Докле идете?", пита ме пријатна госпођа у тегет униформи.

„До Ниша", одговарам.

„Само изволите", каже и показује ми руком да уђем.

Опрезно сам са четвртог перона станице Београд центар, познате као Прокоп, закорачио у црвено-плави воз.

Због чега?

На данашњи дан пре 137 година, давне 1884, кренуо је први воз у Србији и то баш од Београда до Ниша.

Савршена прилика да се иста рута прође готово век и по касније.

Међутим, иако и даље има нешто магично у возовима, због чега их многи воле, путовање њима по неким деловима Србије зна да се поприлично одужи.

Званичници су последњих година више пута најављивали изградњу брзе пруге до Ниша, али се тај пут данас често прелази тек мало краће него те 1884. године.

„Докле ви идете, до Јагодине?", питала ме једна путница кад смо мало одмакли од Београда.

„До Ниша", поновио сам и њој.

„Аууу", уздахну, уз одмахивање руком.

Шта ли ме све чека на овом путу, помислих.

„Кад дошао, добродошао"

Мушкарац у тамним панталонама и црно-белој мајици на пруге вредно риба под.

Иза њега, у потпуно празном возу, пресијава се мокар траг.

Седишта су плава и све делује прилично ново и чисто.

Дакле, нема старих купеа као у Лајању на звезде, да Милић Гавранић објашњава како је нокаутиран, или у Мртав ладан, да необични деда у љубичастом оделу мирно седи.

Гледам на сат - 7.20, воз само што није кренуо, тако да проналазим место са нешто више простора за ноге.

Неколико метара иза седа један момак.

Зове се Саша Станисављевић и већ десет година возом сваког дана путује на посао.

„Живим у Смедеревској Паланци, а радим у Добановцима, а морам возом да идем јер ми је то једина веза", наводи.

Заправо, он се тек сада враћа са посла.

„Принуђен сам да радим само ноћне смене", наводи.

„За прву немам чиме да одем, али имам да се вратим, а за другу је обрнуто - зато стално радим трећу.

„Кренем на посао у четири поподне, а вратим се сада", каже и одмахује главом.

Путовањима није задовољан, иако су пре неколико година стигли нови возови.

„Цена карте је и даље у реду, али не да су непоуздани… По принципу, кад дођу добродошли", каже.

„Лети им смета висока температура, а када је све у реду крене брзо, па успори или испадне теретњак из шина и све блокира ", додаје.

Како наводи, пре је било много више путника, али су многи у међувремену одустали од возова.

„Нама који смо приморани много би значило кад би возови били тачни и кад бисмо могли да се ослонимо на њих", истиче.

„Много удобније него аутобусом"

У 7.25, тачно на време, воз је кренуо.

„Поштовани путници, Србијавоз вам жели удобан пут", каже женски глас са разгласа, уз подсетник да је воз под видео надзором и да је пушење забрањено.

„Следећа станица - Раковица", додала је.

Жути бројеви на црним таблама показују температуру, време и колико брзо воз иде.

Одмах је убрзао на 50 километара на час, па 60, 70…

Па ово није тако лоше, помислих.

Воз је и даље прилично празњикав, тек понека глава вири са седишта.

Испред мене момак у црном дуксу, и са слушалицама у ушима, лагано клима главом у ритму музике.

Иза чујем шушкање папиром - неко је већ извадио доручак, али тешко да је реч о печеном пилету као некад.

Или као чувени Зоран у филму Тито и ја.

Окрећем се, али видим само главу старијег мушкарца наслоњену на импровизовани јастук од јакне.

Воз стаје у Рипњу, пиштаљка одјекује станицом, док поред мирно полазак чека тетовирани колега - БГ воз, препун графита и потписа.

Улазе две жене са коферима којима кондуктер наплаћује карту.

„Код вас сам био", каже ми кад је пролазио поред мене.

„Да".

„Тамо сте седели", додаје, показујући на место где ме је први пут видео, као и да има добру меморију.

Мало испред, тик до свог кофера, седи Јована Милановић.

Живи у Лазаревцу и сваког викенда путује до Смедеревске Паланке.

„Тако ми је најлакше да направим конекцију и одлично је све, много је боља веза него раније", сматра.

„Возови су углавном тачни, а може и да се уклопи са БГ возом - за 40 минута стигнем.

„Може све ово наравно и много боље, али је много удобније него аутобусом", додаје.

Застој

После пола сата воз је стао усред ничега - около је било само густо шипражје.

Брзо сам се узврпољио, па сам морао да проверим шта се дешава.

Пролазим поред плавокосог дечака који се врпољи у седишту поред оца, као и девојке склупчане у лоптицу преко два места.

Неки су и читали новине, причали, али већина је и даље спавала.

Долазим до жене која ме је дочекала на улазу у воз.

„Чекамо да путнички воз (који иде у супротном правцу) прође - укрштај", каже.

Нема нам друге него да чекамо - право време за мало историје.

Први воз у Србији кренуо је те 1884. године тачно у 8.35, али тада није био 3. септембар, већ 23. август.

Зашто? Зато што је тада још важио јулијански календар.

Грегоријански календар уведен је 1919. године, када је преко ноћи 15. јануар постао 28. јануар, а датум поласка првог воза 3. септембар.

Редовни железнички саобраћај почео је 15. септембра 1884. године и тај се обележава као Дан железничара.

Међутим, није било ни лако, а ни јефтино тада направити пругу.

Иако је и раније било планова, озбиљнији радови почињу тек после Берлинског конгреса 1878, када Србије стиче независност од Отоманског царства.

Међутим, новца није било, због чега је Србија средства за пругу морала да нађе у иностранству.

А реч је о много новца - два годишња буџета земље, наводи се у документарном филму Привредна историја Србије: Пруга Београд - Ниш.

„То је био огромни захват, последња рата је отплаћена тек 1954. године… Ето колики је то био залогај", изјавио је у том филму Бранислав Бошковић, саобраћајни инжењер.

Кнез Милан Обреновић је 1881. званично отворио радове и почела је изградња пруге дуге 243 километара и 500 метара.

Када је пуштена имала је 22 станице и четири тунела и значајно је допринела развоју привреде и индустрије, наводи се у документарном филму РТС-а.

Само седам година после ослобођења од Турака у Ниш је стигао први воз.

Прва композиција са девет дупке пуних вагона стигла је у Ниш за осам сати и 15 минута, наводи се у историјским списима.

А ваљда ћу и ја стићи некад.

Зашто возови иду споро?

Кренули смо после четрдесетак минута.

Воз је у Сопот стигао око 9 и 10, а после готово два сата од поласка и у Младеновац.

До Младеновца је колима иначе потребно четрдесетак минута, а аутобусом око сат времена.

Откуд таква разлика?

Због старе, а самим тим и лоше инфраструктуре, кажу стручњаци.

Државни званичници често су последњих неколико година изјављивали да „ускоро почињу" радови на изградњи брзе пруге до Ниша, али до тога још није дошло.

Председник Александар Вучић је, на пример, најавио да ће се 2023. године од Београда до Ниша стизати за око 80 минута - брже него аутомобилом.

„Ако бисмо могли 200 километара на сат да развијемо брзину, не знам зашто би неко ишао колима - пруге су будућност", додао је.

Међутим, детаљи изградње тог пројекта и даље нису познати.

Једино је најављено да би вредност инвестиције требало да буде две милијарде евра.

Јужне вести наводе да је прва милијарда кредита планирана за август ове године, када је и најављено да радови почињу.

За то време воз до Ниша најбрже је ишао око 100 километара на час, али је било деоница када је брзина била знатно мања.

Трка

Нешто после 11.30 воз је стигао у станицу Параћин.

Ситуација у возу се није значајно мењала - људи су улазили, излазили, а седишта су махом остајала празна.

Додуше, све време је био леп поглед са прозора.

Зеленило, природа, небо, њиве, трошне куће и још трошније станице, заробљене у неким прошлим деценијама, можда и вековима.

За ограду у близини једне станице био је везан прљавожути мешанац.

Погледом је испратио наш воз.

Можда је то онај пас који је волео возове?

У Алексинац смо стигли око 13.10, а у Ниш око 14 часова.

Нешто мање од седам сати пута - око 45 минута закашњења - готово као те 1884. године.

Да сам ишао колима од Београда до Ниша стигао бих за два сата, а аутобусом за око три, али овако заиста нисам био тако уморан као после дугих вожњи аутобусом.

Можда би било другачије да сам се тркао са возом као мучени Милић Гавранић.

Њега је ударио брзи воз, а и даље се трка са путничким.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]