Корона вирус, Србија и вакцине: Шта се дешава са кампањом за масовну имунизацију

Док са билборда и телевизијских екрана глумица Горица Поповић позива људе да се вакцинишу, Мирјана Нешић и даље не жели овакву заштиту.

„Сачекаћу још, нисам антиваксерка, али не размишљам још да се пријавим.

„Плашим се последица на дуже стазе. Ако баш будем морала из неког разлога, вакцинисаћу се", каже Мирјана за ББЦ на српском.

Позиви, молбе и кампања која се води да би се што више људи одазвало вакцинацији, до њених ушију и очију не допиру.

За разлику од ње, Марко Перић пријаву за вакцинацију попунио је 11. јануара - првог дана када је то било могуће.

„Први пут у историји маркетари, јавне личности, и сви они који се баве неком формом комуникације, имају могућност да промовишу производ који ће спасити свет", каже маркетиншки стручњак Здравко Кевершан за ББЦ на српском.

Објашњава да би то би требало да буде јако узбудљив и одговоран задатак.

„Тај изазов треба да прихвати свако ко може да помогне, без чекања посебног позива да то уради", каже он.

Србија је донедавно била у европском и светском врху по броју датих доза вакцине на сто становника, али је интересовање све мање..

Према последњим подацима, у Србији је дато укупно око 2,65 милиона доза вакцина против корона вируса, од чега је око 1,2 милона људи примило обе дозе.

Стручњаци из области маркетинга кажу за ББЦ на српском да су се до сада за вакцину пријавили и добили је они који су хтели.

Истичу и да кампање сада морају да буду усмерене ка делу становништва које се колеба или не жели да се вакцинише.

„Сада треба пуцати из свих оружја, да се сви вакцинишемо", каже за ББЦ на српском Марко Марјановић, специјалиста за комуникације.

Једно од оружја које је почела да користи Влада Србије је и апликација Вајбер, преко које је од 8. априла могуће пријавити се за вакцинацију путем аутоматског Ковид-19 инфо сервиса.

Здравко Кеврешан, креативни директор у маркетиншкој агенцији Драјв, каже да ће разлику направити ангажовање неодлучних - оних који чекају нешто да би се вакцинисали.

„Њима треба понудити слојевитију комуникацију, више информација и више разлога", објашњава Кеврешан.

Шта кампања државе тачно подразумева, како се спроводи и ко је за њу задужен, ББЦ на српском није сазнао у кабинету премијерке.

У телефонском разговору за ББЦ је речено да је за та питања надлежно је Министарство здравља.

Ни из Министарства здравља нису одговорили на упит ББЦ-ја.

У Министарству је речено да су то питања за кабинет премијерке Ане Брнабић.

Одзив је у другој половини марта и почетком априла био нешто слабији упркос доступности вакцине, могућности избора цепива, распрострањености пунктова за вакцинацију широм земље и позивима државних фукционера.

У Србији се већ неко време спроводи одређена врста информативно-едукативне кампање, каже Слађана Старчевић, професорка маркетинга са београдског Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) за ББЦ на српском.

Међутим, масовна медијска кампања почела је тек после кризне ситуације - пада интересовања за вакцинацију, каже она.

„Примењена је реактивна стратегија", објашњава Старчевић.

Понуда је већа од тражње, каже она - да вакцина или било ког другог производа, нема, биле би много више жељене.

Здравко Кеврешан тврди да је држава пре појаве вакцине стратешки поступила по многим питањима везаним за пандемију, а да је „питање имунизације тек сад дошло на ред, када се осећа замор у броју вакцинисаних".

„Исцрпљена су очекивања да ће апели за вакцинацијом уродити плодом и сада нам је неопходна прецизна и дугорочна стратегија и по овом питању".

Он каже да се плаши да постојећа кампања неће имати жељени ефекат, иако долази у правом тренутку, није прецизно усмерена према циљној популацији.

„Свака кампања мора да буде јасна, и мора бити усмерена на делове популације који су у најмањем проценту вакцинисани.

„Мора њима да се обраћа и да стекне њихово поверење", каже Кеврешан.

Колективни имунитет

Чланови Кризног штаба и медицински стручњаци упозоравају да је Србија далеко од колективног имунитета, јер је до сада имунизовано тек око 20 одсто становништва.

Вирусолошкиња Тања Јовановић изјавила је у понедељак за РТС да би уколико се не постигне колективни имунитет, вирус могао да се измени много и да вакцине у том случају могу да постану неефикасне.

Истакла је да је потребно да се имунизује између 50 и 70 одсто популације да би вакцинација постигла ефекат.

Тиме би се спречила циркулација вируса и створио колективни имунитет.

Нема места политици и поделама

На телевизијама с националним фреквенцијама у Србији последњих дана емитује се спот у ком се, уз набрајање да је држава добро управљала здравственом кризом, наглашава да борба и даље није завршена.

Уз поруку „Уздравље" на крају спота, гледаоци се позивају да се придржавају епидемиолошких мера, а шаље се и позив за вакцинацију.

Овај спот неки маркетиншки стручњаци оценили су раније као политичку пропаганду.

Стручњак у области маркетинга Игор Авжнер рекао је да је „потпуно конципиран као политички спот".

„Већина политичких спотова се састоји из два дела, у првом делу се приказују велики успеси које смо до сада направили, а у другом делу се дају обећања и позива на гласање", објаснио је за телевизију Нова С Авжнер.

И психолог Горан Томин сагласио се да је спот „маркетиншки потез Владе који треба да прикаже њене успехе, чим се тамо види споменик Стефану Немањи и болнице, помиње велики број вакцинација".

Маркештиншки стручњаци сагласни су да у кампањи за вакцинацију нема места политици.

Али сматрају и да политичари вакцинацијом треба да дају пример становништву.

Специјалиста за комуникацију Марко Марјановић каже да је важно да такав пример дају сви политичари - и они који су на власти и они из опозиције.

Спот је осмишљен тако да буду укључене различите утицајне групе.

Поред јавних личности из различитих области, у споту учествују и представници институција у које грађани имају поверење и које се традиционално поштују, а то су Српска православна црква (СПЦ) и Српска академија наука и уметности (САНУ).

„Из маркетиншког угла, то јесте логика према којој треба креирати кампању за вакцинацију, иако мислим да има доста непокривених аспеката", оцењује професорка Старчевић.

Циљна група? Сви

За разлику од комерцијалних реклама које циљају одређене групе људи у зависности од производа или услуге, кампање са циљем очувања јавног здравља и вакцинације усмерене су ка читавом становништву, наводе стручњаци.

„Овде смо циљна група сви и зато није лако смислити кампању која ће да покрије оне који се из неког разлога нису вакцинисали", каже Марјановић.

Исти позив за све не може да доведе до жељених ефеката, каже професорка Старчевић.

„Кампања за вакцинацију за маркетаре је огроман изазов.

„Поред тога што циљате на неколико генерација које се потпуно другачије понашају и размишљају, суочавате се са публиком која жели и која не жели да уради то што тражите", истиче она.

У кампањама кој су усмерене на јавно здравље, користан је сваки облик комуникације ка људима који јасно објашњава све предности, каже креативни директор у маркетиншкој агенцији Драјв Здравко Кеврешан.

„Кампање морају бити снажније, емотивније и директније.

„Све блаже од тога је можда довољно за кампању о редовној имунизацији против сезонског грипа", наводи Кеврешан.

У случају вакцинације, додаје, „морамо бити гласнији".

Погледајте и видео о улози верских лидера у ширењу порука о вакцинацији

Важан фактор су и различити узроци неповерења у вакцину - једни не верују влади, други науци, а трећи се воде гласинама на друштвеним мрежама, објашњава професорка Старчевић.

Према студији Еделменс Траст Барометер која се сваке године спроводи у САД, стручњацима и вршњацима се много више верује него влади, тврди Старчевић.

„Кључ при формулисању маркетинг стратегије је да се утврде групе и појединци који најбоље могу да утичу на мишљење других људи", објашњава.

У спровођењу овакве кампање важно је обезбедити довољну количину лако доступних и поузданих извора информисања, каже.

„У противном лако долази до тражења било чега, кумулирања опречних извора информација и збуњености људи.

„Други део кампање је мотивационог карактера, где велику улогу играју људи од поверења јасно профилисани за различите циљне групе и сам апел", објашњава Старчевић.

Како се одвија вакцинација државних службеника

Прве вакцине у Србији примили су премијерка Ана Брнабић и чланови Кризног штаба у борби са корона вирусом Дарија Кисић Тепавчевић и Предраг Кон 24. децембра 2020.

Масовна имунизација почела је месец дана касније, али неки од стручњака са којима је ББЦ разговарао сматрају да је председник Александар Вучић требало раније да се вакцинише.

Вучић се, после више најава, најзад вакцинисао 6. априла.

„Вучић има велики утицај на значајан део становништва", објашњава Марјановић.

Да би се стекло поверење становништва у процес имунизације, „све треба да буде транспарентно, отвореније људима, да би им било лакше да се вакцинишу", каже он.

Кампању пријаве за вакцинацију у Србији најавила је премијерка Ана Брнабић 10. марта, рекавши да она почиње од тог дана.

Кевершан каже да је добро да кампању води држава.

„Иза ове теме мора да буде ауторитет и знање, а са наше стране поверење", каже Кеврешан.

На страници Министарства здравља намењеној корона вирусу на Јутјубу, почетком марта 2020. објављивани су промотивни спотови.

Међутим, ништа ново није објављено од 26. марта 2020.

И медицински радници окупљени у удружење Уједињени против ковида покренули су кампању за вакцинације Изабери живот. Вакциниши се!.

Ово Удружење окупља и лекаре и друге здравствене раднике који се ктирички односе према начину на који Кризни штаб руководи здравственом кризом.

Познати у кампањи

Власти у Београду недавно су почеле кампању за вакцинацију промотивним спотовима и билбордима на којима су глумци Горица Поповић, Светислав Буле Гонцић, Светозар Цветковић, као и владика Стефан, старешина Храма светог Саве у Београду.

И Марко Марјановић каже да је добро и што познати који нису званично у кампањи, објављују на друштвеним мрежама да су добили инјекцију.

Подсећа да су се недавно ватерполиста Никола Рађен и тенисер Филип Крајиновић вакцинисали и објавили то на мрежама.

Марјановић каже да би у кампањи волео да види Новака Ђоковића.

Управо око одлуке о вакцинацији најбољег тенисера света много се полемисало током протеклих годину дана.

Када је пандемија проглашена и када се спекулисало да можда тенисерима неће бити дозвољено да играју уколико се не вакцинишу, Новак Ђоковић рекао је да „не би волео да у тело уноси нешто непроверено".

Неки су то протумачили као став против вакцинације, а Ђоковић је неколико месеци касније рекао да су медији „мало извукли из контекста његове речи".

„Нисам против вакцинације. Ко сам ја да причам о вакцинама када су ту стручни људи, медицински радници који спасавају људе широм света?

„Сигуран сам да постоје вакцине са малим нуспојавама које су помогле да се заустави ширење разних инфекција", рекао је летос Ђоковић.

Позитивна, а не тужна прича

Медијска кампања има тужну ноту, а то није добро, сматрају маркетиншки стручњаци.

„Да сам ја имао неке везе с кампањом, окренуо бих се ка томе да људима она пробуди позитивну ноту", каже Марјановић.

Као добар пример наводи кампању позоришта у Лондону која очекују да ће се одређени број Британаца вакцинисати до краја јула и најављују отворена позоришта у августу и септембру, уз слоган The wait is over (Чекање је готово).

„Много бољом ми се чини емоција која је позитивна и каже - готово је, него да гледамо тужне глумце или владику који кажу да су се вакцинисали, да је страшно, да је умрло много људи", објашњава Марјановић.

Додаје да „не треба да кукамо и да свака кампања изгледа као сахрана, а не као слављење живота".

Заменик градоначелника Београда Горан Весић најавио је и бесплатне концерте за вакцинисане, али саговорници ББЦ-ја кажу да такве поруке представљају мач са две оштрице.

С једне стране, повући ће одређени део људи да се вакцинише због идеје о изласцима, али би могло да створи још дубљи јаз између оних који су се имунизовали и људи који се томе противе.

Улога медија

Важну улогу у читавој причи имају медији.

„Хтели, не хтели утичу на образовање људи о важним темама", прича Марјановић.

„Ако медији упадну у замку јурења кликова, уз вести о томе колико људи је умрло, колико се заразило после вакцине, то ће направити негативну поруку", додаје.

Страх, недовољна информисаност и контрадикторне поруке које се свакодневно шаљу преко медија, главни су разлози зашто се одређени број старијих још није пријавио за вакцинацију или не жели да се вакцинише.

Ово су кључни налази анкетног истраживања које је спровео Амити, у сарадњи са порталом Пензин, током марта 2021.

Иако се сматрају приоритетном категоријом, старији становници нису у првим редовима за вакцинацију.

Више од 57 одсто учесника истраживања је одговорило да не одбија вакцинацију, али се још нису имунизовали, док је скоро 43 одсто учесника анкете децидно одговорило да не жели да се вакцинише, наведено је у саопштењу.

Међу онима који се још нису вакцинисали најчешће навођени разлози су тренутно постојање контраиндикација, страх од евентуалних последица вакцинације, недостатак информација.

„Узрок оваквих ставова је што неки нису адекватно и у довољној мери информисани па је потребно да се редефинише начин на који се пласирају информације", наводи се у саопштењу Амитија.

Контрадикторне информације или недостатак информација су кључни узроци страха који се јавља код њих, додаје се.

Погледајте видео: Премијерка Србије Ана Брнабић прва се вакцинисала

Професорка Слађана Старчевић тврди да готово да не постоје званични извори у којима се детаљно објашњава вакцинација у контексту дејства на организам, могућих нежељених ефеката.

„Шта се дешава у ситуацијама када немате поуздане изворе?

„Тада људи читају све на шта наиђу, слушају околину и на основу тога формирају мишљење", каже саговорница ББЦ-ја.

Објашњава да се у случају вакцинације производи неповерење и страх.

„Доста тога је урађено, али је доста тога и што тек треба да се уради", закључује она.

Када је реч о млађем делу становништва, саговорници ББЦ-ја кажу да је потребно кампању усмерити на њих, преко дигиталних канала и језиком који разумеју.

Утицајне личности, људи од поверења и мотивациони фактори за ову групу нису исти као за старије.

„Исто тако, канали комуникације, односно медији су потпуно другачији - традиционални масовни медији за ову групацију не пију воду", објашњава Старчевић.

Кампања антиваксера

Велики утицај на одлуку неодлучних имају и противници вакцинације.

„Имамо поларизацију - антивакцинаше који су усмерени на конкретне компаније и произвођаче вакцина - невезано за Ковид-19, затим, групу антивакцинаша која је поведена искључиво политиком и трећу, најбројнију групу која је због подложности бројним изворима информација ту где јесте", каже Старчевић.

Истиче да је последња групација највише подложна промени ставова, „јер се воде убедљивошћу различитих извора информација".

„Могли смо да видимо нагли заокрет у мишљењу код људи који су били чврсто опредељени за невакцинисање, у ситуацији када се нешто деси њима блиским људима", објашњава.

Због изношења ставова против вакцинације, прошле недеље приведени су, па саслушани и пуштени, председница покрета Живим за Србију Јована Стојковић и још неколико чланова.

Они су саслушани у Тужилаштву у Београду, а министарка правде Маја Поповић је изјавила да су надлежни поступили у складу са законом.

У марту и априлу противници вакцинације огранизовали су и неколико протестних шетњи које се завршавале играњем кола у центру Београда око грандизоног споменика Стефану Немањи.

Препоруке светских стручњака

Како би спровеле што масовнију имунизацију у покушају обуздавања корона вируса и враћања у нормане токове, све земље довијају се на разне начине да убеде људе да треба да се вакцинишу.

Светска здравствена организација издала је препоруке које би државе требало да прате током вакцинације.

Кључни су координација, планирање, стратегија вакцинације, ангажовање заједнице, те једнаки приступ.

У смерницама је наведено да је потребно децентрализовати вакцинацију, као и размотрити имунизацију од куће до куће уколико су ресурси за то доступни.

Препорука је и укључивање вођа заједнице у планирање кампање вакцинације, ширење здравствене поруке о превенцији и нези.

Важан фактор је изградња поверења јавности у вакцинацију, наведено је у препорукама СЗО.

Према Светској здравственој организацији, коришћење „позитивних, конструктивних и порука оријентисаних на решење" један је од најбољих начина наговарања људи да следе смернице јавног здравља.

Маркетинг стручњаци из Сједињених Америчких Држава, у часопису New England Journal of Medicine, објаснили су да је кључ у ефикасности тимова за комуникацију.

Погледајте видео: Пет најчешжих лажних тврдњи

Израел: Пример добре праксе

Стручњаци СЗО тврде да је Израел држава која најуспешније спроводи вакцинацију - до 7. априла ревакцинисано је скоро 60 одсто становништва.

До средине фебруара у тој земљи на снази су била најстрожа ограничења, а данас Израелци могу да се крећу готово нормално, без маски.

„Израел се свакако издваја као најуспешнији пример, где је велику улогу играла повезаност владе и централизованог здравственог система, као и изузетна ефикасност електронске управе", сматра Старчевић.

О неуспешним кампањама још је рано говорити, „јер у великом броју земаља још није ни могућа масовна имунизација, негде је процес тек почео, а успех или неуспех кампање може да се оцени тек након протока одређеног периода", додаје она.

Премијер Израела Бењамин Нетанјаху путем свих канала комуникације укључио се у промоцију вакцинације.

А у једном споту објављеном на друштвеним мрежама објашњава глумцу прерушеном у различите противнике вакцинације, зашто је имунизација важна.

Средином фебруара власти Тел Авива одлучиле су да на два пункта за вакцинацију деле храну, у нади да ће неодлучне наговорити да заврну рукав.

Делили су пицу, хумус, слатко пециво и - појавило се на десетине људи.

„Дошли смо да се вакцинишемо, до сада смо били забринути, али због предстојећих ограничења према онима који се не вакцинишу, није било пуно избора, а такође је врло лепо добити пицу и кафу", рекла је Лизи Критзер, а пренео је Ројтерс.

У промотивну кампању укључили су се и јунаци познатог цртаног филма Саут парк.

У једној од недавних епизода, спасили су се захваљујући израелској кампањи вакцинације.

Како је у другим земљама?

За десетине милиона Американаца који још нису сигурни, стручњаци за рекламе и владини научници осмислили су у фебруару нову поруку: „Од вас зависи".

Та порука и пратећа кампања - обликована вишемесечним истраживањима потрошача и плаћена 50 милиона долара - емитује се на телевизији, друштвеним мрежама и аудио платформама попут Спотифаја.

Садржи и посебан део намењен мањинским заједницама, за које је студијама утврђено да су неповерљиви према вакцинацији.

У промоцији су учествовале познате личности, научници и верске вође.

Низ кампања спроводи и Велика Британија, а друштвене мреже и познате личности удружују су се са Владом и Министарством здравља и израдили су ознаке за профилне фотографије које могу да ставе вакцинисани.

У промоцију вакцинације укључили су се и певач Елтон Џон и глумац Мајкл Кејн, који су удружили снаге у шаљивој реклами.

Како би помогле спором процесу имунизације у Немачкој, неке тамошње велике компаније, попут Адидаса, Дојче телекома, Сименса, Дојче поста, понудиле су влади да сопственим средствима вакцинишу запослене и чланове њихових породица.

Немачка кампања, названа Немачка заврће рукаве, представљена је на радију, у регионалним новинама, а користе се и билборди.

У Француској нема велике масовне кампање.

Уместо тога, премијер Жан Кастекс, министар здравља и главни заговорник вакцинације у земљи одржавају недељне конференције за штампу на телевизији како би обавестили о напретку и најавили када ће различите групе бити вакцинисане.

Русија је била прва земља која је саопштила да је регистровала вакцину против Ковида-19 за широку употребу, наденувши јој одговарајуће име „Спутњик" - по властитом, првом свемирском сателиту свих времена, лансираном 1957. године.

Али одсуство транспарентности и тестирања вакцине Спутњик V довело је до скепсе.

Због тога је једна од главних тема у Русији била - када ће се вакцинисати председник Владимир Путин, јер би, сматрало се, његов чин подстакао људе да се одазову позивима на имунизацију.

Из Кремља је 23. марта ове године саопштено да је Путин вакцинисан, али то није учинио јавно, пред камерама.

Када су новинари упитали портпарола Кремља Дмитрија Пескова да ли ће се председник јавно вакцинисати како би дао пример становништву, одговорио је:

„Мораћете да нам верујете на реч".

Неколико дана касније, Путин је позвао Русе да се вакцинишу и додао да очекује да ће до лета нација стећи колективни имунитет.

„Пробудио сам се јутро после вакцинације и деловало ми је као да ме мало боле мишићи - измерио сам температуру и била је нормална", рекао је Путин.

Иако је Бразил после САД најпогођенија земља корона вирусом са око 340.000 смртних случајева, крајње десничарски председник Жаир Болсонаро више пута је подривао вакцинацију, тврдећи да се неће вакцинисати.

Као одговор на нечињење владе и антинаучни став председника, појавиле су се две кампање цивилног друштва за заговарање вакцинације.

Једну иницијативу, Уједињени за вакцине, покренула је најбогатија жена Бразила Луиза Трајано.

„Наш циљ је да све Бразилце вакцинишемо до септембра ове године", рекла је Трајано у видео снимку који је покренуо иницијативу почетком фебруара.

„Не разговарамо о политици. Не тражимо да припишемо кривицу. Оно о чему разговарамо је како добити вакцину за сваког у нашој земљи", казала је она.

Још једну кампању воде бразилске новине и емитери.

Под слоганом Да за вакцинацију ангажовни су истакнути глумци, новинари, мислиоци и доктори.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]