Корона вирус, вакцине и Русија: Зашто је већина Руса и даље скептична према Спутњику

Русија је била прва земља која је саопштила да је регистровала вакцину против Ковида-19 за широку употребу, наденувши јој одговарајуће име „Спутњик" - по властитом првом свемирском сателиту свих времена, лансираном 1957. године.

Али одсуство транспарентности и тестирања вакцине Спутњик V довело је до скепсе, и код куће и у иностранству.

Скоро шест месеци касније, то би сада могло да се мења, будући да се многи Руси, међу којима и новинар руског ББЦ-ија Олег Болдјрев, вакцинишу, а Спутњик V постаје ново глобално обележје Москве.

Србија је, међутим, била једна од земаља која је затражила, добила и одобрила вакцину Спутњик и од 6. јануара почела је имунизација.

Производња руске вакцине против корона вируса Спутњик V у Србији почиње 4. јуна, објавио је на Твитер налогу Ненад Поповић, министар иновација.

Вакцина ће се производити у Институту Торлак у Београду.

Руски Национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио је квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио њену даљу производњу у Србији.

Освајање трке за вакцину, али не и срца и душа

У августу 2020. године Русија је саопштила да је израдила вакцину против Ковида.

У одушевљеним извештајима на државној телевизији представљена је као још један доказ да је руска наука водећа, баш као што је то била пре више од 60 година, кад је лансиран Спутњик, први сателит ког је направио човек.

Али кад је масовна вакцинација покренута у децембру, Руси нису журили да се вакцинишу.

Људе није одбијало неповерење у све вакцине - иако и Русија има своје антивакцинаше.

Не, главни разлог за широко распрострањену сумњичавост, који се манифестовао у слабом одзиву у првој фази вакцинисања, била је брзина којом је израђен Спутњик V.

Многе Русе одбила је мутна природа процеса регистрације и претерани ентузијазам владиних званичника.

Председник Владимир Путин, који је поносно представио Спутњик V свету, још није био вакцинисан.

То није помогло изградњи поверења.

Да ли скептицизам према Спутњику V јењава?

Не још - али би ускоро могао.

Скорашњи подаци из једног независног руског истраживања јавног мњења показују да је 58 одсто испитаника и даље против Спутњика V, док га подржава свега 38 одсто.

Од оних који су „веома забринути" да би могли да се заразе корона вирусом, само је половина спремна да прими руску инјекцију.

Трећина оних који не верују Спутњику V жели да види још доказа о његовој ефикасности.

Али скептике би могла да разувери вест да је британски медицински часопис Ленсет прогласио Спутњик V једнако ефикасним као и западне вакцине - са стопом ефикасности од око 92 одсто.

Чак и сада, међутим, неки подаци са руских тестирања нису доступни, а стално се постављају нова питања Институту Гамалеја, истраживачком центру који је направио вакцину.

Критичари кажу да научници нису до краја транспарентни.

Ипак, Ленсетов извештај је постао велика подршка за Спутњик V, и код куће и у свету.

Примање Спутњика: Лако у Москви, теже на другим местима

Живим у Москви и за мене је добијање вакцине било просто.

Првобитно сам истражио процес пријављивања за вакцину средином децембра, убрзо пошто је започела масовна кампања.

У оно време изгледало је као да скоро нико не жели да се вакцинише; заказивање термина на мојој локалној клиници било је моментално доступно.

У Русији, вакцинација је била испрва доступна само за неке категорије; здравствене раднике, просветаре, полицију и друге кључне раднике који се свакодневно сусрећу са странкама.

У реалности, потражња међу тим категоријама била је толико мала да је било могуће буквално сваком да се пријави за вакцинацију, без потребе да потврди занимање.

Мој пријатељ, који није руски држављанин, ушао је у једну московску клинику и вакцинисао се на лицу места без икаквих проблема.

Било је извештаја чак и о бацању неискоришћених доза.

Желео сам да се вакцинишем, али сам одлучио да сачекам три недеље да видим да ли ће бити широко распрострањених извештаја о нежељеним дејствима.

Петпостављао сам да ће их бити тешко сакрити чак и у здравственом систему који строго контролише држава.

Није било таквих извештаја.

Кад сам се вратио на онлајн систем пријављивања за вакцину, најближи слободни термин био је за две недеље.

Чинило се да су Московљани почели све више да верују вакцини.

Током мог заказаног термина, лекарка је проверила да ли сам имао контаката са потврђеним пацијентима оболелим од Ковида, или да ли патим од неке алергије или сам имао прехладу, које би Спутњик V, заснован на људском аденовирусу, могао да погорша.

Док ми је лекарка мерила крвни притисак, питао сам је кад су људи почели више да се пријављују за вакцину.

Кад је вакцина одобрена за људе старије од 65 година, рекла је она.

Ова инјекција, која можда може да вам спасе живот, била је изразито неузбудљива.

После брзог убода иглом, послат сам напоље из собе да сачекам да видим да ли сам развио реакцију која захтева хитну негу, као што је анафилактички шок.

Чекајући у беж ходнику, ћаскао сам 40-годишњом Јекатерином, и самом лекарком, која је такође дошла да се вакцинише.

Индикативно можда, она није била превише убеђена у то да ће Спутњик V бити ефикасан, али њена пријатељица је провела месец дана у болници због компликација од Ковида-19.

Њен резон био је сличан мом; после месец дана пошто је вакцина била нашироко доступна и без извештаја о негативним нуспојавама, зашто је не испробати?

Ван Москве, ситуације је прилично другачија; вакцина није толико лако доступна и морају да се доносе одлуке коме да се понуди прво.

Москва као приоритет делује логично - на крају крајева, скоро 10 одсто руског становништва живи у главном граду.

Транспорт и чување вакцине широм огромне руске територије мамутски је задатак.

Чување на безбедном у локалним болницама и клиникама које често немају фрижидере такође је тешко.

Чак и пошто је тражени распон температуре за чување Спутњика смањен са -18 на +8 степени Целзијуса са новом „суво" замрзнутом врстом, дистрибуција вакцине по стопи од више десетина хиљада инјекција дневно није лак посао.

Како функционише Спутњик V?

Вакцина Спутњик функционише слично као вакцина Оксфорд/Астразенека направљена у Великој Британији и вакцина Јансен израђена у Белгији.

Она користи један тип вируса прехладе, направљеног тако да буде безопасан, као носиоца који уноси делић корона вируса у тело.

Безбедно изложивши тело делу генетског кода вируса на овај начин омогућује му да оно препозна претњу и научи како да се бори против њега, без ризика од обољевања.

После вакцинације, тело почиње да производи антитела посебно кројена према корона вирусу.

То значи да је имуни систем обучен да се бори против корона вируса кад га сретне за стварно.

Колико људи је Русија вакцинисала до сада?

Проверавање статистике о било чему у вези са Ковидом уме да буде тешко.

Кад је руски министар здравља почетком године саопштио да је вакцинисано 800.000 људи, та бројка није се поклапала са укупним збиром из извештаја регионалних власти.

Према подацима из тих локалних извештаја, које су сабрали независни аналитичари, тај збир био је једва четвртина од министрове бројке - испод 200.000.

Сада влада каже да је „руским здравственим радницима доступно" скоро три милиона доза.

Није јасно да ли се та бројка односи на једну дозу или пакет са две.

Једна независна анализа сугерисала је да је првом дозом вакцинисано мање од 1,5 милиона Руса (мало више од један одсто популације).

Они који су комплетирали обе дозе, према неким проценама, износе свега 120.000.

Овим темпом, биће потребно скоро три године да се вакцинише пола руске популације са две неопходне дозе Спутњика V.

Али шеф Руског фонда за директне инвестиције (РДИФ) Кирил Дмитријев, који је постао један од гласноговорника Спутњика V, изјавио је прошле недеље да се кампања вакцинисања убрзава и да ће сви Руси који желе да се вакцинишу моћи то да учине до јуна.

За сада Русија заостаје за земљама као што су САД, Велика Британија или Шпанија, да не помињемо Израел, који је већ вакцинисао 60 одсто становништва.

„Вакцинска" дипломатија

Оно у чему се чини да се Русија захуктала и престигла све друге јесте „вакцинска" дипломатија.

Влада је саопштила да ће многе од више од осам милиона већ произведених доза отићи земљама које су наручиле руску вакцину пре више месеци.

Спутњик V је сад одобрен у 15 земаља, а најмање још пет разматра ту могућност.

Међу онима који су је одобрили су неколико земаља бившег комунистичког блока, али и земље које су много удаљеније, као што су Аргентина, Индија, Иран, Тунис и Пакистан.

Неколицина других, као што су Кина и Јужна Кореја, изразили су интересовање за њу.

Руски фонд за директне инвестиције (РДИФ), државно тело које је помогло да се финансира Спутњик V, каже да је широм света њихову инјекцију примило више од два милиона људи.

Прошлог месеца се РДИФ пријавио за регистровање Спутњика V у Европској унији.

Немачка је изразила интересовање, чим вакцина буде добила одобрење регулаторног тела.

Чланак из Ленсета који је потврдио ефикасност Спутњика V додатно је ојачао руски положај у свету који очајнички жели да прошири своје залихе вакцина.

Припрема ли се израда још руских вакцина?

Спутњик V није крај приче.

Спремне су још две вакцине које су израдили руски научници.

Још једном, постављају се питања о аутентичности научних података који прате њихово појављивање.

А - као и у случају сваке друге вакцине против Ковида на свету - расправља се и о томе колико ће дуго заштита трајати и да ли ће вакцина успети да се избори са новим, заразнијим варијантима Ковида-19 које су се у међувремену појавиле.

Кад смо у питању ја и моја прва доза Спутњника V, прошло је недељу дана од вакцинисања без већих нуспојава, ако се не рачуна бол у мишићима и умор у прва 24 сата.

Друга доза која ме чека ускоро могла би - према речима неких који су је искусили - да се покаже мало непријатнијом.

Чак ни после друге дозе нећу бити одмах имун на Ковид-19, као што се упозорава на бледо-плавом летку подељеном сваком ко је примио вакцину.

Хоћу ли у марту моћи да почнем да живим живот сличан оном из времена пре Ковида?

Да се дружим, одлазим у галерије, једем у крцатом ресторану?

Подозревам да ћу вероватно морати да сачекам још мало пре него што ова врста активности постане реалност.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]