Годину дана корона вируса, избори, протести: Од првог случаја до првих вакцина

Србија, баш као и цео свет, после 2020. године неће бити исти.

Мушкарац из Суботице први је регистрован случај заразе корона вирусом у Србији, 6. марта, пре тачно 12 месеци.

Од тада, људи у Србији искусили су болест, хоспитализацију, карантин, политичке нереде, респираторе, беспарицу, смрт, али и солидарност, подршку, вакцинацију, оздрављење.

Тамара је пре избијања корона вируса путовала сваких неколико месеци, она и муж су имали стабилне послове и били здрави.

Данас, тачно годину дана нису прешли границу. Муж је остао без посла и нашао ново, лошије радно место, а њихови бројни пријатељи су имали корону.

Сви су, каже срећом, ипак остали на окупу.

„Не поновило се, а још битније - да само што пре престане", каже Тамара.

Према последњим подацима, од почетка епидемије у Србији је од последица Ковида-19 умрло је 4.525 људи, а забележено је 478.878 случајева заразе.

Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба Србије за одбрану од корона вируса, каже да је „почетак био тежак, али да су и много јачи системи у свету су имали велики судар са вирусом".

„Србија се ипак изборила и направила помак који можемо позитивно да оценимо", додаје он за ББЦ на српском.

Највећи успех види у брзом отварању две ковид болнице, у Батајници и Крушевцу, као и масовну имунизацију.

Као највећу грешку надлежних током епидемије, Тиодоровић истиче велики скок у броју заражених током лета.

Била је то „последица опуштања, не само политичких одлука".

„Највећа грешка у процени је тај несрећни јул месец.

„Имали смо удар који нас је коштао доста живота, то је била озбиљна грешка", каже он.

Епидемија оставља траг у свим областима живота.

„За економску борбу и помоћ привреди дао бих јаку тројку", каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.

Иако се чинило да је скоро све стало, политика није - одржани су избори, формирана је нова влада, а током лета на улицама Београда било је нереда.

„Политичко понашање власти током пандемије може да добије највише слабу двојку", мисли професор Факултета политичких наука Душан Спасојевић.

1. Медицинска борба: затварање, респиратори и вакцине

Тиодоровић каже и да је први удар епидемије био шок и да је питање колико је систем у Србији био спреман за тако нешто.

„Било је грешака, поготово на почетку које могу да се тумаче као стручне", каже Тиодоровић.

Многима се чини да су одлуке здравствених стручњака често условљене привредним и политичким захтевима.

„Када не успете привреди да наметнете да је битније здравље - само здрав човек може да ствара и производи", закључује Тиодоровић.

Србија је прошле године на самом почетку епидемије увела строге мере карантина - најдужи је трајао чак 84 сата, укинут је јавни превоз, затваране фабрике и продавнице, а све у циљу спречавања ширења вируса.

„У почетку смо били престрављени и само смо се трудили да се затворимо у кућу и што више пазимо", каже Тамара.

Данас толико строгих мера нема, али вирус не јењава.

Ни најискуснији стручњаци, али ни највећи песимисти, нису веровали да ће епидемије оволико трајати.

Вирусолошкиња у пензији Ана Глигић каже да се, као и многи, надала да ће се до маја 2020. све завршити.

„Да се нису појављивали мутанти, вирус би угушио сам себе, али он је показао невиђену способност да паразитира", каже Глигић која се 1970-тих борила против епидемије вариоле вере у бившој Југославији.

У време када се Глигић надала да ће се епидемија загасити, сличног мишљења су, изгледа, били и званичници.

Ванредно стање је укинуто почетком маја, јер према званичницим подацима, број заражених био је све мањи - започета је изборна кампања без великих окупљања.

После јунских избора, појављују се прве сумње у завничне податке о епидемији - у анализи Балканске истраживачке мреже (БИРН) се тврди да је од 19. марта до 1. јуна преминуло знатно више људи него што је саопштено.

Недоумицама је тада допринео епидемиолог и чан Кризног штаба Предраг Кон рекавши да је од марта до јуна три пута више људи умрло него што је објављено.

Министар здравља Златибор Лончар одговорио је да те информације нису тачне, а Кон је касније објаснио да су подаци које је изнео „његова процена".

У октобру је председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће Србија урадити комплетну ревизију података о броју умрлих од Ковида-19, како би се проверило да ли се број поклапа са бројем из система.

Ти подаци још увек нису објављени.

Такође, нема званичних података о броју жртава међу здравственим радницима.

Од марта 2020. до 7. фебруара 2021. од последица корона вируса у Србији је преминуло укупно 105 здравствених радника, подаци су Синдиката лекара, фармацеута и стоматолога (СЛФС).

У исто време у Албанији су преминула 33, у Хрватској два лекара, а у Словенији према незваничним подацима - ниједан.

Министар здравља Златибор Лончар за ББЦ ипак најављује да ће држава по окончању епидемије „урадити комплетну анализу" и проверити сваки нежељени исход.

Одакле све те вакцине

И епидемиолога Тиодоровића изненадила је успешна масовна вакцинација.

„Обезбедити толико вакцина, да је тако добро организовано, то сам ретко доживео у каријери да су и обични људи рекли да је све добро функционисало", додаје он.

Вакцине су у Србију стигле крајем 2020. године, а земља је убрзо постала једна од држава са највише имунизованих људи на 100 становника.

Од средине јануара, када је почео процес имунизације, па до почетка марта, вакцинисано је више од 1,2 милиона људи, док је око пола милиона њих већ добило и другу дозу.

„Србија има тако велики број вакцинисаних због својеврсног коктела здравствених и геополитичких околности", рекао је раније за ББЦ на српском Милан Мишић, новинар који је годинама радио у Америци и Индији као дописник листа Политика.

Становништву у Србији понуђено је неколико врста вакцина - више него у другим земљама.

„Без обзира да ли [вакцине] долазе из Кине, САД или ЕУ - нас не занима све док су безбедне и добијемо их што је пре могуће", рекла је председница Владе Србије Ана Брнабић за ББЦ.

„За нас вакцинација није геополитичка ствар. То је питање здравствене заштите", каже она.

Шта даље

Међутим, стручњаци кажу да је прерано говорити о постизању колективног имунитета захваљујући вакцинацији и позивају на придржавање мера које је још на почетку пандемије препоручила Светска здравствена организација.

„Ако се вирус лакше преноси, онда треба да буде више вакцинисаних (за остваривање колективног имунитета)", указао је за РТС Марјан Ивануша, директор СЗО у Србији.

Последњих дана број заражених креће се око 4.000, а Ивануша је оценио да тај број може да брзо да порасте на 8.000 и да угрози здравствени систем.

"Знамо да су мере које спречавају пренос вируса: физичка дистанца, ношење маске, хигијена руку и хигијена кашља и наравно, ако је неко болестан треба да буде у стриктној изолацији и његови контакти треба да буду у карантину.

„Дакле наше понашање је од великог значаја за то какав ће бити тренд и какве ће бити бројке", рекао је Ивануша.

И Тиодоровић каже да је Србија „на клацкалици".

„До јуна бисмо могли да постигнемо колективни имунитет и да размишљамо о попуштању мера и усклађивању са Европском унијом, јер је Европа и медицински наше опредељење", мисли он.

„Ипак, за то нам је пресудна дисциплина, заједно са имунизацијом".

Споменик отварању споменика

Тиодоровић каже да су контрола и надзор над спровођењем мера најважнији.

„Током лета је опало спровођење мера и последице су биле ужасне", каже Тиодоровић.

Јавна окупљања умногоме отежавају борбу са корона вирусом, мисли и вирусолошкиња Ана Глигић, наводећи скупове на откривању споменика Стефану Немањи и одавању почасти преминулом кантаутору Ђорђу Балашевићу.

„А тек Копаоник и Златибор и пуштање тог силног народа на једно место тамо", додаје, алудирајући на гужве на српским скијалиштима ове зиме.

2. Политика: Опет карантин, избори, протести, опет вакцине

Током годину дана пандемије, у Србији су доношене бројне политичке одлуке, формирана је нова влада, а током лета 2020. на улицама су били и сукоби демонстраната и полиције после најаве да би могло да буде уведено ново закључавање.

„Власт је искористила епидемију да појача све аутократске могућности који већ нису били искоришћени", оцењује политиколог Душан Спасојевић.

„Урушен је демократски потенцијал пандемије, имали смо грубо затварање и недозвољено проглашавање ванредног стања без дозволе Народне скупштине и уредбу Владе којом се ограничава окупљање, што није у духу устава, затим хапшење новинарке Ане Лалић", приведене због извештавања о недостатку заштитне опреме у Клиничком центру Војводине.

Спасојевић каже да је „пропуштена шанса да се направи политички заједнички именитељ целе државе".

У првим месецима епидемије, представници власти у Београду, али у другим градовима у Србије су организовали позивне центре, посете старијима и носили им помоћ.

Међутим, Спасојевић указује да држава није урадила много тога да подстакне солидарност.

„За разлику од поплава 2014, када је цивилно друштво помогло тамо где држава нема капацитета, и корона је била велика шанса да се помогне старијима, оболелима, онима који чекају у редовима", закључује.

Зашто су избили протести и где су ту избори

„Са дистанце од годину дана нам је јасно да је политичка превага била главна - одржавање избора", сматра Спасојевић.

Парламентарни избори у Србији, на којима је владајућа Српска напредна странка освојила убедљиву већину, одржани су 21. јуна, а како се приближавао тај датум, тако је званична статистика показивала пад броја заражених.

Недељу дана пред организовање избора је званично било оболело 57 људи, док је две недеље пред изборе број нових случајева није прелазио 60.

Ипак, седам дана после избора број новооболелих је био 276, а наредног дана 272.

Убрзо је најављена могућност увођења нових мера затварања због повећаног броја заражених, што је изазвало уличне протесте.

У неколико наврата су прерасли и у немире и сукобе са полицијом.

Током бројних интервенција полиције, коју су опозиција и невладине организације оптуживале за прекомерну употребу силе, повређено је више десетина људи, колико је и приведено.

Спасојевић мисли да разлози за незадовољство били дубљи.

„То је био излив беса људи јер су видели да је напредњацима приоритет током избора била власт и њихови интереси, а не безбедност народа", каже Спасојевић.

Тада је и пољуљано поверење у Кризни штаб, у чије се конференције до тада веровало, сматра.

„Са изборима се све променило", додаје Спасојевић.

3. Економска борба: 100 евра и откази

Тамарин муж је изгубио посао јер се, још на почетку пандемије, страна компанија у којој је радио затворила.

„Само су одлучили да им се не исплати да раде више у Србији и одједном се спаковали и отишли", каже Тамара.

Тамарин супруг је затим седам месеци тражио посао.

„Иако је плата скоро дупло мања, сви му говоре да је срећник што је уопште нешто нашао у време короне".

Држава је као главну економску меру спровела два пакета помоћи - привреди, помало и грађанима.

Уведене су пореске олакшице предузећима - одлагање плаћања пореза на зараде и доприноса за приватни сектор, директна помоћ малим привредницима и 100 евра сваком пунолетном грађанину.

Уз то је уведена пауза, која се додуше наплаћивала, на плаћање кредита од три месеца.

Други пакет мера је продужио мораторијум и део минималне зараде, док је у трећем држава помогла и велика предузећа.

Најављено је и да ће пунолетни грађани ускоро добити по 60 евра, а 1,7 милиона пензионера на то и још 50 евра помоћи.

„Ако бисмо оцењивали све пакете мера помоћи државе ја морам да признам да није тако лоше", каже професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић.

„Неки нису били задовољни, сматрали су да може и више".

Просечна зарада у Србији ове године држи се изнад 500 евра о којима се годинама уназад говорило.

Према подацима Републичког завода за статистику, привреда Србије пала је у другом кварталу, али је у трећем забележен раст БДП-а од више од седам одсто у односу на претходни део године.

Укупна досадашња помоћ приреди је 13,5 одсто БДП-а, а то је сваки седми динар.

„Толико нас је коштала пандемија, сигурно до сада четвртина БДП-а", каже Савић.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да је Србија имала пад БДП-а око један одсто у 2020.

„Постојећа гарантна шема коју је реализовала наша држава спасила је стотине хиљада радних места, 23.000 предузећа је искористило ту шему у којој држава гарантује за кредите пословних банака, због чега је и одобрено толико кредита за привреду", навео је Мали.

Што се 100 евра помоћи тиче, Савић мисли да је „држава ту ушла на клизав терен делећи свима новац".

„Ту је требало направити селекцију, наравно да није требало свима дати.

„Некима не треба ништа, а некоме значи баш пуно", каже он.

„Али како немамо социјалне карте, Влада није хтела да прави процену коме треба, а коме новац".

Савић додаје и да је погрешна претпоставка да држава даје тај новац.

„Треба да знамо да не даје Вучић новац него грађани добијају од свих нас, а то је велики трошак", каже он.

Савић каже да одлагање пореза и доприноса можда није требало да иде линеарно, односно да га сви добију, већ само најугроженији.

„Ефекат тог новца би онда био много већи, јер да су га добили само они којима је стварно потребан, онда се он не би непотребно бацао на богате фирме које нису у проблему", мисли он.

„Помоћ привреди је мања него у другим земљама, попут Европске уније, али они имају заједнички фонд. Немачка је много више помогла привреду, али то је ваљда природно".

Једна од замерки мерама државе за помоћ привреди јесте да нису довољно помогле самим радницима.

„Држава јесте усвојила пакет помоћи привреди, али ништа од тога не помаже директно радницима који раде у тој привреди", рекао је за ББЦ на српском Марио Рељановић са Института за привредно право.

Иако званични подаци наводе да је због пандемије мали број људи остао без посла у Србији, истраживања показују да је чак 35 одсто неформално запослених изгубило радно место.

Анализа Међународног монетарног фонда из 2020. указала је да би због корона кризе 140 хиљада радних места у Србији могло да буде угрожено, што је далеко више од 50 хиљада које је у извештају навео Фискални савет Србије.

Златан ћуп

Морамо да знамо, додаје Савић, да ће економске одлуке које је држава доносила током пандемије, утицати и на будуће задуживање земље.

„Тај новац неће враћати они који су га узели, већ неке будуће генерације", каже он.

Савић каже да Србија нема „златан ћуп, нити уштеђевину", те мора да се задужи.

„А то ће неко други морати да врати", закључио је Савић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]