Незапосленост у Србији: Колико је стварно смањена

„Ћути, макар имаш посао" - није чудна и необична реченица коју ових дана, па и година, можете да чујете, а можда сте је и изговорили некада.

Оних за које та реченица у овом тренутку не важи је око пола милиона и то - макар према речима директора Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић - није лоша вест. Напротив.

То што је у Србији тренутно око пола милиона незапослених радно способних грађана добар је податак - и представља „најнижу стопа незапослености икада забележену".

И подаци Републичког завода за статистику показују да је број незапослених у другом кварталу ове године мањи у односу на први квартал.

Чини се да нам стварно добро иде, али наведене податке треба узети с резервом и укључити све факторе који чине да незапосленост опада, кажу економисти.

И док се са једне стране запосленост јесте повећала, с друге се повећао и број оних који су отишли у иностранство, а промењена је и методологија на основу које се мери број запослених.

У запослене се сада рачунају и они који раде неколико сати дневно, што није био случај пре неколико година.

Ипак, премијерка Србије Ана Брнабић каже да су тврдње да незапосленост пада због исељавања „тренд критизерства". Она је навела да подаци показују да запосленост расте и да износи 49,2 одсто, као и да је била је 41,8 одсто.

Колико је незапослених у Србији?

Две статистичке службе које воде евиденцију о броју незапослених у Србији имају различите податке о томе.

Док према недавно објављеном извештају Националне службе за запошљавање у Србији има нешто више од пола милиона незапослених, Републички завод за статистику има нешто другачије податке.

Према анкети о радној снази те службе, на крају другог квартала ове године било је 334.000 незапослених.

Оно око чега се подаци слажу је да је број незапослених мањи у односу на претходне периоде.

Које факторе треба узети у обзир?

Професорка Економског факултета Универзитета у Београду Даница Поповић каже да „подаци показују да нам је све боље, а да су нам заправо сузе све веће".

„На статистичко смањење броја незапослених утиче број људи који се исељавају из Србије, али и методологију која се променила", каже Поповић.

Проблем је у узроку одлазака - не одлази се због сиромаштва и прениских плата, већ зато што овде нема наде, каже она.

Око 50.000 људи прошле године иселило се из Србије, рекла је пре неколико месеци министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић.

Према подацима Националне службе за запошљавање, број незапослених 2017. био је 650.573, а 2018. године 583.099.

У истом периоду променио се и број становника Србије.

Тако је, према подацима Евростата, 2017. године у Србији живело 7.040.272 људи.

Годину дана касније тај број је опао на 7.001.444, док према подацима за 2019. Србија има 6.963.764 становника.

Још један фактор који треба узети у обзир када је реч о статистици коју води Национална служба за запошљавање је што они бришу са евиденције особе које су одбиле посао који им је та служба понудила, каже економиста Мијат Лакићевић.

Такође, НСЗ са евиденције брише незапослене који се нису јавили на редовне консултације тој служби.

Лакићевић каже да се ипак виде назнаке да број запослених у Србији јесте повећан, али је сагласан са тим да је одлазак из земље један од фактора који утиче на смањење незапослености.

Већи утицај има, каже, промењена методологија за бројање запослених.

„По старој методологији рачунали су се само уговори о раду - на одређено или неодређено, сада у статистику улазе и друге врсте уговора", каже Лакићевић.

Тако се у запослене сада убрајају и они који раде по уговорима о привременим и повременим пословима, ангажовани преко омладинских задруга, сезонски радници...

„Довољно је да радите 20 минута један дан и одмах се сматрате запосленим - статистички", каже Даница Поповић.

Нова методологија, уведена пре неколико година, усклађена је са европским правилима.

Да би могло да се говори да је незапосленост заиста смањена требало би да се нови подаци ураде према старој методологији, објашњава Поповић, али додаје, „то ником не иде у прилог".

„Никада није направљена упоредна статистика. Не можете да кажете да ли је сада боље у односу на пре неколико година, пошто нико никада није урадио упоредну анализу", каже Поповић.

Каква је реална слика?

Саговорници ББЦ-ја на српском сагласни су у томе - да није сјајна.

„Реална слика је прилично црна, каква и јесте, како је и највећи број види", каже Поповић.

То је и разлог што многи одлазе.

„Студенти ми траже препоруке за мастер и докторске студије, али оно што је другачије у односу на раније је што сада не планирају да се након усавршавања врате", каже Поповић.

Немачка, обећана земља?

Од марта наредне године број незапослених у Србији могао би додатно да се смањи - због новог закона који почиње да важи у Немачкој, а тиче се запошљавања људи из земаља које нису чланице Европске уније.

Нови закон доноси олакшице, али велики број људи је већ отишао у Немачку „трбухом за крухом".

Александар Вељковић има агенцију за запошљавање медицинског особља и возача са ових простора у Немачкој и Швајцарској.

Када је основао агенцију 2013. године, била је навала за одлазак, а број захтева је сада мањи.

„Мање је људи него раније, пошто је доста отишло", каже Вељковић.

Очекује повећан одлазак и када на снагу ступи нови закон и додаје да људи више не одлазе „трбухом за крухом", већ „мозгом за достојанством".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]