Корона вирус и привреда Србије у 2020: „Ми ћемо тек следеће године да платимо цену пандемије"

Пандемија корона вируса утицала је на готово сваку област у години којој откуцавају последњи сати, а привреда се, макар у Србији, често помиње као један од разлога због којих је немогуће поново затворити земљу.

Ипак, званичници често, осврћући се на 2020, говоре да је Србија доживела знатно бољу судбину од многих европских држава.

Као прилог тој тврдњи нуде податке о бруто домаћем производу, који је, у поређењу с претходном годином мање опао него у неким јачим привредама.

Економиста Љубодраг Савић каже за ББЦ на српском да ће се европских земаља много брже опоравити од слабих попут српске.

„Ми ћемо тек следеће године да платимо цену. Ми и даље пливамо, а како сада ствари стоје, неће бити боље ни следеће године", рекао је Савић

А у години у којој је на снази током пролећа био полицијски час, a неким секторима забрањен рад, држава је исплатила пунолетним становницима једнократну помоћ од сто евра.

Као један од успеха у 2020. званичници наводе и помоћ привредницима у виду исплате неколико минималних зараде и одлагања рокова за отплату кредита, али држава се за све то додатно задужила.

Да ли је српски Бруто домаћи производ заиста најбољи у Европи?

Збир свих производа и услуга насталих у земљи за годину дана - Бруто домаћи производ (БДП), често се користи као један од показатеља привредне успешности земље.

Он је у Србији ове године, посматрано према кварталима, два пута био негативан и једном позитиван.

У прва три месеца 2020, пре почетка пандемије, забележен је раст у односу на исти квартал 2019. од 5,2 одсто.

У наредна три месеца, забележен је пад од 6,3 одсто у односу на исти период претходне године.

A у трећем кварталу - што су уједно и последњи објављени подаци - забележен je пад од 1,4 одсто у односу на исти период 2019.

Економиста Милојко Арсић оценио је недавно да би привреда Србије у 2021. могла да оствари раст од три до четири одсто, чиме би могао да у потпуности буде надокнађен пад у овој години.

A за око два одсто био би премашен ниво привредне активности из периода пре кризе.

„Пад бруто домаћег производа Србије у 2020. процењујемо на око 1,5 одсто, што је знатно мање од оног који се очекује у земљама Централне и Источне Европе (око пет одсто) и у читавој Европској унији (око 7,5 одсто)", рекао је Арсић.

Према подацима Републичког завода за статистику, привреда Србије пала је у другом кварталу, али је у трећем забележен раст БДП-а од више од седам одсто у односу на претходни део године.

Србија и борба са корона вирусом у 12 минута

Председник Србије Александар Вучић рекао је почетком децембра да ће Србија ове године, према расту БДП бити најбоља у Европи.

Економиста Љубодраг Савић каже да није реално посматрати показатеље у тако кратким роковима, као и да треба бити опрезан у поређењу с другим земљама.

„Све је релативно - aко бисмо само гледали стопе раста и поредили се с Немачком, могли бисмо да кажемо да је то сјајна ствар.

„Али иза тога иде реченица да је и даље минус - и даље имамо мање ове године него што смо имали прошле", каже Савић.

Он тврди да привреду Србије тек следеће године чека привредно суочавање са последицама корона вируса.

„Људи изгубе из вида једну ствар - немачка привреда је најснажнија привреда у Европи, a индустрија је јача од Велике Британије, Француске и Италије заједно", каже Савић.

Према проценама стручњака, привреда Немачке ће ове године опасти за око шест одсто и имаће први пут од 2009. негативан БДП.

Процењује се да ће следеће године привреда земље са више од 80 милиона становника порасти за нешто више од четири одсто.

БДП те земље такође је после наглог пада у другом кварталу, у трећем забележио пораст од 8,2 одсто у односу на претходни период.

Савезни завод за статистику Немачке објавио је да је у поређењу са четвртим кварталом 2019. године - кварталом пре пандемије корона вируса, БДП у трећем кварталу 2020. био нижи за 4,2 одсто.

На нивоу читаве ЕУ у априлу, мају и јуну забележен је пад од више од 11 одсто у односу на претходни период, док се у наредна три месеца повећао приближно исто, подаци су Евростата.

Како је вирус корона утицао на ваш џеп

Економиста Савић каже да се Србија разликује од ових земаља по неколико ствари.

„Неке високоразвијене земље које су, посматрано по кварталима, забележиле двоцифрене стопе пада, за разлику од Србије много су укљученије у глобалне ланце снабдевања.

„С обзиром на то да је пандемија прекинула те ланце, очекивано је да привреда опадне", каже Савић.

Објашњава да све оно што је била предност великих привреда и јаких земаља - да су могле да иду тамо где им је најповољније да производе компоненте - појавом короне, постало је недостатак.

У односу на ове земље, каже Савић, у Србији је учешће пољопривреде релативно високо у БДП-у и креће се и до 15 одсто.

„Ове године пољопривреда није подбацила, па је и то утицало на одржавање БДП-а", објашњава Савић.

Такође, за одржавање БДП-а одговорне су и државне инвестиције, нарочито у сектору грађевинарства, додаје.

Један од разлог је и што је прехрамбена индустрија све време добро радила.

„Ту је највеће учешће домаћих компоненти. Не зависе много од света, па их није погодило затварање других привреда", објашњава.

Низак пад БДП-а за животни стандард и конкретну позицију човека не значи много, каже Савић, али у дугом року може.

„Ако је мањи пад, земља ће се мање задуживати посматрано у просеку".

„Може се десити да у земљи с нижим БДП-ом по глави становника људи боље живе, јер ће расподела бити равномерна", каже Савић.

Савић додаје и да су многе земље пале, али ће се брже опоравити од слабих привреда попут српске.

Колика је ваша плата у односу на просек?

Просечна зарада у Србији ове године држи се изнад 500 евра о којима се годинама уназад говорило.

Последњи доступни подаци за октобар показују да је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 60.109 динара, што је око 511 евра.

Треба бити опрезан, каже Савић, јер у просек улази мањина са високим зарадама и већина са ниским примањима.

Медијална нето зарада за октобар 2020. године износила је 46.382 динара, што значи да је 50 одсто запослених у Србији добило зараду до тог износа.

Такође, зараду вишу од просечне месецима уназад имају становници око 20 градова и општина у Србији од више од 170.

Званични подаци о томе колико запослених у Србији добија минималну зараду, која ове године износи око 32.000 динара, не постоје, али су процене да је реч о 15 одсто запослених.

Држава је ове године помогла привреднике исплатом минималaца, а све пунолетне становнике са по сто евра помоћи.

За то су била потребна задуживања, која ће плаћати будуће генерације, каже Савић.

„Једно од питања које је неизбежно је која је цена што смо условно речено најбољи у Европи, колико је држава себе пренапрегнула, колико се задужила од будућности.

„Ми смо прошли кроз један луди период неодговорног понашања у јавним финансијама, када се преко сваке мере задуживало", каже Савић.

Он подсећа да је задуженост 2008. године била око 8,6 милијарди, 2011. је било 14,6 милијарди, а да је сада 29 милијарди.

Вучић је почетком децембра рекао да је током ковид кризе ниво јавног дуга порастао за 5,7 одсто, али да је под контролом.

Милојко Арсић је рекао да су прогнозе да ће јавни дуг догодине премашити 60 одсто БДП-а, али да ће фискална позиција Србије остати стабилна.

Исплата 100 евра: Зашто толико буке око тога

Да ли је незапосленост порасла?

Пандемија је довела и до губитка радних места, али се појављују различити подаци о томе колико је људи остало без посла.

Први талас пандемије Ковида-19 довео је до отпуштања око 200.000 људи или осам одсто запослених у Србији, саопштила је раније Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД),

Министарство за рад саопштило је крајем новембра да је тврдња да је у првом таласу епидемије у Србији отпуштено 200.000 људи нетачна и да je да је према евиденцији Националне службе за запошљавање, од почетка пандемије до краја новембра, без посла остало 44.105 људи.

„Проценат незапослености је 7,3 одсто, што је најмање до сад", наведено је тада у саопштењу и додато да је Влада помогла да се спречи „масовно отпуштање", јер је исплатила зараде за више од милион запослених.

Економиста Милојко Арсић изјавио је да се током 2021. очекује раст незапослености, услед отпуштања радника у делатностима које су нарочито снажно погођене кризом и стагнације запослености у већини осталих делатности.

„За сада је вероватније да ће се регистрована запосленост смањити за неколико десетина хиљада, него да ће посао изгубити неколико стотина хиљада радника", рекао је Арсић.

Како нас статистички подаци обмањују

Инвестиције

Србија се 2019. години нашла на првом месту у свету по броју директних страних инвестиција, према годишњем извештају Фајненшл Тајмса.

Ипак, ове године оне су опале на глобалном и локалном нивоу.

У првом полугодишту 2020. стране директне инвестиције су на светском нивоу скоро преполовљене у односу на исти период прошле године, показују подаци Конференције Уједињених нација о трговини и развоју.

Европа је забележила негативан прилив страних директних инвестиција.

Шта је прече - људи или привреда?

Како је раније за Данас објаснио Иван Николић, уредник Макроекономских анализа и трендова (МАТ), овако лош резултат се у Европи први пут региструје од кад се води статистика инвестиција.

У Србији је такође смањен прилив страних директних инвестиција и то за 29 одсто.

За првих осам месеци нето СДИ, када се од прилива одузму инвестиције резидената Србије у иностранство, изнеле су 1,66 милијарди евра, док је бруто прилив износио 1,72 милијарде евра.

Истовремено је одлив на основу директних инвестиција износио 788 милиона евра, што је 40 одсто мање него у истом периоду прошле године, наводи Данас.

Смањење прилива страних директних инвестиција је очекивано, а такав тренд очекује се и наредне године, навео је Милојко Арсић.

Стране директне инвестиције, како је навео, остаће на ниском нивоу јер ће током већег дела 2021. економски и неекономски ризици бити високи, а погоршање финансијског стања предузећа, могућих инвеститора, ће утицати на одлагање или одустајање од улагања у иностранству.

Како за ББЦ на српском кажу у Развојној агенцији Србије, према подацима НБС за период јануар - октобар 2020. приливи по основу страних директних улагања износе две милијарде евра.

Шта чека привреду после короне?

„Према евиденцији РАС, закључно са 16. децембром 2020. године, у овој години укупно је било 40 отварања фабрика и инвестиционих пројеката, а којима је планирано отварање укупно око 11.500 радних места.

„Такође, у истом периоду отпочета је градња, постављен камен темељац, за 18 фабрика", наводи се у писаном одговору који је ББЦ на српском добио у Развојној агенцији Србије.

Савић каже да када је реч о страним директним инвестицијама, види позитиван резултaт.

„Оно што је карактеристика већине до сада је да се ради о једноставним пословима, ниском степен обраде производа, производњи најједноставнијих компоненти, ниским зарадама", каже Савић.

Тврди да су сада у Крагујевац дошли инвеститори који ће правити трамваје за Немачку, а да ће у Новом Саду производити мотори за електрична возила.

„Полако долазе делатности које су високо технолошке - нема их много, али од нечег мора да се крене.

Србија има високо обучену радну снагу, која не кошта много, а инвеститори имају гаранцију Србије, сматра Савић.

„То је државни пројекат, она их доводи, не чекају у редовима да добију дозволе".

„Немамо као друштво велике користи од тога, али понављам, шта да радимо, шта нам је избор, да кажемо нећемо то", објашњава.

Историја српске валуте у 90 секунди

Како све то утиче на животни стандард?

Иако поједини статистички подаци говоре да је у Србији привреда у плусу, то се не одражава много на животе људи, каже Савић.

„Највећи број људи у Србији живи од првог до првог у месецу, неко је имао неку уштеђевину, али је то потрошено".

Према последњим доступним подацима за 2019, у Србији око седам одсто становника није могло да задовољи основне животне потребе.

Стопа ризика од сиромаштва, проценат људи чији су месечни приходи били испод 19.381 по члану домаћинства, била је 23,2 одсто.

Стопа ризика од сиромаштва не показује колико људи је стварно сиромашно, већ проценат лица који имају еквивалентни расположиви приход нижи од прага ризика од сиромаштва.

Последњих година, макар статистички, у Србији за основне намирнице нема око пола милиона људи.

Оцењујући целокупну годину, Савић каже да је статистика чудо, али кад се преведе на језик конкретних бројки које погађају људе, долази се до катастрофе.

„Преживели смо с мање или више економске штете и оптерећења у наредним годинама, али не поновило се", закључује Савић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]