Србија, корона вирус и 2020: Од најсмешнијег вируса до италијанског и шпанског сценарија

    • Аутор, Катарина Стевановић
    • Функција, ББЦ новинарка

Од најсмешнијег вируса, преко забране кретања, СМС упозорења о италијанском и шпанском сценарију, фудбалске утакмице са око 16.000 навијача, парламентарних избора, отварања највећег тржног центра, до колапса здравственог система, више од 8.000 случајева дневно и ишчекивања вакцине.

Ово су неки од делова слагалице која приказује борбу Србије са корона вирусом у години која пролази.

Од првог регистрованог случаја - 6. марта - број заражених је крајем децембра прешао 320.000, а преминуло је више од 3.000 људи.

Пандемија се у последњих месец и по дана нагло убрзала. Број нових случајева је у новембру био око 130.000, а у првих 15 дана децембра заражено је више од 100.000.

Шта се све дешавало у 2020. години у борби са вирусом корона?

Јануар

Први случај корона вируса у свету пријављен је крајем 2019. године у Кини, а до Србије је путовао нешто више од четири месеца.

Иако је било сумње да је један кинески држављанин који је средином месеца боравио у Србији имао корона вирус, на крају се показало да је ипак било речи о респираторној инфекцији.

Министар здравља Златибор Лончар крајем јануара је рекао да је Србија ширење епидемије корона вируса схватила најозбиљније.

Навео је да здравствени систем има припремљене реагенсе не само за један, већ за четири типа корона вируса, уз помоћ којих за два сата може да се одреди да ли је пацијент заражен или није.

Крајем месеца на београдском аеродрому постављена је термовизијска камера која детектује телесну температуру, а исту опрему добио је и аеродром Константин Велики у Нишу.

Лончар је тада објаснио да, ако се утврди да неко има повишену температуру, смешта се у карантин, а затим пребацује на Инфективну клинику, где се даље прати његово стање.

Министар је у јануару рекао и да је Србија предузела све мере да нови корона вирус не стигне у земљу, али да неће бити алармантна ситуација уколико се појави неки пацијент.

Причао је тада и да стручњаци у Србији могу да направе вакцину.

„Чекамо информације шта је све потребно да се уради, са којима ћу да одем код председника и да га о томе обавестим, а он даље зна шта ће радити", рекао је Лончар крајем јануара за телевизију Пинк.

Фебруар

Када је у фебруару вирус стигао у Европу и паралисао Италију, у Србији је почео да кружи страх од заразе.

На граничним прелазима је уведен појачан надзор путника из Италије и Кине, а Министарство здравља почело је да води евиденцију људи који долазе из подручја захваћених вирусом.

Институт за јавно здравље Милан Јовановић Батут увео је телефонску линију на коју су могли да се јаве путници који долазе из Кине, уколико имају симптоме респираторног обољења са повишеном телесном температуром.

Министарство просвете одложило је тада сва студијска путовања и екскурзије у Италију до „стабилизације здравствене ситуације у тој земљи".

Директор Светске здравствене организације (СЗО) за Европу Ханс Клуге током посете Београду изјавио је да је Србија спремна за „епидемију која представља опасност по здравље у светским размерама".

Крајем месеца председник Србије Александар Вучић рекао је на конференцији за новинаре да има разлога за опрез и озбиљан приступ, али да нема разлога за бригу.

Рекао је и да велики догађаји неће бити отказивани, да ће се утакмице играти, да избори неће бити померани, а да се размишља само о могућем отказивању маратона.

На истој конференцији изречена је и изјава која је изазвала много критика, а дао ју је Бранимир Несторовић, тадашњи начелник пулмологије и алергологије у Универзитетској дечијој клиници Тиршова.

Он је рекао да не може да верује да се „народ који је преживео санкције, бомбардовање, свакојака малтретирања, уплашио најсмешнијег вируса у историји човечанства".

„Апелујем на људе да престану да верују непровереним информацијама. Епидемија у Кини је при крају.

„Већ се зна да пада вируленција вируса, вирус је све слабији и слабији. Иначе је слаб", рекао је Несторовић.

Назвао је затварање граница и обустављање авио-саобраћаја „потпуном бесмислицом".

Крајем фебруара покренут је специјализовани сајт на ком се свакодневно објављују информације о корона вирусу у Србији.

Март

И док је у јануару и фебруару било сумњивих случајева, 6. марта је у Србији регистрован први случај заразе.

Био је петак, а број потврђених случајева у свету премашио је 100.000.

Председник Александар Вучић рекао је тада да нема места паници.

„Наше је да тестирамо људе, где год је неко тражио да се тестира добио је тестирање.

„Понашамо се одговорно и озбиљно и мислим да је важно да људи знају да надлежни органи раде свој посао", казао је Вучић.

Рекао је и да треба бити опрезан и озбиљно приступити ситуацији, као и да се ништа неће крити од народа.

Епидемиолог Предраг Кон изјавио је тада да је ситуација „нова, али потпуно очекивана".

„Битно је да смо открили први случај. Ово је доказ да систем функционише", рекао је тада Кон.

Други случај заразе регистрован је четири дана касније, а тог 10. марта Влада Србије прогласила је Ковид-19 заразном болешћу.

Дан касније Светска здравствена организација Ковид-19 прогласила је пандемијом.

Председник Вучић је прогласио ванредно стање у недељу, 15. марта.

„Србија је данас у рату против невидљивог противника којег наша земља мора да победи", изјавио је Вучић у дану до ког је у Србији регистровано укупно 48 оболелих од вируса корона.

Можда вас занима и како се вирус понаша када се нађе у телу

До краја месеца преминуло је још 22 људи, а забележено је 900 случајева заразе у Србији.

Увођење ванредног стања донело је ригорозне мере:

  • Обустављен је рад предшколских, школских и високошколских установа, уведена настава на даљину и онлајн настава
  • Препоручен је рад од куће
  • Свима је препоручена самоизолација - без окупљања, без посета, без излазака из куће без преке потребе као што је одлазак у продавницу, апотеке, шетање кућних љубимаца, бацање смећа
  • Старијима од 70 је препоручено да не излазе напоље
  • Ограничено је повећање цена основних животних намирница и заштитне опреме, као и куповина заштитне опреме на по 10 маски, 10 пари рукавица, два већа или пет мањих средстава за дезинфекцију
  • Затворени су сви шалтери у јавној управи, а забрањен је и извоз лекова
  • Скраћено је радно време кафића и ресторана и ограничен број људи који могу да бораве у њима
  • Затворене су границе
  • За путнике из иностранства уведена је 14-дневна самоизолација, односно 28-дневна, уколико су долазили из угрожених подручја
  • У Београду је престао да ради јавни градски превоз

Мере су наредног дана појачане, а од среде, 18. марта на снази је био полицијски час.

Од 20 сати увече до пет ујутру кретање је било забрањено свима, осим уз посебну дозволу.

Старијима од 65, односно 70 година у местима са мање од пет хиљада становника, кретање је било забрањено у свако доба.

Они су могли напоље једном недељно у раним јутарњим часовима, како би обавили куповину.

Прво је за то била резервисана недеља ујутру, затим је куповина померена за суботу, па за петак.

„Донели смо одлуке које су непопуларне, али ће сачувати људске животе у земљи", рекао је Вучић.

После неколико дана полицијски час је продужен - забрана кретања важила је од 17 часова до пет сати наредног јутра.

Новонастала ситуација међу становништвом је дигла панику и страх од несташица, па нису биле ретке слике редова испред продавница и апотека.

У марту је формиран и Кризни штаб за борбу против корона вируса, а војне установе Моровић, Шид и Миратовачко поље одређене су за карантин путника из иностранства.

Са тераса и прозора аплаудирало се у знак подршке медицинским радницима, а једна хала Београдског сајма претворена је у привремену ковид болницу.

Април

Неки корисници услуга мобилне телефоније добили су крајем марта и почетком априла упозоравајућују СМС поруку од Кризног штаба у којој је писало:

Ситуација је драматична. Приближавамо се сценарију из Италије и Шпаније. Молимо вас да останете код куће".

Те две земље тада су бележиле по неколико хиљада новозаражених дневно.

Тадашња заменица директора Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је да циљ поруке није ширење панике.

„Јесмо послали поруку да бисмо дошли од оне групе грађана која не гледа телевизију и не користи интернет.

„Циљ је да они људи који нису били информисани или који нису схватили озбиљност ситуације, на овај начин добију поруку", рекла је Кисић Тепавчевић.

Погледајте и видео о томе зашто је током епидемије важно остати код куће

Током априла, број заражених у Србији је удесетостручен - на крају месеца било их је 9.009. Број преминулих попео се на 179.

Викендима је био потпуно забрањен излазак напоље, отваране су привремене болнице а пензионери су добили могућност получасовне шетње.

Почетком месеца у привремене ковид болнице претворени су нишки Чаир, Дом студената Медицинског факултета у Нишу, Средња медицинска школа Два хероја у Новом Пазару.

Неколико пута је викендима био на снази полицијски час, па је излазак био забрањен од петка поподне до понедељка у пет ујутру.

Најдужи полицијски час био је за Ускрс - из куће се није могло 83 сата.

Србија је април завршила уз полицијски час који је прво требало да траје од четвртка до понедељка.

Влада Србије је најпре донела такву одлуку, а затим је та одлука преиначена, па је забрана изласка из домова скраћена на 35 сати.

Иако је председник Србије почетком марта најавио да неће бити одлагања избора, заказаних за 26. април, они су ипак померени за крај јуна.

Истог дана је улицама Београда требало да трчи хиљаде људи, али је и 33. Београдски маратон одложен за јесен, да би на крају био отказан.

Како је Београдски маратон трчан у Кини

Иако је неколико пута било најављивано затварање великих градова, пре свега Београда, то се није догодило.

У априлу су донете одлуке о исплати минималца привредницима, као и једнократне помоћи грађанима од по сто евра, што је Вучић најавио крајем марта.

Почела је и производња лека хлорокин у фабрици Галеника, за који се мислило да је лек за Ковид-19.

Светска здравствена организација касније је известила да хлорокин ипак не лечи корона вирус.

Мај

Првог дана маја није се могло напоље, али су већ наредних дана ствари, наизглед, кренуле да се враћају у нормалу.

У четвртак, 7. маја у пет ујутру у Србији је истекао последњи полицијски час уведен како би се спречило ширење корона вируса, а укинуто је и ванредно стање.

После више од месец и по дана свима и у сваком тренутку био је дозвољен боравак напољу.

Остала је препорука за држање физичке дистанце, а било је забрањено и одржавање јавних скупова са више од 50 људи.

Упркос томе, свега неколико дана по укидању ванредног стања, испред зграде Народне скупштине у Београду одржана су два истовремена скупа са неколико хиљада људи.

На једној страни биле су присталице владајуће Српске напредне странке који подржавају посланикe Александра Мартиновића и Сандру Божић, јер „тужилаштво и судство не реагују на фашистичке испаде Бошка Обрадовића".

Са друге су они који су пружили подршку Обрадовићу, лидеру опозиционог покрета Двери, који је штрајковао глађу тражећи одлагање избора и преговоре власти и опозиције.

Између и око њих стајали су припадници Жандармерије и новинари.

Почетком маја поново је почео да саобраћа и јавни градски и међуградски превоз.

Маске су постале део обавезне гардеробе, а њихово ношење препоручено је у јавном превозу, ресторанима и кафићима.

Отворени су угоститељски објекти, тржни центри и вртићи.

Како вирус корона утиче на ваш џеп

Мај је био мирнији месец по броју оболелих - регистровано је 2.403 случаја, па је број заражених био 11.412.

У мају је од последица корона вируса преминуло 64 људи. Од почетка епидемије преминуло је до тог тренутка 243.

Држава је почела исплату минималца послодавцима који су се пријавили за помоћ, а почело је и пријављивање пунолетних становника за државну помоћ од 100 евра.

Јун

Учинило се да је у јуну корона вирус почео да се предаје, а мере су преточене у препоруке.

Укинуто је ограничење за окупљање на отвореном, док је у затвореном простору могло да борави до 500 људи.

Дозвољено је одржавање спортских догађаја на отвореном у присуству публике, уз одржавање размака међу људима од једног метра.

Тако је усред епидемије одржан фудбалски дерби између Црвене звезде и Партизана, ком је присуствовало око 16.000 гледалаца.

Био је то један од првих спортских догађаја у Европи пред публиком, а Србија је добила низ критика због одржавања утакмице.

У данима после утакмице, Црна Гора је почела да бележи растући број заражених, а за то су тамошњи званичници окривили одлазак људи на дерби у Београд.

Упркос критикама да здравствена ситуација и даље није повољана, 21. јуна су организовани избори, које је део опозиције бојкотовао.

Гласачи су на биралиштима морали да носе заштитне маске.

Дан касније, Бирн је објавио да је у Србији од 19. марта до 1. јуна 2020. од вируса корона умрло 632 људи, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период, који износи 244.

Два дана после избора маске су постале обавезне у градском и међуградском превозу, а донета је и препорука о ношењу маски у затвореном.

Крајем јуна догодили су се инциденти у Новом Пазару.

Група људи се окупила се испред новпазарске болнице, бучно негодујући током говора премијерке Ане Брнабић, министра здравља Златибора Лончара и дотадашњег директора болнице Меха Махмутовића.

Демонстранти су тврдили да је много више умрлих од короне него што се саопштава, као и да је лаж да је болница добро опремљена и да респиратори раде.

Представници власти су одговорили да је скуп „политизован", а поједине демонстранте су назвали „дилерима".

Дан касније, саопштено је да је Махмутовић заражен корона вирусом и пребачен на лечење у Београд, а на његово место постављен је Мирсад Ђерлек, који сада обавља функцију државног секретара.

Погледајте и видео о томе како правилно да носите маску

Лето и лепо време извели су људе на улице, а завладала је и атмосфера као да вируса нема.

Ипак, дневно је број нових случајева поново почео да прелази више од сто, а током јуна регистровано је укупно 3.152 новооболелих.

Од почетка епидемије до краја јуна регистровано је укупно 14.564 случаја.

Током јуна преминуло је 34 људи, укупно 277 од почетка епидемије.

Јул

Почетком јула најављене су могуће мере ограничења кретања.

Због тога, али и незадовољства начином на који су власти управљале епидемиолошком кризом, хиљаде људи изашло је на улице Београда и других градова у Србији.

Дошло је до сукоба између полиције и демонстраната, употребе силе и бројних хапшења.

Протесте, који су трајали неколико дана, званичници су касније окривили за повећање броја заражених.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је 13. јула да је здравствени систем преоптерећен бројем заражених.

Погледајте и шта се током јула дешавало на улицама

Вучић је у јулу открио да се преговара са једном земљом која је развила вакцину против корона вируса и која се већ даје угроженом становништву и посебно одабраној популацији.

Рекао је и да очекује да ће Србија пре краја године имати ту вакцину.

Од 17. јула на снагу су ступиле и нове мере - забрањено је окупљање у затвореном и на отвореном за више од десет људи, уз обавезну дистанцу од један и по метар.

Заштитне маске постале су обавезне на отвореном - на местима на којима није могуће обезбедити растојање од један и по метар, попут редова испред продавница, апотека, аутобуских и возних стајалишта и слично.

Током јула је забележено 10.988 новозаражених.

На крају седмог месеца, у Србији је укупно било 25.552 заражених корона вирусом.

Укупан број преминулих од почетка епидемије до краја месеца био је 573.

Током јула забележен је дотадашњи дневни рекорд од 467 заражених у једном дану.

Поново су отворене привремене болнице - у Штарк арени, Средњој економској школи Стана Милановић у Шапцу и спортској хали у Атеници у Чачку.

Војна болница у Новом Саду почела је да прима оболеле од Ковида-19.

Крајем јула појавила се петиција групе лекара Уједињени против ковида, који су тражили оставке чланова Кризног штаба и формирање новог.

Навели су да су мере укинуте прерано и да је ситуација у болницама гора него што се приказује.

Август

Током августа, ситуација се мало стабилизовала, па су и мере укидане.

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је почетком месеца да је епидемија Ковида-19 под пуном контролом.

Епидемиолог Предраг Кон казао је да се Србија налази у ситуацији постепеног смиривања.

„Од једне јасно неповољне, улазимо у несигурну ситуацију", рекао је Кон.

Нагласио је тада да је важно да се и даље спроводе мере, да се избегавају контакти, носе заштитне маске и да се поштују сва упозорења.

Медицински радници незадовољни начином управљања кризе окупљени у групи Уједињени против ковида поручили су да није време за опуштање.

Посете у установама социјалне заштите за смештај корисника и домовима за старе омогућене су, после неколико месеци, од 22. августа.

Неколико дана касније Кризни штаб је повећао максималан дозвољени број особа на јавним окупљањима у отвореном и затвореном простору са 10 на 30 људи.

Донета је и одлука да се рад угоститељских објеката који имају башту продужава до један после поноћи, а рад продавница продужен је до 23 часа.

Од 24. августа почели су да раде биоскопи и позоришта, а дозвољено је и одржавање концерата у институцијама културе, уз највише 500 посетилаца.

Током августа почела је градња две нове ковид болнице - у Београду и Крушевцу.

На крају месеца, у Србији био је укупно 31.551 регистрован случај, 5.854 више него месец дана раније.

Септембар

За разлику од завршетка претходне школске године, нову су ђаци почели у школским клупама или пратећи наставу код куће - у зависности од тога који модел су одабрали.

Септембар је прошао без ригорозних мера, уз препоруку о ношењу маски.

За путнике који се враћају из земаља у којима је велики број заражени, уведен је здравствени надзор.

У септембру је регистровано 2.145 нових случајева, а укупно 33.551 од почетка епидемије.

Преминуло је још 36 људи, односно 749 од почетка епидемије.

Октобар

Корона вирус се вратио у већој снази него на пролеће.

У месецу у ком је дневни број случајева први пут прешао хиљаду, забележено је укупно 13.406 новооболелих, а број заражених од почетка епидемије достигао је 46.954.

Скраћен је рад угоститељских објеката до 23, а Штарк арена поново прима оболеле од Ковида-19.

Болнице су први пут од почетка епидемије дневно имале више пријема него отпуста.

Средином месеца поједини чланови Кризног штаба упозоравали су да се у наредне две недеље може очекивати озбиљно ширење корона вируса.

Епидемиолог Предраг Кон изјавио је 12. октобра да очекује да ће доћи до повећања активности вируса и да ће дневно бити троцифрен број заражених, мада би тај број требало да буде испод 200.

И епидемиолог Бранислав Тиодоровић потврдио је истог дана да се очекује пораст броја заражених и оценио је да је епидемиолошка ситуација нестабилна.

Он је додао да велико повећање новообелелих од корона вируса које се бележи у Европи није очекивано у том тренутку.

„Практично ће испасти да је трећи талас поранио.

„Уместо да се појави када буду хладни месеци, новембар, децембар, он се појавио раније", казао је Тиодоровић.

И лекари из групе Уједињени против ковида упозорили да се очекује нови талас епидемије корона вируса.

Позвали су становнике да правилно носе маску увек када су у затвореном, да држе растојање од два метра и да у наредних неколико месеци избегавају скупове и не организују славе и прославе.

„Молимо вас да се не угледате на политичаре. Они се, не само у нашој земљи, већ и у многим другим срединама у свету понашају бахато, некажњено крше противепидемијске мере и угрожавају околину", навели су у саопштењу.

Чланица Кризног штаба Дарија Кисић Тепавчевић рекла је 16. октобра да је усвојена мера обавезног ношења маски и у затвореном простору и на отвореном, као и да је донета одлука да се локалним самоуправама забрани да дозвољавају окупљања више од 30 људи.

„Маске треба да носимо сви стално, и у свакој прилици, укључујући и отворене просторе", рекла је Кисић Тепавчевић.

Позвала грађане да бодре и подстичу једни друге да се придржавају те мере, јер се показала изузетно ефикасном.

Истог дана Влада Србије саопштила је да су маске обавезне у затвореном, али да је ношење препоручено на отвореном.

Последњи дан октобра био је рекордан по броју оболелих у једном дану од почетка епидемије - регистровано је 1.817 случајева.

У октобру је преминуо 51 пацијент, 820 од почетка епидемије.

Дан раније у Београду је отворен тржни центар, најављиван као највећи на Балкану.

Отварању центра у оквиру Београда на води присуствовао је и председник Вучић.

Новембар

Србија је новембар дочекала са 46.954 заражених, док је закључно са последњим даном месеца регистровано укупно 175.438 случајева заразе.

Само у тих 30 дана новембра у Србији је забележено је више од 128.000 случајева заразе.

Током новембра бележени су и дневни рекорди заражених, а највише позитивних било је 27. новембра, када је регистровано 7.780 случајева.

Епидемиолог Предраг Кон рекао је неколико дана раније за РТС да је много више заражених него што је званично потврђено и да се бројка заражених може помножити са 10 да би се добио приближно тачан број.

„Ако откријемо 6.000, тог дана је 60.000", рекао је Кон.

И дневни број преминулих се повећао на више десетина током новембра.

Рекорд је забележен претпоследњег дана у месецу, када је за 24 сата преминуло 65 људи.

Иако се помињала могућност увођења забране кретања, полицијски час није уведен, нити су уведене ригорозне мере.

Окупљања у затвореном и на отвореном ограничена су на пет људи.

Из света су стизале вести о ефикасности неколико вакцина.

Вучић је 12. новембра изјавио да je Србија преко Ковакс система обезбедила 1,8 милиона доза вакцине против корона вируса, те да ће прва цепива бити доступна пре краја децембра.

И Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), рекла је да ће „прве дозе вакцине против корона вируса у Србију стићи пре Нове године" и да је „први услов је да вакцина буде безбедна".

Погледајте видео о томе како вакцине функционишу

Министар здравља Златибор Лончар упозорио је почетком месеца да због великог дневног броја пријема у болнице прети опасност да се капацитети здравственог система исцрпе.

Средином месеца он је упозорио да у Београду тог јутра није било ниједног слободног места у болницама за оболеле од Ковида-19.

Крајем месеца, председник Синдиката лекара и фармацеута, анестезиолог Раде Панић, тврдио је да је „здравствени систем пукао" и да је у Србији ситуација каква се раније дешавала у Италији.

„У свом професионалном веку нисам очекивао да ћу доћи у такву ситуацију, нисам имао места за људе које ми у медицини сматрамо младима, нити сам имао где да их транспортујем", рекао је Панић.

Од 24. новембра ступиле су на снагу нове мере:

  • скраћено радно време до 18 часова ресторанима, кафићима, баровима, клубовима, кладионицама и тржним центрима
  • обавезно ношење заштитне маске у затвореном простору, као и на отвореном у оним ситуацијама где се не могу избећи међуљудски контакти
  • забрана свих јавних окупљања с присуством више од пет људи у затвореном и на отвореном простору

У ковид систем ушле су многе болнице у Србији, а пацијенти су из Београда превожени у здравствене установе у другим градовима.

Чекало се отварање нове ковид болнице у Батајници. Председник Александар Вучић чекао ју је као „озебло Сунце".

Децембар

Децембар је донео по неколико хиљада нових случајева дневно, и по неколико десетина умрлих дневно од последица корона вируса.

Иако је било најављено да ће 1. децембра бити отворена ковид болница у Батајници, на то се сачекало неколико дана.

Први пацијенти у болницу са око 900 болничких постеља примљени су 4. децембра.

Друга нова ковид болница отворена је 20. децембра у Крушевцу.

Истог дана почеле су да важе нове мере:

  • угоститељски објекти не раде од петка у 17 часова до понедељка у пет часова ујутру; од понедељка до петка радно време им је од пет ујутру до пет поподне
  • тржни центри, продавнице гардеробе, кладионице, коцкарнице, дечије играонице, такође, не раде од петка у 17 часова до понедељка у пет ујутру
  • фризерски и козметички салони, салони за негу лепоте, теретане, фитнес центри, базени, спа центри, балони за фудбал, кошарку, тенис или било који други рекреативни спорт не раде током викенда
  • прехрамбене продавнице, трговинске радње, малопродајни објекти као и трафике, киосци и слично где се по правилу не улази у објекат приликом куповине, могу да раде, како радним данима, тако и викендом, до 21 час

Мере су 21. децембра попуштене па угоститељи могу да раде до 20 часова, али без музике.

У децембру је у свету почела вакцинација, а у Србију је 22. децембра стигао први контигент са 4.800 доза Фајзерове вакцине.

Вакцину је одобрила Агенција за лекове и медицинска средства.

Почела је вакцинација људи у старачким домовима.

Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Мирсад Ђерлек изјавио је да се масовна вакцинација у Србији очекује у првом кварталу 2021. године.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је да ће вакцина бити и на пролеће, али да ће је довољно бити следеће јесени.

„До лета нам предстоји борба да сачекамо вакцину и да до тада спасимо што више живота", поручио је Лончар.

Уведена је нова мера - страни држављани ће од 20. децембра у Србију моћи само уз негативан ПЦР тест.

Лекари из групе Уједињени против ковида траже увођење полицијског часа током новогодишњих празника.

На крају, Кризни штаб је донео одлуку да 31. децембра и 1. јануара ресторани и кафићи раде до 18, а прехрамбени објекти до 20 сати.

Неће бити организованог дочека Нове године нити репризе.

У Србији је од почетка епидемије корона вирусом заражено 328.619 људи, а преминуло је 3.073.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]