Свет у 2020. години: Ратови, убиство Џорџа Флојда, одлазак Марадоне, пораз Трампа... и проклета корона

Година на измаку била је као ниједна друга у блиској прошлости. Корона вирус је заразио више од 67 милиона људи, утицао на више од 80 одсто послова на свету, затворио милионе људи у карантине.

Али ни глобална пошаст - пандемија корона вируса - није ујединила човечанство.

Оружани сукоби, убиства, насиље, немири, протести, али и природне катастрофе, обележили су 2020. годину подједнако као борба против Ковида-19.

Иако је тешко у то поверовати било је и лепих ствари, позитивних прича.

Планета је коначно продисала, јер су стале фабрике, друмски, железнички и авио-саобраћај.

А та дивна створења, на која не пазимо довољно, дошла су да нас обиђу док смо ми били у изолацији.

ЖИВОТИЊЕ У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ

Козе, овце, кенгури, вепрови... и разне друге животиње осмелиле су се да прошетају улицама празних градова:

Мајмуни су, рецимо, преузели власт у једном граду на Тајланду:

Пас Харли имао је важан задатак у мексичкој болници - да два сата дневно забавља медицинско особље током пандемије корона вируса:

Фарма у Немачкој досетила се како да помогне људима који су имали психичких проблема због карантина - разговор са ламама:

А чувари у Шед акваријуму у Сједињеним Државама пустили су пингвине ван њиховог животног простора да се прошетају по комплексу.

Погледајте:

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И УТИЦАЈ КОРОНЕ

Наша планета одавно вапи за помоћ.

Али здравствена криза у виду глобалне епидемије корона вируса донела је и нешто добро - градови су се, бар на неко време, ослободили смога.

Тако су, рецимо, становници Пунџаба на северу Индије, први пут после 30 година могли да виде врхове Хималаја, удаљенe више од 200 километара.

Лос Анђелес, град познат не само по Холивуду, већ и по огромној количини смога, први пут у последњих неколико деценије у марту је могао да дише.

Мартовска мерења Агенције за заштиту животне средине су показала да је ваздух у том граду најчистији још од 1995. године.

Погледајте:

Међутим, да је стање у вези са климатским променама на Земљи врло лоше сведочи и апел генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша који је 12. децембра позвао све земље да прогласе климатско ванредно стање.

Критиковао је богате земље због тога што од новца намењеног за опоравак од пандемије на фосилна горива троше 50 одсто више него на ниско-угљеничне енергенте.

УН су саопштиле да нам прети још нових епидемија у будућности ако наставимо да истребљујемо животиње, угрожавамо њихова станишта, исцрпљујемо природне ресурсе.

Сличне речи, још почетком године, упутио је чувени природњак сер Дејвид Атенборо: „Наступила је климатска криза".

Управо је 94-годишњи сер Дејвид био једна од вести године када је отворио Инстаграм профил и за само неколико сати је срушио рекорд, поставши најпраћенија позната личност на овoј друштвеној мрежи.

Заједно са принцом Вилијамом, Атенборо је крајем године установио нову награду Ертшот - за спас животне средине, што би, надају се, једног дана могла да постане Нобелова награда за екологију.

Ове године објављен је драматичан податак из једне студије да је аустралијски Велики гребен остао без више од половине корала од 1995. године, јер je морe постало топлије због климатских промена.

Пожари у Аустралији, према проценама научника, убили су три милијарде животиња, а појединим врстама прети истребљење.

Попут белих медведа.

Погледајте како нестаје једна од последњих прашума у Азији

РАТ У НАГОРНО-КАРАБАХУ

Пред крај 2020. године Јерменија и Азербејџан обновили су оружани сукоб због територије Нагорно-Карабах, око које се споре више деценија.

Ратна дејства почела су 27. септембра, а окончана, уз руско посредовање, 10. новембра.

Тачан број погинулих у шестонедељном сукобу још није саопштен, а крајем октобра руски председник Владимир Путин рекао је да је живот изгубило око 5.000 војника на обе стране, као и неколико стотина цивила.

Споразум је различито доживљен. У Бакуу, главном граду Азербејџана, и другим местима људи су славили, а у Јерменији бес.

Јерменски премијер Никол Пашињан назвао је споразум „невероватно болним и за мене и за наш народ", а у Јеревану су избиле демонстрације.

Демонстранти су у налету гнева упали у парламент, тражећи оставку премијера.

Мировни споразум, који су потписали руски председник Владимир Путин, азербејџански председник Илхам Алијев и јерменски премијер Никол Пашињан. подразумева да Азербејџан задржи подручја у Нагорно-Карабахѕ која је заузео током сукоба.

Јерменија се сагласила да се повуче из неколико других суседних области.

Током телевизијског обраћања, председник Путин је рекао да ће руски мировњаци, око 2.000 војника, бити распоређени дуж линије фронта.

Део њихове улоге биће чување коридора, који повезује главни град Нагорно-Карабаха, Степанакерт, са Јерменијом.

Сукоб Јерменије и Азербејџана око територије Нагорно-Карабаха један је од најдужих у Европи и траје још из времена када су обе земље биле део Совјетског савеза.

Власти Нагорно-Карабаха прогласиле су независност 1991. године, али већина земаља не признаје ту одлуку.

Нагорно-Карабах претежно насељавају Јермени, али Азербејџан сматра ову област делом државе.

Крајем 1980-их и почетком 1990-их година Јерменија и Азербејџан су шест година ратовали, а тада је погинуло око 30.000 људи на обе стране.

Погледајте два потресна видеа са обе стране

АМЕРИКА - УБИСТВО ЏОРЏА ФЛОЈДА И ИЗБОРИ

Сједињене Америчке Државе имале су једну од најтурбулентнијих година у новијој историји.

Земља са највећим бројем заражених и умрлих од корона вируса у свету, суочила се са озбиљном економском кризом, али и дубоком поделом на оне који су за Доналда Трампа и оне који су против.

Тесна председничка изборна утакмица Доналда Трампа и противкандидата Џозефа Бајдена, а потом напето пребројавање гласова у кључним државама које одлучују о победнику, резултирала је још дубљим поделама.

Досадашњи председник Доналд Трамп одбио је да призна пораз, говорећи о „изборним преварама" и „намештањима", поднео је и сијасет тужби, али није успео да докаже тврдње.

Бајден, кандидат Демократске странке, освојио је комотну већину електорских гласова - за победу је потребно 270 тих гласова - и 20. јануара биће инаугирисан у 46. председника САД.

Пандемија је утицала на то да председнички избори буду као ниједни до сада - није било великих предизборних скупова, а цела кампања пребачена је на друштвене мреже.

Остала је упечатљива фотографија како Џозеф Бајден прихвата председничку номинацију у скоро празној просторији.

Кампању је обележила и вест да су Доналд Трамп и супруга Меланија заражени корона вирусом, али се он врло брзо после лечења у болници вратио у седло.

Стручњаци сматрају да има више разлога Трамповог пораза, али готово сви у први план истичу начин на који је водио битку против пандемије.

„Јасно је да је утицај пандемије знатно наштетио Трампу", каже Алан Абрамовиц, професор политичких наука на колеџу Емори.

„Трамп није успео да уведе адекватне мере и донекле је унижавао смернице здравствених радника, попут физичког удаљавања и ношења маски", каже он.

Иронично, додаје Абрамовиц, људи се у кризи обично окупљају иза председника.

„Да се господин Трамп озбиљно и ефикасно ухватио у коштац са пандемијом, мислим да би прилично лако победио на изборима."

Пандемија је такође изазвала привредни пад.

Алан Лихтман, историчар који је осмислио систем „13 кључева" који је тачно предвидео сваку председничку трку од 1984. године, прогнозирао је Бајденову победу на основу неколико фактора, међу којима су и краткорочни и дугорочни привредни ефекти.

„Управо је Трампов неуспели одговор на пандемију резултирао његовим поразом", каже професор Лихтман, професор историје на Америчком универзитету.

„Трамп је умањио значај пандемије и није успео брзо да сузбије заразу", што га је, додаје Лихтман, „коштало краткорочног и дугорочног економског кључа".

У години избора, други догађај је запалио САД.

Било је то убиство Афроамериканца Џорџа Флојда.

Полицајци у Минеаполису су приликом привођења Флојда преокрачили силу, а један од њих је овом мушкарцу ставио колено на врат.

„Не могу да дишем, не могу да дишем!", панично је изговарао Флојд, лежећи на асфалту док му је полицајчево колено прикљештило врат.

Флојд је потом умро у полицијском притвору, што је покренуло масовне антирасистичке протесте широм САД, али и света.

Покрет „Животи црнаца су важни" био је одговор на полицијско насиље према црнцима.

Али протести су у појединим градовима и местима претворени у насиље и пљачку.

Погледајте видео: Полицијска бруталност - од патрола за одбегле робове до убиства Џорџа Флојда

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАДИ У ЕВРОПИ

Целу Француску, али и Европу и свет шокирао је случај у Паризу 16. октобра када је професор Самуел Пати свирепо убијен.

Наставник је пронађен обезглављен.

Пати је претходно на часовима о слободи говора показивао ученицима карикатуре пророка Мухамеда, а ђацима муслиманске вероисповести је увек говорио да не гледају.

Само две недеље касније нови терористички напад - у Ници.

Нападач је обезглавио старију жену узвикујући „Алаху Акбар", да би потом убио још једну жену и мушкарца у цркви у Ници.

Полиција сумњичи три особе за напад, а први осумњичени је 21-годишњи Тунижанин.

Почетком новембра и главни град Аустрије био је место терористичког напада.

У Бечу је 2. новембра погинуло пет људи, међу којима и нападач, а рањено је више од 20 људи.

За нападе је одговоран Албанац пореклом из Северне Македоније - Кујтим Фејзулај.

Аустријска полиција и даље води истрагу и приводи осумњичене као могуће помагаче.

Погледајте видео из Беча

ПРОТЕСТИ У БЕЛОРУСИЈИ

Александар Лукашенко је после председничких избора у Белорусији 9. августа прогласио победу.

Тако је почео шести мандат на месту председника.

Био је то окидач за велике протесте опозиције у Минску и другим градовима Белорусије који су Лукашенков режим оптужили за изборне махинације.

Лукашенко је, у међувремену, забранио протесте, дајући овлашћења полицијским снагама да их разбију уз употребу силе.

Погледајте видео из Минска

Његова противкандидаткиња Светлана Тихановскаја тврдила је да је она победница, а Лукашенко је одговорио репресијом - хапшењем опозиционих првака и демонстраната.

Готово сви водећи опозициони политичари, међу којима и Тихановскаја, били су принуђени да напусте земљу, а неки ох њих су, попут Марије Колесникове, ухапшени.

Европска унија је, у међувремену, саопштила да не признаје Лукашенка за председника, увела је и нове санкције Белорусији, односно Лукашенку и кругу његових сарадника.

Не марећи за то, Лукашенко је изненада организовао сопствену инаугурацију на којој је оптужио Запад за двоструке аршине и мешање у унутрашње ствари Белорусије.

Протести у Белорусији су настављени, а полиција, која је чак добила дозволу да пуца, примењује бруталне методе према демонстрантима.

Погледајте видео о Светлани Тихановској - политичарки која је жртвовала све

Још један видео из Белорусије: Мајка дозива ћерку која је у затвору

ПРОТЕСТИ У ХОНГ КОНГУ И УТИЦАЈ ЗАРАЗЕ

Још од средине 2019. године у Хонг Конгу трају протести због новог кинеског закона о безбедности који важи у том региону са посебним статусом.

Аналитичари су оценили да је тај закон заправо „крај Хонг Конга", а опозициони активисти му се противе јер оцењују да битно сужава људске слободе и озбиљно нарушава аутономију Хонг Конга.

Иако су демонстрације изазвале осуду Пекинга и неких интересних група, на локалним изборима крајем 2019. убедљиво су победиле продемократске политичке снаге.

Ипак, до првих месеци 2020. на улицама Хонг Конга већином је било мирно, покрет је био угушен, а продемократски посланици су или поднели оставке - или су побегли са те територије.

Шта се променило?

Пандемија, која је у јануару погодила Хонг Конг, довела је до обустављања демонстрација, каже Џои Сију, студентски активиста.

„Хонгконжани су свесни озбиљности вируса, с обзиром да смо имали искуства са избијањем Сарс-а 2003."

Међутим, први и други талас пандемије врло брзо су обуздани.

Аналитичари, међутим, оцењују да су строге забране јавних окупљања због пандемије, заправо, послужиле властима да угуше било какав вид побуне или протеста.

Викторија Хуи, професорка политике на универзитету Нотр Дам, каже да су власти одувек желеле да зауставе антивладине протесте, а „пандемија је дала властима изговор" да то учине под маском очувања јавног здравља.

Она наводи да су многи раније били спремни да ризикују учешће у забрањеним демонстрацијама, јер је и даље постојала „шанса да не будемо ухапшени и шанса да победимо на суду".

„Али сада, забраном јавног окупљања, полиција може да кривично гони свакога ко изгледа да учествује у продемократском протесту и новчано ће вас казнити са око 200 евра".

Влада каже да су њени прописи засновани на науци и потребни за спречавање ширења вируса.

Два велика политичка догађаја обележила су 2020. годину у Хонг Конгу - наметање опсежног закона о националној безбедности и одлагање парламентарних избора - за која се сматра да су ограничили хонгконшки продемократски покрет.

Закон о националној безбедности предвиђа „подстицање мржње" према влади, позивајући земље да уведу санкције кинеским званичницима или користећи одређене протестне слогане, преступе кажњиве доживотним затвором.

Званичници у Пекингу већ дуго говоре да је такав закон потребан да би се заштитио интегритет Хонг Конга, али неки тврде да је термин доношења закона - у мају - такође пажљиво одабран и да се намерно поклопио са пандемијом.

„Пекинг је израчунао да ће остатак света бити заокупљен", каже професорка Хуи.

Учинак закона је био тренутни.

Неке продемократске групе су се распале, а са продавница су скидани плакати подршке демонстрантима.

Страх да зађу и протестују сада је био много више присутан код активиста, каже Сиу.

Упркос забранама јавног окупљања, било је спорадичних протеста и то по тржним центрима. Али полиција је жустро и бескомпромисно реаговала.

Присталице закона, међутим, тврдиле су да је потребно вратити стабилност после годину дана често насилних протеста.

Месец дана касније, усред трећег таласа зараза, влада је најавила да ће парламентарни избори бити одложени за годину дана - упркос томе што су неки здравствени стручњаци рекли да је и даље могуће безбедно одржавати процес гласања.

Влада је рекла да је одлагање било неопходно с обзиром на „огроман ризик од заразе", а десетине других избора широм света такође је одложено.

Међутим, групе за заштиту људских права веровале су да је то био политички потез, јер су се демократске групе надале да ће освојити већину у парламенту.

У наредним месецима, полиција је ухапсила неколико продемократских политичара.

У новембру су сви хонгконшки продемократски посланици поднели оставке у знак протеста - остављајући законодавну власт у готово потпуном једноумљу.

ЕКСПЛОЗИЈА У БЕЈРУТУ

У снажним експлозијама лучких складишта у Бејруту 4. августа погинуло је најмање 158 особа, а више од 6.000 је повређено.

На десетине хиљада људи остало је без домова.

Готово 3.000 тона амонијум нитрата - који је допремљен бродом у Бејрут пре шест година и остављен у једном складишту - проузроковало је експлозију која је разорила главни град Либана.

Била је то највећа ненуклеарна експлозија у историји човечанства.

СМРТ ДИЈЕГА МАРАДОНЕ

Многи познати су нас напустили у 2020. години. Поменимо легендарног глумца Шона Конерија, по многима најбољег Џејмса Бонда свих времена.

Али одлазак једног од најбољих фудбалера света у историји ове игре, Аргентинца Дијега Арманда Марадоне, растужио је цео свет.

Кудрави Гаучос, Мали чаробњак, Ел Пибе... Божја рука.

Човек који је је на терену могао са лоптом шта је хтео, а у приватном животу је често клецао, долазио до дна, па се подизао.

„Пре годину дана сам у Аргентини видео транспарент са натписом: 'Дијего, без обзира шта си урадио са сопственим животом, важно је шта си урадио за наше животе", евоцирао је успомене тренер Манчестер Ситија Пеп Гвардиола после смрти Марадоне.

Марадона је преминуо 25. новембра у 60. години.

Раније тог месеца имао је операцију зачепљеног крвног суда у мозгу.

Лекари су били задовољни како је прошла операција, Марадона је почео да се опоравља, али...

Погледајте видео: Опроштај од Дијега

СЛУЧАЈ АЛЕКСЕЈ НАВАЉНИ

Водећи руски опозиционар Алексеј Наваљни води битку да докаже тврдње да су у августву, пред лет из Сибира до Москве, руски агенти покушали да га убију по налогу председника Владимира Путина.

Наваљни је наводно отрован нервним агенсом новичок, а четири недеље је био на лечењу у болници у Берлини.

Западни стручњаци су рекли да су утврдили да Наваљни јесте био отрован, али Путин одлучно негира да руски државни органи имају било какве везе са тим.

БРЕГЗИТ

Велика Британија је 31. јануара 2020, после 47 година, званично изашла из Европске уније.

Био је то резултат референдума од којег је прошло 4,5 године или 1.645 дана.

Атмосфера у Лондону - смех и сузе

У Европском парламенту су се овако опростили од Велике Британије:

После вишемесечних тешких преговора, који су у једном тренутку доведени у питање, Велика Британија и Европска унија су у минут до 12 ипак постигли трговински споразум.

Без трговинског споразума могле су да буду уведене царине - накнаде на робу која се купује и продаје између две стране, а као последица тога моло је да дође до раста цена одређених производа.

ПРОТЕСТИ У ПОЉСКОЈ

На хиљаде жена и мушкараца у Пољској изашло је на улице градова противећи се новом Закону о абортусу.

Контроверзни владин закон, који је добио подршку Уставног суда Пољске, готово потпуно је забранио абортус, осим у случајевима силовања, инцеста или када је здравље труднице озбиљно нарушено.

Судском пресудом установљено је да су абортуси у готово свим случајевима противуставни, чак и онда када фетус има одређене деформитете.

Погледајте видео са протеста у Пољској:

Пољакиње су и до сада одлазиле у друге земље како би абортирале, а новим законом положај жена које не желе да задрже дете још више је отежан.

У Пољској се сваке године обави више од 1.000 легалних абортуса, али из женских група кажу да се прекиди трудноће раде и нелегално или у иностранству и да је број много већи - између 80.000 и 120.000.

СУКОБ У ЕТИОПИЈИ

До 2020. године многи ван Африке вероватно нису чули за Тиграј, регион у северној Етиопији.

Али у новембру је избио сукоб снага етиопске владе и регионалне странке, Народноослободилачки фронт Тиграј (ТПЛФ), што је довело до извештаја о стотинама мртвих и више од 40.000 људи који су избегли у суседни Судан.

Било је бојазни да би борбе могле да дестабилизују читав регион.

Један од покретача сукоба био је начин на који се влада бавила уставном кризом која се појавила након одлагања националних избора због Ковида-19.

„Одлагање избора један је од основних узрока овог рата", каже Цедале Лема, главна уредница Адис Стандарда.

Нови премијер Абиј Ахмед обавезао се 2018. да ће спровести демократске реформе.

Национални избори заказани за август 2020. били су прва прилика за већину опозиционих група да се такмиче, „после деценија одсуства из политичког простора", каже она.

„Сви су били узбуђени.

„Било је много политичких тензија између супарничких група, и иако су неки изразили забринутост због могућег постизборног насиља ... људи су се надали да ће избори решити тензије."

Када је пандемија погодила земљу у марту, већина опозиционих група прихватила је почетну одлуку изборне комисије да одложи гласање.

Међутим, то је такође изазвало уставну кризу јер је мандат владе требало да се заврши у септембру.

Влада није успела да постигне компромис са опозиционим странкама око тога шта би требало даље да се догоди, каже Цедале.

Уместо тога, донета је одлука о продужењу мандата владе и одлагању избора на неодређено време док се пандемија не заврши - а о томе је гласао горњи дом парламента, који у потпуности контролише владајућа странка, додаје она.

У очима ривала, влада је тада изгубила легитимитет.

Комфорт Еро, директорка програма за Африку у Међународној кризној групи, каже да су „пандемија и одлука око избора додали само долили уље на већ била запаљиву ситуација".

Етиопија је већ била у „крхкој транзицији", са тензијама између владе и региона, и претњама насиљем у заједници, каже она.

Опозиција је одлагање избора видела „као још један пример самовоље премијера који се једнострано понаша и не разговара, нити се консултује са политичким ривалима".

Као одговор на то, Народноослободилачки фронт Тиграја (ТПЛФ)- који већ има дугогодишње спорове са премијером Абијем - расписао је и одржао је регионалне изборе 9. септембра, упркос одлуци централне владе.

„То је била само кап у чаши... ТПЛФ више није признавао централну владу, а је онај, пак, одбила да призна ТПЛФ - ушли су у фазу међусобне делегитимизације и после тога било је само када ће избити рат, а не ако", каже Цедале.

Етиопски премијер Абиј Ахмед наредио је 4. новембра војну офанзиву против регионалних снага у Тиграју.

Он каже да је то био одговор на напад на војну базу у којој су смештене владине трупе у Тиграју.

Етиопске трупе заузеле су главни град Тиграја крајем новембра, проглашавајући победу - али борбе су настављене у деловима региона, а УН су упозориле на „застрашујућу пањну цивила".

Сукоб је „трагичан, тужан исход ... Пропустили смо златну прилику да градимо политику изграђену на консензусу", каже Цедале.

ЗЕМЉОТРЕСИ

Турску су ове године погодила два снажна земљотреса, а у несрећама је погинуло oко 150 људи.

Најпре је 24. јануара разорни земљотрес, јачине 6,9 јединица Рихтерове скале, погодио исток Турске када је погинуло више од 40 људи.

Други јак земљотрес, јачине 6,6 степени Рихтерове скале, 30. октобра је погодио турски обалски град Измир и грчко острво Самос.

У Измиру је било више од 100 мртвих, а било је и много срушених зграда.

Још двоје тинејџера је погинуло на грчком острву Самос.

Али било је и чудесних момената, када су спасиоци у два дана из рушевина извукли две девојчице које су преживеле катастрофу.

Погледајте тренутак спашавања трогодишњакиње из рушевина

У марту је, почетком првог таласа епидемије корона вируса, земљотрес погодио и главни град Хрватске - Загреб.

Нови потрес у главном граду Хрватске догодио се последњих дана 2020. године.

ПОЖАРИ

Свет је био потресен и сликама из Аустралије и из Пантанала, највеће мочварне области на свету.

Пожари у Аустралији, највећи у новијој историји, прогутали су готово 30 милиона хектара шуме, а научници процењују да је изгубљено чак три милијарде животиња.

Погледајте видео: Спашене коале се враћају кући

Највећу тропску мочвару на свету, која се простире централним Бразилом и областима у суседној Боливији и Парагвају, у октобру су захватили велики пожари.

Реч је о најгорим пожарима који су погодили ову област последњих деценија, а штета начињена флори и фауни изазива забринутост широм света.

У мочвари је ватра захватила област већу од 29.000 квадратних километара, према тврдњама бразилских власти - што је више него три пута више од градске области Њујорка, а процењује се да чини 19 одсто укупне области Пантанала.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]