Корона вирус и карантин: Какав је живот Срба у самоизолацији широм света

Десетине хиљада грађана Србије се, према подацима власти, вратило у домовину откако је проглашена пандемија корона вируса, али је, сасвим сигурно, много и оних који су остали у земљама у којима живе и раде.

Како изгледа живот у карантину у Шпанији и Аустралији, и колико се ситуација поправила у Јапану и Кини, за ББЦ на српском причају Богдан, две Соње и Мирослава.

Барселона

Београђанин Богдан Стевановић је већ више од две недеље у карантину у Барселони.

Решио је да буде у самоизолацији три дана пре него што је влада Шпаније 14. марта прогласила ванредно стање и увела забрану кретања у области Барселоне, како би се спречило ширење вируса,

„Одлучио сам да смањим кретање на минимум оног дана када се у Шпанији број регистрованих случајева удвостручен преко ноћи.

„Тог уторка, преко ноћи, број заражених скочио је са 600 на више од 1.200 и то ми је био знак да ситуација постаје озбиљна и да неће бити нимало наивно", каже Богдан за ББЦ на српском.

Од тада је из стана изашао три пута - два пута да баци смеће и једном да купи намирнице.

„Кад се вратим изувам се, дезинфикујем обућу, бришем ђон патика, износим их на терасу, пресвлачим се у другу одећу, дезинфикујем ону у којој сам био напољу, износим је напоље.

„Дезинфикујем мобилни телефон, кључеве од стана, кредитне картице, па онда темељно перем руке", набраја Богдан новостечене обавезне навике.

Кад се врати из куповине, сваку намирницу прво детаљно избрише пре него што је стави у фрижидер.

„Дани пре карантина изгледали су дефинитивно безбрижније и опуштеније. Сада мора много више рачуна да се води о неким детаљима које сам раније радио у ходу и успут."

У међувремену су шпанске власти пооштриле рестриктивне мере, па је тако на снази потпуна забрана кретања у целој земљи.

Шпанија је, после Италије, земља са највише регистрованих случајева корона вируса у Европи и, после Кине, са највише смртних случајева - више од 4.000 преминулих.

У тој земљи је до сада оболело више од 56.100 људи, док се више од 2,500 опоравило. Влада је у среду продужила ванредно стање до 12. априла.Корона вирус: Живот Срба у карантину широм света

„Ако сам не умеш да успориш, животне околности те приморају"

Барселона - град са више од пет и по милиона становника - ових дана, као и већина метропола на свету, изгледа пусто.

Ради се од куће, бројне фабрике зауставиле су производњу, људима је препоручено да не излазе напоље, да држе социјалну дистанцу.

Богдану ових дана највише недостаје да изађе и прошета уз море. Не виђа се са пријатељима, а морао је и да заустави планове.

„Све је на чекању, а до пре неколико дана све је било испланирано и договорено.

„Али, то је живот, ако сам не умеш да успориш, животне околности те приморају", каже.

Ипак, карантин, бар за сад, подноси релативно добро.

„Не пада ми толико тешко што не излазим из стана, већ чињеница да је строго забрањено кретање."

Каже да му „та немогућност ствара неку врсту притиска."

„Нисам од оних који стално некуд иду и стално су у покрету, али ситуација у којој кад желим да удахнем мало ваздуха - не смем да изађем ни да прошетам, уме да буде психички оптерећујућа."

„Једино што се од нас тражи је да останемо у кућама и да одржавамо хигијену"

Богдан је прошле године у акцији Пружи корак шетао од Ниша до Београда и позивао људе да ходају како би помогли деци оболелој од рака и њиховим родитељима.

Неколико месеци касније, придружио се глобалном позиву останка код куће - како би се спасили животи и корона вирус што мање раширио.

„Сви морамо да дамо максимум како би све ово што пре било решено, завршено и са што мање жртава", каже.

„И када видим да не чинимо сви тај максимум, осетим нешто попут нелагоде помешане са љутњом.

„Једино што се од нас тражи је да останемо у кућама и да одржавамо хигијену. Заиста ми то не изгледа као нешто претерано захтевно, и кад видим да неко не прати та правила - помало побесним."

Каже да има утисак да у Србији фали званичних, јасних и поузданих информација саопштених на сталожен начин.

„Мислим да је планетарна ситуација таква да је неопходно да се сваки државник издигне изнад политичких интереса и да се води искључиво хуманим интересима за добробит свих људи", сматра Богдан.

„У Јапану се живот враћа у нормалу"

Соња Видовић у Јапану живи већ шест година. Вирус је стигао у ову земљу средином јануара, одмах после избијања епидемије у Кини.

„Влада је од краја фебруара инсистирала на социјалној дистанци, забранила веће културне и спортске скупове, затворила основне и средње школе, скратила радно време, а приватним компанијама је дозвољен рад од куће", каже Соња за ББЦ на српском.

Њена фирма није увела веће промене, ради се свакодневно из канцеларије од 9 до 17.

Али, сада је обавезно дневно мерење температуре сваког запосленог, као и дезинфекција руку, квака и пултова.

„Ми нисмо прекидали са радом. Од познаника и пријатеља чујем слично. Овде се, сем у најхитнијим случајевима, не врши тестирање, нити хоспитализација", каже.

Број заражених у Јапан и даље расте, али знатно споријим темпом него у другим земљама, каже Соња.

Пошто је тако већ неко време, „првобитна паника као да је заборављена и живот се полако враћа у нормалу".

„Последњих седам дана, све више људи се појављује на улицама", каже.

Ресторани и кафићи су пуни, продавнице и паркови такође, а и тоалет папира, који је и из јапанских продавница нестао преко ноћи, поново има.

„Од скора је почела сезона цветања јапанске трешње, једна од главних туристичких атракција. Са новодошлим пролећем и процветалим трешњама, и људи као да су заборавили да вирус још постоји."

Соња се ипак и даље држи руте „посао-кућа-посао-кућа".

„Нисам потпуно уверена да је овде све готово, те избегавам да будем међу људима, поготово када чујем какво је стање код нас.

„Но, надам да су Јапанци заузели исправан став и да ће вирусу ускоро доћи крај, како овде тако и у остатку света."

У Јапану је од почетка епидемије регистровано више од 1.100 случајева заразе.

До сада је преминула 41 особа, а 235 се потпуно опоравило. Борбу са вирусом и даље води 825 људи.

И Пекинг се нормализује

Из Кине ових дана стиже медицинска помоћ у Србију. Стигли су и лекари, а једна од најважнијих информација коју Кинези шаљу свету је да је вирус корона у тој земљи утихнуо.

Већ неколико дана нема нових локалних случајева заразе. Вирус корона је регистрован само код људи који су допутовали у Кину.

Вирус, први пут регистрован последњег дана 2019. године у кинеској провинцији Хубеј, потпуно је блокирао земљу почетком фебруара, каже за ББЦ на српском Мирослава Прохаска.

Она живи у Пекингу и више није у карантину.

„Врхунац епидемије је иза нас и број оболелих је данима уназад у опадању.

„Више је људи на улицама, више аутомобила, супермаркети раде нормално и добро су снабдевени, у ресторанима људи могу да седну и поједу оброк, уместо као до сада, да поруче и понесу своју поруџбину."

Пре месец дана, све је било потпуно другачије - живот је био потпуно заустављен, а кретање забрањено.

И даље нису дозвољена окупљања већег броја људи, тржни центри су затворени, а школе би требало да почну да раде од априла.

Становници се ипак држе мера предострожности.

„Дословце сви становници Пекинга, али и широм Кине, носе маске и држе потребно одстојање једни од других.

На улазу у сваки јавни објекат надлежни мере температуру сваком, мобилним телефоном скенирају кодове и узимају личне податке за евиденцију кретања.

„Не поставља се питање да ли неко жели да остави личне податке или не. Кинеско друштво функционише на овај начин", каже Мирослава.

Док је трајао карантин, најтеже јој је падало што је морала да буде у четири зида, али је била свесна да је та мера неопходна.

„Веома је важно да сваки појединац буде свестан да су овакве мере за опште добро и очување здравља свих, да мисли на заједницу, а свој лични комфор одложи не неко време.

„Лична одговорност, лични пример, солидарност и брига за особе у окружењу су, по мом мишљењу, вредности које нарочито треба сви да негујемо у тренутно насталој ситуацији."

И она сада више не ради од куће, већ иде на посао, уз веома стриктне и јасне мере понашања.

„На уласку у комплекс, задужено особље сваком запосленом мери температуру, на рецепцији свако добије две хируршке маске које носимо током целог радног времена. Сваки запослени је добио два велика паковања дезинфекционог средства", описује она.

Мирослава брине за породицу и пријатеље у Србији. Труди се да са њима подели све савете и сазнања о мерама превенције којих су се придржавали у Кини.

Неизвесност у Аустралији

Ванредно стање уведено је у Аустралији пре недељу дана. Соња Петровић живи у Мелбурну и од петка није изашла из куће.

„Изађем само у продавницу и то ако је баш неопходно."

Каже да у тој земљи влада неизвесност.

„Углавном чим устанем ујутру, укључим телефон и проверавам последње вести, стање у Србији где ми је породица, и овде у Аустралији где живим последње четири године.

„Иако делује као уобичајена рутина, дан делује дуже и интензивније, и та неизвесност и паника се повећава са новим вестима, мерама заштите и свести о озбиљности ситуације, која се 'сервира' не само кроз медије, већ и кроз причу са пријатељима и породицом."

Последњих дана брине је слика коју затиче у супермаркету - празне полице где би иначе стајао хлеб, млеко и остале најосновније потрепштине.

Најтеже јој пада раздвојеност од породице и неизвесност у време пандемије, „као и осећај да је ово само почетак нечег много озбиљног и да ће се ствари од сад само погоршати".

Соња мисли да људи у Мелбурну не схватају шта се дешава на другој страни света.

Аустралијанци, иначе веома опуштени и безбрижни, навикли су на удобан живот и нису навикли да нечег нема.

Међутим, откако је пре две недеље почела „панична куповина широм града, и то најбизарнијих могућих намирница, сад је све ескалирало, хране нема као пре и осећа се тензија међу грађанима."

„Ипак, људи се не придржавају социјалне дистанце, и још се може видети доста људи по пабовима, баровима и ресторанима", прича Соња.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]