„Фридом Хаус": Србија и даље „делимично слободна" држава, власти нетранспарентне о пандемији

Са пандемијом корона вируса, у Србији је порастао и утицај Српске напредне странке (СНС) на политичка права и грађанске слободе, тврди се у најновијем извештају организације за људска права и промовисање демократије у свету „Фридом Хаус".

Последњих година владајућа странка врши притисак на независне медије, политичку опозицију и организације цивилног друштва, наводи се у извештају.

Полиција је уз употребу силе одговорила на протесте у Београду у јулу, када су се демонстранти окупили због најава о закључавању услед епидемије корона вируса, због политике владе по другим питањима и начина обављања функције председника Александра Вучића.

Као кључне тачке које су обрађене у извештају наводе се избори одржани у јуну, протести људи због покушаја увођења ванредног стања почетком лета 2020. године и мере забране кретања, стање у медијима и у правосуђу, као и нетранспарентно представљање података о броју заражених и преминулих од корона вируса.

Обрадом података утврђено је да је Србија исто као и прошле године, „делимично слободна" држава.

У категорији политичких права Србија је добила 22 од укупно 40 бодова, а у категорији грађанских слобода 42 од укупних 60.

Кључни догађаји у 2020. према Фридом Хаусу

Избори

Изборна листа „Александар Вучић - за нашу децу" победила је на парламентарним изборима у јуну.

Опозиционе страке су углавном бојкотовале изборе, а њихови представници тврдили су да избори нису били поштени.

„Ово није никакво седеље у шпајзу или повлачење из борве, како покушавају да представе они који саучествују у Вучићевом изборном игроказу, већ активан однос према реалним проблемима", рекао је Зоран Лутовац председник Демократске странке за лист „Данас".

Напоменуо је да је бојкот став и принцип, а не предаја и повлачење из борбе.

Владајућа коалиција је у фебруару постигла да измени изборни закон и смањи изборни цензус за улазак у парламент са тадашњих пет на три одсто у очигледном настојању да смање ефикасност бојкота, пише у редовном годишњем извештају организације „Фридом Хаус".

Посматрачи избора су пријавили бројне неправилности током кампање, али и током дана док је трајало гласање, додаје се.

Протести и полицијска бруталност

Људи углавном могу слободно да се окупљају, иако су активистима који су вези са покретом „Не давимо Београд" упућене кривичне пријаве, пише у извештају организације Фридом Хаус.

Они су раније оргниазовали протесте против спорног развојног плана „Београда на води".

После најаве председника Александра Вучића да ће поново бити уведено ванредно стање, као и забрана кретања, демонстранти су изашли на улице Београдаа.

Током протеста забележени су напади полиције на демонстранте, случајне пролазнике и новинаре.

Полиција за разбијање демонстрација је бацала сузавац и физички нападала учеснике демонстрација.

Протести су трајали неколико дана у Београду, а потом се проширили на још неколико градова у Србији, док није донета одлука да се ванредно стање не уводи, као ни мера забране кретања.

Корона вирус под велом тајни

У извештају организације „Фридом Хаус" наводи се и да званичници у Србији нису били довољно транспарентни када су у питању подаци о броју преминулих од последица корона вируса, упркос позивима током јула да их објаве.

Медицински радници који су критиковали поступке владе у вези са пандемијом добијали су отказе, тврди се.

Такође због излагања предлога да се представи тачна епидемиолошка ситуација покренути су и дисциплински поступци за окупљене у иницијативи „Уједињени против ковида" који су тражили оставку министра здравља Златибора Лончара и медицинског дела Кризног штаба за спречавање ширења пандемије.

Медији

Упркос уставу који гарантује слободу штампе и кривичном законику који клевету не третира као кривично дело, слобода медија подрива се претњом тужбама или кривичним пријавама против новинара за друга дела, пише у извештају.

Додаје се да се стање одликује и недостатком транспарентности у власништву медија, притиском политичара и политички повезаних власника медија на уређивачку политику, као и директним притиском и претњама новинарима и високе стопе самоцензуре.

Регулаторно тело за електронске медије критиковано је због недостатка независности.

Новинари су се суочавали са физичким нападима, кампањама блаћења, казненим пореским инспекцијама и другим облицима притиска.

Правосуђе

Независност правосуђа угрожена је политичким утицајем на именовања судија, а многе судије су пријавиле спољни притисак у вези са својим пресудама, наводи се у извештају.

Политичари редовно коментаришу правосудна питања, попут изјава о текућим случајевима или истрагама.

Корупција, недостатак капацитета и политички утицај често подривају правосуђе, тврди се у извештају.

Између осталих проблема, правило насумичног додељивања предмета судијама и тужиоцима се не поштује доследно, а механизми за повраћај у грађанским парницама су неефикасни.

Политички осетљиви случајеви посебно су подложни мешању политичара, пише у извештају „Фридом Хаус".

Да ли су закони у пракси исти за све

Правна заштита за социјално угрожене групе се слабо спроводи, оцењено је у извештају „Фридом Хаус".

На пример, жене имају законско право на једнаку плату за исти рад, али се ово правило не поштује нашироко.

Ромска мањина је посебно угрожена дискриминацијом у запошљавању, становању и образовању.

ЛГБТ особе се и даље се суочавају са говором мржње, претњама, па чак и са физичким насиљем, а починиоци се ретко кажњавају упркос законима који се баве злочинима из мржње и дискриминацијом.

Влада је дала неколико пута подршку ЛГБТ заједници, на пример слањем представника на Параду поноса и адекватне полицијске заштите.

Појединци који живе са инвалидитетом су међу онима који живе у установама социјалне заштите и који су у дужем периоду изолације због пандемије.

У јулу 2020. године, представници групе који се боре за права особа са инвалидитетом послала су писмо влади Србије у коме су написали да под хитно желе извештаје о броју преминулих од Ковида-19 у установама социјалне заштите.

У писму су навели да се третманом корисника у овим установама крши Конвенција о правима особа са инвалидитетом, чији је Србија потписник.

Земље Западног Балкана

У делу извештаја који се односи на Западни Балкан указано је да је у земљама тог подручја током 2020. забележено назадовање, али и напредак појединих.

- Избори чије су спровођење обележиле мањкавости задали су тежак ударац вишепартијском систему у Србији.

- На Косову, после краткотрајног периода на власти, неуставно је збачена влада премијера Аљбина Куртија.

- Насупрот томе, у Црној Гори прекинуто је узастопно шестогодишње нарушавање политичких права и грађанских слобода - пошто су избори резултирали првом транзицијом политичке власти на опозиционе снаге од проглашења независности земље.

- Истовремено, реизабрана је реформистичка влада Северне Македоније - чије су се институције у великој мери опоравиле од штете коју им је нанео одбегли бивши премијер Никола Груевски", наведено је у извештају.

Црна Гора је, захваљујући предаји политичке моћи после избора, према тумачењу вашингтонске невладине организације, зауставила тренд пада и напредовала за један поен (сакупила их је 63) у односу на прошлогодишњи извештај, док је Северна Македонија оствареним скором од 66 поена међу оним државама које су напредовале за три поена.

Како се бодују земље

Земља добија максимум четири поена за сваки од десет индикатора за политичка права и за сваки од 15 индикатора за грађанске слободе, па је максимални број бодова за политичка права 40, за грађанске слободе 60, односно укупно 100.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]