„Све мање слобода у Србији" - два примера из праксе

Први пут после једне и по деценије, Србија се не може описати као „слободна", већ само као - „делимично слободна" држава, стоји у редовном годишњем извештају организације „Фридом Хаус".

На својој кожи то највише осећају и појединци, али и медији.

Вук Велебит је друштвено активни мастер студент Факултета политичких наука и аутор текстова за портал „Талас".

На једном од недавно креираних портала, на којима се не наводе ни аутори, ни власници, ни уредници, осванула је његова „спорна" биографија.

„Стварање овакве атмосфере, у којој се сваком неистомишљенику цртају мете, изузетно је опасно у тренутној политичкој ситуацији где оваквим приступом желе да окрену грађане једне против других.

Овде нисам битан ја, већ је нужно да гласно говоримо о оваквим појавама где сваки појединац који слободно говори и мисли постаје мета разних сајтова и таблоида чија је једина сврха цртање мета", сматра Велебит.

Непознати аутори, по већ устаљеном моделу, Велебита оптужују за „антисрпско деловање".

„Мени нико неће одузимати право на српство, ја сам рођен у овој земљи и овде сам се школовао и овде желим да останем да живим", каже он.

Велебит напомиње да је раније добијао претње смрћу које је уредно пријављивао надлежним органима.

Иначе, на истом сајту изношене су и „спорне" биографије новинарки Крика и Времена, Драгане Пећо, Марте Михајловић, Јоване Глигоријевић, сина некадашњег судије Зорана Ивошевића, редитеља Синише Ковачевића.

Заједнички именитељ им је да или извештавају о грађанским протестима, или те протесте подржавају.

Зграда у ваздух, угрожене породице - због извештавања

Телевизија Н1 добила је писмо од непознатог пошиљаоца, који се у потпису скрио иза ратних ветерана рата 1999. године.

Због извештавања о грађанским протестима који се недељама одржавају широм Србије, новинарима и њиховим породицама упућене су претње смрћу.

„Да ли ви имате ваше породице, убијате нашу децу и унуке, а нисте свесни ако дође до рушења, ваша зграда ће међу првима отићи у ваздух, а може се десити да останете без својих најмилијих.

И зато вас ми ветерани упозоравамо да се не играте са ничијом судбином јер је ваша судбина у нашим рукама", наводи се у писму.

Државни секретар Министарства културе и информисања Александар Гајовић осудио је ове претње оцењујући да је „недопустиво застрашивање представника медија и њихових породица због чињенице да обављају свој посао".

„Дијалог песницама и примена силе су одавно за нама", навео је Гајовић а пренело Министарство културе и информисања.

Претње су осудили и представници свих новинарских удружења, као и странке опозиције.

„Понос медијским слободама - за годину-две"

Два месеца протеста, шта даље

„Фридом Хаус": Србија више није слободна земља

Наведени примери у пракси показују оно што се тврди у извештају организације „Фридом Хаус" - да Србија више не припада категорији слободних, већ је пала у категорију делимично слободних држава.

„Статус Србије је пао са слободног на делимично слободан због погоршања у одржавању слободних избора, настављених покушаја владе и властима блиских медија да подривају независне новинаре кроз правно узнемиравање и кампање блаћења и де факто акумулацији извршних овлашћења председника Александра Вучића које је у супротности са његовом уставном улогом", наводи се у извештају.

У ову групу, Србија је доспела први пут после петнаест година.

Србија се по први пут налази и међу четири земље у којима је забележен највећи пад индекса слободе, у друштву Никарагве, Танзаније и Венецуеле.

Од земаља у окружењу, једино Хрватска, Румунија и Бугарска остају у категорији слободних земаља.

Међу делимично слободне дошла је и Мађарска.

Најлошија ситуација у окружењу, према оцени „Фридом Хауса", је у Босни и Херцеговини и на Косову, кога ова организација посматра одвојено.

Сличан рејтинг српском имају слободе у Црној Гори, Македонији и Албанији.

У делу извештаја о Балкану наводи се да председник Србије Александар Вучић и председник Црне Горе Мило Ђукановић „настављају да учвршћују своју државну моћ око себе и својих клика, подривајући основне стандарде добре владавине и превазилазећи њима додељене уставне улоге".

У годишњем извештају „Фридом Хауса", процењује се стање слобода у 195 земаља и 14 територија током 2018. године, а земље се оцењују на скали до 100 поена, и затим сврставају у општи статус као слободне, делимично слободне или неслободне.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]