Србија, Европска унија и преговори: Тапкање у месту на крају године пандемије

Шест година од почетка приступних преговора са Европском унијом (ЕУ) - што је период у којем је Хрватска спровела неопходне реформе и потписала споразум о чланству - Србија у 2020. по први пут није отворила ниједно преговарачко поглавље, a затворила je само два од укупно 35.

А званична потврда тога стигла је и из Брисела, пошто је Савет министара ЕУ закључио да је потребно да дође до напретка у областима демократије, независности правосуђа, слободе изражавања и медија да би нова поглавља била отворена.

„Ако се утврди да је у кључним питањима дошло до довољног напретка, не би било тешко ићи даље и отварати поглавља", рекао је Михаел Рот, немачки министар за Европу, а преноси агенција Бета.

Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио је да су реформе у области владавине права од суштинског значаја и да је сарадња са институцијама ЕУ добар начин за наставак унапређења ове области.

Међутим, не само да ЕУ напредак Србије оцењује као недовољан, већ je и српско друштвo све подељеније у ставу да ли земља треба да уђе у Европску унију, показали су резултати истраживања Београдског центра за безбедносну политику спроведеног у септембру и октобру.

Постотак оних који се противе учлањењу Србије у ЕУ први пут је прешао половину скале и, са 35 одсто у 2017. години, порастао на 51, док је подршка чланству порасла за три одсто и износи 46.

Све је мање вероватно и да ће се испунити прогноза из 2018. о уласку Србије и Европску унију до краја 2025. године.

„Далеко смо од краја преговора, чак нисмо дошли ни до половине, и у овом тренутку тај рок није остварив", оцењује у разговору за ББЦ на српском потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак.

Зашто Србија ове године није отворила ниједно поглавље?

Два основна разлога за мањак напретка у отварању нових поглавља су „стање демократије и владавине праве и спорост реформи", каже извршни уредник портала European Western Balkans Никола Буразер за ББЦ на српском.

„Узимајући у обзир озбиљност политичке кризе и очигледан суноврат демократских институција, није нимало чудно што ове године Србија није награђена отварањем ниједног поглавља", сматра.

Међак подсећа да је у јуну ове године седам од 27 држава чланица ЕУ било против отварања поглавља са Србијом.

„То је озбиљан круг држава, није да вас блокирају једна или две па да можете да кажете да постоје национални интереси који вас спречавају - ово је системско питање и сви замерају стање владавине права".

Буразер подсећа да је Србија и претходних година, када је отварала по два поглавља годишње, „по правилу отварала мање поглавља него што је тврдила да је спремна да отвори", али да ни тим темпом није направила значајнији напредак.

„Европске интеграције Србије су толико успориле да се може говорити и о тапкању у месту, нарочито ако имамо у виду да се у ЕУ не улази отварањем, већ затварањем поглавља", оцењује.

Немачки министар Рот је нагласио да „отварање поглавља преговора о чланству с ЕУ није неки великодушни поклон Брисела и то не зависи од Берлина, већ од оствареног напретка".

„Али то не зависи од нас, није то у нашим рукама, то наравно зависи од земаља кандидата за чланство", закључио је немачки министар за европска питања.

Александар Вучић, председник Србије, недавно је у разговoру са немачком канцеларком Ангелом Меркел рекао да су на европском путу Србије „реформе у области владавине права од суштинског значаја и да је сарадња институцијама ЕУ добар пут за наставак унапређења ове области".

А у последњем разговору са амбасадорима земаља чланица ЕУ у Београду нагласио је да је Србија „искрено посвећена даљим и дубљим реформама којима приступа са одговорношћу и озбиљношћу".

Пад Србије на светским лествицама демократије и слободе изражавања

Србија је током последњих шест година значајнo палa на лествицама Фридом Хауса, Репортера без граница и организације Транспаренси Интернешнл која прати стање борбе против корупције.

Међак подсећа да је Фридом Хаус 2014. рангирао Србију као слободну државу са полуконсолидованом демократијом (степен испод највишег - консолидоване демократије), док је према извештају за 2019, сврстана у хибридне режиме и испала из категорије слободних држава.

„Према тој скали, Србија је доживела највећи пад демократије за последњих 10 година и забележила најнижи ниво демократије од демократских промена 5. октобра 2000", наглашава.

Одговарајући на тврдње Фридам Хауса, премијерка Ана Брнабић је негирала да је Србија лидер у урушавању демократије на Западном Балкану и истакла да је „држава са највишим степеном демократије у региону."

Србија је на 94. месту по слободи говора на лествици Репортера без граница, што је пад од 40 места у односу на 2014. годину.

На листи Транспаренси Интернешнала који мери стање корупције у јавном сектору, Србија је са 77. места 2017. године пала на 91. место 2019. године.

„Све се то дешава од почетка приступних преговора, када Србија треба да се приближава Европској унији", напомиње Међак.

Иако је Влада Србије 2016. године најавила затварање свих преговарачких поглавља до краја 2019, данас је отворено тек више од половине, док су привремено затворена су само два - 25 - наука и истраживање и 26 - образовање и култура.

Она су затворена истог дана када су и отворена, што значи да Европска комисија сматра да нема потребе за било каквим изменама у домаћем законодавству.

Остварени напредак Србије је, показују оцене Европске комисије, око солидне тројке.

„Наша просечна оцена за свих 35 преговарачких поглавља је 3.03 [на скали од 1 до 5], после шест година преговора је морала бити много виша", сматра Међак и подсећа да је пре пет година просечна оцена била 2.85.

„То указује на недостатак напретка", оцењује.

Међак додаје да европске интеграције нису високо на листи приоритета Владе.

„Ако погледате eкспозе премијерке Ане Брнабић из октобра ове године, који је политичка декларација будућих кретања, видећете да су европске интеграције тачка 5.2, сведене на остваривање независности правосуђа кроз уставне промене", закључује.

Хронологија отварања поглавља

Зашто опада подршка ЕУ интеграцијама?

„Због изразито проруске и прокинеске политике владе, 57 одсто испитаника сматра да би Србија требало да координира спољну политику са Русијом и Кином", каже за ББЦ на српском Маја Бјелош, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), који је недавно спровео годишње истраживање.

Поред тога, кажу из БЦБП, постотак оних који се противе чланству Србије у ЕУ порастао је на 51 одсто.

Истраживања јавног мњења које годишње спроводи Министарство за европске интеграције су, према последњим доступним подацима за децембар 2019, дала нешто другачију слику - тада је подршка чланству ЕУ износила 54 одсто, а проценат оних који се противе интеграцијама 24 одсто.

Бјелош оцењује да Министарство за европске интеграције од 2017. објављује „опречне податке".

„Њихова истраживања показују нагли пораст подршке чланству Србије у ЕУ са 41 одсто у 2016. на чак 54 одсто у 2019, као и да се стално смањује постотак оних који се противе ЕУ", каже.

Друге организације које су недавно радиле истраживања, попут Института за европске послове, тврде да подршка ЕУ у 2020. години не прелази 50 одсто.

Министарство још није објавило податке за 2020, али је неспорно да je током протеклих година подршка евроинтеграцијама опала, а нарочито у односу на 2009, када је 74 одсто грађана Србије желело у ЕУ, што је уједно био и највиши забележен степен спремности за улазак.

У децембру 2009, почела је примена Шенгенског споразума, а грађани Србије су коначно могли да путују у ЕУ без визе.

„Главни разлог за опадање подршке је што се Влада Србије само формално залаже за чланство у ЕУ, а суштински годинама поткопава јавну подршку учлањењу у Унију тако што шири антиевропски дискурс, односно критику ЕУ кроз провладине медије истовремено фаворизујући Кину и Русију", сматра Бјелош.

Београд и Приштина: ЛГБТ заједница не пристаје на поделе

Буразер подсећа да „ставове о Европској унији углавном обликују представници власти".

„Oни упорно говоре да је Србија веома успешна у реформама, али да је Европска унија не жели да је прими, што због сопствених интерних проблема, што због Косова на чијем признању инсистира", закључује

Бјелош сматра да разлоге незадовољства грађана Србије треба тражити и у томе што се „ЕУ, услед финансијске кризе и других унутрашњих проблема окренула себи и препустила регион Западног Балкана стабилократама".

„A стабилократе су то искористилe да остваре превласт партије над државним органима и централизују моћ у извршној власти урушавајући тако демократске институције, владавину права, људска права и медијске слободе".

У политичко-социолошком смислу израз стабилократија у 21. веку користи се за описивање режима ауторитарних тенденција са доминантном партијом и недовршеном демократијом.

„Део грађана рачунао је на то да ће ЕУ у одбрани европских вредности пружити подршку онима који се залажу за демократију, па је настало разочарање када су главне државе чланице подржале политичке лидере који заробљавају државу", истиче.

Истраживање БЦБП показало је и да само три одсто грађана Србије препознаје ЕУ као највећег даваоца током пандемије, док већина мисли да је то Кина, иако нема јавно доступних података о висини кинеске помоћи који би то поткрепили.

Бјелош тврди и да људи у Србији нису објективно информисани о врсти и висини финансијске помоћи и подсећа да је власт у Београду на почетку пандемије критиковала ЕУ, а хвалила подршку Кине.

Шта очекује Србију у 2021. години?

Међак објашњава дa се од српских званичника очекује да убудуће „поведу рачуна како о ЕУ комуницира са грађанима".

То је једна од тачка Загребачке декларације из маја ове године - документа, који је донет на самиту ЕУ-Западни Балкан, где су се лидери ове године састали путем видео позива.

У тачки 1 Загребачке декларације наводи се да кредибилитет посвећености Западног Балкана европским интеграцијама између осталог зависи од „јасног извештавања јавности и од спровођења неопходних реформи".

„Ово је први пут да се у било каквој ЕУ декларацији у односу на Западни Балкан помиње комуникација државе ка грађанима", истиче Међак и оцењује да је Србија тиме незванично добила нови критеријум за чланство, а то је унутрашња реторика о ЕУ.

Он додаје да документи Комуникација о проширењу Европске комисије и нова Методологија преговора садрже и друге „нијансиране поруке", као што је навод да је Србија „декларативно настројена проевропски", као и да је „нарушено поверење између ЕУ и земаља Западног Балкана".

Међак истиче да се од Србије у будућности очекује да преговоре ЕУ води као политички, а не технократски процес, где ће се доносити политичке одлуке и одговарајући закони, а не одлaгати за нека боља времена.

„Србија је до сада највише напредовала у поглављима која нису политички тешка, али да ни за део њих увек није доставила преговарачке позиције ни након више година", подсећа.

Буразер сматра да су власти у Србији током 2020. изазвале посебну пажњу критикама ЕУ и изјавама о челичном пријатељству са Кином на почетку пандемије, што је допринело да се питање комуникације нађе у Загребачкој декларацији.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]