Виртуелни самит ЕУ у Загребу: Шта су Балкану донеле европске декларације и самити

Требало је то да буде „вишња на шлагу торте" историјског, првог хрватског председавања Европске уније, крунски разлог зашто је чак и загребачка Национална библиотека претворена у конгресни центар.

Од свега, Самит Европске уније (ЕУ) и Западног Балкана обавиће се преко видео-конференцијске везе, а завршни заједнички документ могао би да изгледа потпуно другачије у поређењу са великим плановима Хрватске.

„Све у Загребу обојено је са две јаке боје: унутрашњом кризом Европске уније, као и пандемијом вируса корона - верујем да ћемо чути одлучну и важну поруку ЕУ да је спремна да нас подржи у изласку из кризе изазване пандемијом.

Надам се и да ће оно што је припремано већ за овај састанак, а то је додатно инвестиционо учешће у раније започетим пројектима, убрзо бити враћен на сто - сада се говори о крају године као могућем времену, а нама су та средства неопходна, посебно за инфраструктурне пројекте", каже за ББЦ на српском некадашњи шеф дипломатије Савезне Републике Југославије Горан Свилановић.

Он додаје да председавање Хрватске ЕУ ипак има светлих тачака.

„Хрватска је у јако тешким околностима водила ово председавање, прво за Загреб.

Они могу да убележе као свој успех да су успели да окупе све релевантне факторе да би се отворили преговори са Северном Македонијом и Албанијом."

Свилановић је био учесник сва три претходна самита ЕУ и Западног Балкана - у Загребу 2000. године, у Солуну 2003. године и у Софији 2018. године.

Шта доноси хрватско председавање Европском унијом

Весна Пусић: „Западни Балкан је права тема за Хрватску"

ББЦ на српском подсећа Вас на све три завршне декларације тих дипломатских окупљања.

Самит у Загребу - 2000. године

Новембарски сусрет у хрватској престоници готово да је донео разлоге за еуфорију због развоја догађаја на Балкану.

Најпре је почетком те године Хрватска на изборима одабрала другачији пут од оног којим је водио преминули Фрањо Туђман, а што је ЕУ назвала „демократским променама".

Промене у Србији и пораз Слободана Милошевића на изборима 24. септембра, па петооктобарске демонстрације, довеле су за загребачки сто дуго чеканог члана - представника СР Југославије.

„Први загребачки самит дошао је после промена и сви су то тада приметили, са великим ентузијазмом су говорили шта то све значи и за Југославију, и за регион", каже Свилановић који је тада био шеф југословенске дипломатије.

У Декларацији која је усвојена са великим ентузијазмом, четири су кључне тачке:

И док је са пуно ентузијазма на крају документа нацртана краткорочна мапа европског пута за све земље, кључни догађај ће уследити три године касније.

Самит у Солуну - 2003. године

Јунски састанак у грчкој луци донео је Западном Балкану до тада невиђену подршку из Брисела за приближавање чланству у Европској унији.

Тешко је оспорити тврдњу да од Солунске декларације не постоји оптимистичнији документ из Европе према Западном Балкану.

„Солун је најважнија референца која се користи у последњим годинама јер је ту изговорена реченица која се много пута понавља - да Европска унија неће бити комплетирана док сви са наших простора не буду њени чланови", каже Горан Свилановић, тада министар иностраних послова Србије и Црне Горе.

Ипак, ако се погледа по учинцима, од великог оптимизма се у претходних седамнаест година није реализовало много.

„То није изневерена декларација - то је највише што у овом тренутку имамо.

Ако би наше земље одустале, итекако има оних који би тај документ склонили у страну", напомиње Свилановић.

Солунска декларација најавила је да ће се редовно одржавати дијалог ЕУ и Западног Балкана, као и да су следеће тачке кључне:

Од Солунског самита до наредног окупљања, једино је Хрватска постала чланица Европске уније - остале земље су мање или више далеко од чланства.

Питање Косова и даље није у потпуности решено, мада је напуштена политика „стандарди пре статуса", док компликовано унутрашње уређење БиХ одређује темпо доношења одлука у овој земљи.

Организовани криминал и корупција сада су постале кључне теме европских интеграција и на њима се базира велики део критеријума из Брисела.

Путовања без виза су једна од највећих користи од придруживања које су осетили грађани Западног Балкана - осим грађана Косова, који на ову одлуку Европске уније још чекају.

Самит у Софији - 2018. године

Са великим очекивањима бројало се 15 година до наредног великог сусрета Западног Балкана и ЕУ.

Прво бугарско председавање Унијом била је прилика да се сагледа докле се стигло од солунских наговештаја.

Петнаест година које су прошле биле су веома турбулентне и на Балкану, али и у Европи - Светска економска криза мучила је Брисел, пројекат доношења Устава ЕУ је пропао, а једина нова чланица са Балкана била је Хрватска.

Горан Свилановић тада је био генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, укључен у организацију Софијског самита.

„Током припрема, неке чланице ЕУ су јасно рекле да не желе да се говори о придруживању, већ да ће се говорити о повезаности.

Не мислим да је тај самит био неуспешан, мада јесмо на неки начин остали између Европске комисије и земаља чланица представљених у Европском савету - плод тога је стављање са стране документа у коме се наводила и кључна година за будућност интеграција - 2025. година."

Ипак, Свилановић наводи да су неке позитивне ствари из Софије остале као добра основа за уређење односа Европске уније и Западног Балкана.

„Важно је што је остало наведено да фондови ЕУ остају отворени, да Европска комисија наставља да ради уз пуну финансијску подршку као и да ће сви комесари добити задатак да анализирају који од програма ЕУ за земље чланице могу да буду отворени и за кандидате."

Софијска декларација далеко је дужи текст од претходне две, а у кључним тачкама се наводи:

У Декларацији се наводе још и значај повезаности, дигиталне економије, екологије, енергетске сигурности, прилика за младе, безбедносних изазова, заустављања илегалних миграционих токова, борбе против тероризма и радикализма, корупције и организованог криминала, заједничке спољне и безбедносне политике, сајбер безбедности.

За Горана Свилановића, догађаји у претходне две године, уз додатни утицај кризе због пандемије вируса корона, уобличиле су однос Брисела и Балкана на нешто другачији начин.

„Процес придруживања остаје отворен, али у овом тренутку нема никакве спремности да се он убрзава па је и условљавање мекше, а језик нежнији.

Да је придруживање ближе, и језик би био строжији, а критеријуми пооштренији - самим тим, и текст декларације у Загребу био би јаснији да постоје јасни датуми за проширење", закључује Свилановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]