Србија, равноправност и Бранкица Јанковић: Добили смо стару-нову Повереницу после пола године

После шест месеци застоја у раду Повереника за заштиту равноправности, сви који су поднели притужбе због дискриминације коначно могу очекивати одговор - Бранкица Јанковић ускоро почиње други мандат на месту поверенице.

Још један мандат поверила јој је Скупштина Србије - за њен поновни избор гласало је 178 посланика, један је био против и један није гласао.

Претходни мандат Бранкици Јанковић истекао је 27. маја. Док се чекало на избор новог повереника након парламентарних избора одржаних 21. јуна, стручна служба Повереника наставила је да ради.

Од маја до данас примала је притужбе, али на њих није могла дa одговори, односно укаже да ли је у датим случајевима било дискриминације или не.

Невладине организације и организације које баве заштитом људских права упозоравале су тада да грађани нису заштићени од дискриминације.

Шест месеци касније, стижу критике због начина на који је стара-нова Повереница изабрана.

Бранкица Јанковић била је једина кандидаткиња, иако је шездесет невладиних организација подржало предлог организације Ромски центар за демократију из Бујановца, који су Скупштини поднели предлог свог кандидата, саопштила је ова организација.

„То је стара бољка, организације цивилног друштва увек предложе кандидате за које мисле да су добри за посао у независним институцијама, али никада није дошло о размена измећу парламента и организација цивилног друштва", каже Данило Ћурчић, правник организације А11.

Ова организација се бави заштитом људски права и једна је од шездесет њих које су подржале кандидатуру Емиле Спасојевић, коју је предложио Ромски центар за демократију.

Шта ради и како се бира Повереник за заштиту равноправности?

Повереник за заштиту равноправности је независан државни орган који даје мишљења и препоруке по притужбама о дискриминацији.

Повереника на период од пет година бира Скупштина Србије већином гласова народних посланика.

Кандидате предлаже Одбор за уставна питања, а предлог за избор Повереника утврђује се већином гласова од укупног броја чланова Одбора.

Свака посланичка група у Народној скупштини има право да Одбору предложи кандидата за Повереника.

У пракси, то значи да предлог шездесет организација, да се за Повереницу кандидује правница Емила Спасојевић, не значи ништа док га Одбору не предложи нека од посланичких група.

На листи Одбора се нашао само један кандидат, а Отворени парламент, невладина организација која прати рад Скупштине у Србији, упозорила је на „нетранспарентни процес избора повереника".

Указали су да је Одбор за уставна питања и законодавство сазвао седницу на којој је требало да се утврди предлог за новог Повереника, али без навођења имена кандидата.

Објавили су да ће се пред Одбором наћи само један кандидат, а није било ни информације колико посланичких одбора је предложило кандидата.

У недостатку више кандидата при избору, Ћурчић види пропуштену шансу „да се разговара о томе у ком правцу би институција могла да иде и како да се даље развија".

„Без неке врсте сучељавања ставова шта је било добро а шта није у последњих десет година, ми не можемо да напредујемо", сматра Ћурчић.

Он додаје да је застој у раду Повереника док је трајао реизбор такође штетио, највише, становницима Србије.

„Период без повереника нас је вратио уназад. За грађане је то значило - имате заштиту од дискриминације, а ако покушате да се заштитите, нећете добити ништа", каже.

Ко је стара - нова повереница?

Извор: Повереник за заштиту равноправности

Како је изгледала блокада рада Повереника и како је до ње дошло?

Претходни мандат Бранкици Јанковић истекао је 27. маја 2020.

По Закону о забрани дискриминације, нови повереник се мора изабрати три месеца након што истекне мандат претходном.

У та три месеца, након истека мандата, десили су се ванредни парламентарни избори и конституисање нове Скупштине.

Оно је завршено почетком августа, али се на сазивање следеће седнице чекало неко време.

„Правна празнина" - овако је ситуацију описала Бранкица Јанковић у интервјуу који је за Инсајдер дала почетком октобра.

За време те правне празнине, врата институције Повереника била су отворена - људи су могли да поднесу притужбе.

Проблем је у томе што о њима није имао ко да одлучује - одлуку о томе да ли се у одређеном случају ради о дискриминацији доноси повереник.

„Малим људима не значи ништа да осам месеци након подношења тужбе добију мишљење повереника у коме пише да вас је послодавац, када вас је пребацио да радите из магацина на касу без заштитне опреме, дискриминисао", категоричан је Ћурчић.

Он додаје да закаснела решења у појединачним случајевима немају снагу какву би имала да су благовремена.

„Решење је онда само папир који потврђује нешто што су људи већ знали", каже.

Стара - нова повереница Јанковић сагласна је да људи не смеју да трпе.

Она је у интервјуу Инсајдеру рекла да постоји политичка воља да се измени спорни Закон који прописује да се Повереник бира тек три месеца након истека мандата, али да је епидемија Ковида спречила доношење.

Измена Закона није ушла у скупштинску процедуру почетком 2020. због проглашења ванредног стања.

Чекање и епидемија вируса корона

Ћурчић истиче колико је проблема у пракси било због петомесечног застоја у ради Повереника.

„Неке притужбе које смо ми подносили биле су много важне и осетљиве, посебно у првом таласу борбе против вируса корона", каже.

Наводи пример затварања миграната, избеглица и азиланата у прихватне центре на почетку пандемије - Влада је донела одлуку којом им је забранила напуштање прихватних центара.

„Поднели смо притужбу против Владе Србије због одлуке о затварању, а истовремено смо поднели иницијативу за оцену уставности", каже Ћурчић.

Он подсећа и да на почетку епидемије и током ванредног стања судови нису покретали све поступке, сем оних који су били хитни, а ту не спадају поступци за дискриминацију.

Тиме је, каже, још један канал којим су људи могли да се заштите од дискриминације, био привремено затворен.

„Са друге стране, грађани у највећој величини случајева ни немају новца да иду на суд, они се зато обраћају независним организацијама, које су бесплатне, брзе и флексибилне, попут Повереника за заштиту равноправности", каже.

Ово није био први пут да повереници истиче мандат, а да нови повереник још није изабран.

Невени Петрушић, претходној повереници, истекао је мандат 13. маја 2015. године.

„И тада смо имали 'празан простор' од око две недеље без Повереника", рекла је крајем јуна за ББЦ на српском правница Милена Васић из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ).

Волонтерска невладина организација ЈУКОМ била је једна од потписница писма у коме се изражава забринутост због начина избора Повереника за равноправност.

„Питање је како смо дошли у ситуацију да постоји временски период од три месеца без повереника", истиче Васић.

Додала је да постоји неколико начина да се тај проблем реши.

„Решење је у евентуалном покретању поступка за избор новог пре него што истекне мандат актуелном Поверенику, као и у одређивању заменика Повереника који би ову функцију могли обављати у периоду када је из било ког правног или фактичког разлога Повереник за то спречен", каже.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог тема за нас, јавите се на [email protected]