Србија, равноправност и људска права: Поново смо накратко остали без Поверенице за заштиту равноправности

Аутор фотографије, Fonet
- Аутор, Петра Живић
- Функција, ББЦ новинарка
Након што је водитељ телевизије Б92 питао епидемиолошкињу Дарију Кисић Тепавчевић како је одлучено да „једна дама" оде у Ниш, тадашње жариште корона вируса, на адресу Поверенице за равноправност стигла је притужба. Али о њој нема ко да одлучи јер је Повереници мандат истекао.
„Ми смо реаговале зато што је доста сексизма и таквог односа према женама у медијима. Превише је да неко у 21. веку пита шта ће жена на терену", каже за ББЦ на српском Косана Бекер из невладине организације Фемплац која је поднела притужбу Повереници.
Међутим, ова организација је добила обавештење у коме пише да ће се поступак по притужби коју су поднели наставити тек „након избора Повереника за заштиту равноправности".
Институција Повереника за заштиту равноправности обавља само текуће оперативне послове све док Повереник не буде (ре)изабран, кажу за ББЦ на српском из те установе.
Фемплац је са педесет других невладиних организација потписао писмо у коме изражавају забринутост због „тренутног нефункционисања система заштите од дискриминације".
Организације су излазиле забринутост због тога што је „институција Повереника за заштиту равноправности блокирана због пропуштања да се благовремено изабере нови повереник", пише у писму.
Повереници за заштиту равноправности Бранкици Јанковић истекао је мандат 27. маја 2020. године.
Зашто је дошло до „блокаде" рада Повереника за равноправност?
Повереник за заштиту равноправности је независтан државни орган који даје мишљења и препоруке по притужбама о дискриминацији.
Истог дана када је Повереници Јанковић истекао мандат, ова институција прославила је десет година постојања.
На свечаном обележавању десетогодишњице, председница Народне скупштине Маја Гојковић изјавила је да је „већ покренула процес реизбора, односно избора новог Повереника".
Међутим, тај процес биће завршен тек након избора, који се одржавају 21. јуна, и формирања новог парламента.
„Законски рок у коме посланички клубови могу да предложе кандидата за повереника је три месеца, тако да ће овог пута право да допуне предлоге имати и неки посланички клубови из новог сазива парламента", рекла је Гојковић.
Бекер каже да Фемплац није једина организација која је добила обавештење да ће се поступци по притужбама наставити тек након избора новог повереника за равноправност.
Због тога су позвали „све релевантне актере да одмах по конституисању Народне скупштине хитно покрену поступак избора новог Повереника за заштиту равноправности".

Према Закону о забрани дискриминације, Повереника или Повереницу бира Скупштина Србије у року од три месеца од дана престанка мандата, а на предлог Одбора за уставна питања.
Рок још није истекао - зашто су невладине организације забринуте?
„Ово није први пут да Повереници истиче мандат. Невени Петрушић, претходној Повереници, истекао је мандат 13. маја 2015. године. И тада смо имали 'празан простор' од око две недеље без Повереника", објашњава правница Милена Васић из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ).
Волонтерска невладина организација ЈУКОМ једна је од потписница писма у коме се изражава забринутост због начина избора Повереника за равноправност.
„Питање је како смо дошли у ситуацију да постоји временски период од три месеца без Повереника", истиче Васић.
Каже да је решење у промени Закона о забрани дискриминације који регулише избор Повереника.
„Решење је у евентуалном покретању поступка за избор новог пре него што истекне мандат актуелном Поверенику, као и у одређивању заменика Повереника који би ову функцију могли обављати у периоду када је из било ког правног или фактичког разлога Повереник за то спречен", каже.
Она подсећа да је предлог наведених измена Закона о забрани дискриминације поднет Скупштини Србије, али се о њему није расправљало.
Како функционише институција када нема Повереника или Поверенице?
Поверенику за равноправност можете поднети притужбу, али решење можете очекивати тек након што Скупштина изабере новог Повереника или Повереницу.
„Исто се односи на издавање докумената, мишљења, решења и других аката", кажу из стручне службе те институције.
И у стручној служби верују да ће измене Закона о дискриминацији помоћи да до исте ситуације не дође када следећем Поверенику истекне мандат.
„Изменама постојећег Закона о забрани дискриминације исправљена је правна празнина тако што је предвиђено да постојећи Повереник/ца обавља функцију до избора новог. Међутим, због проглашења ванредног стања измене нису ушле у скупштинску процедуру", кажу.
Милена Васић из ЈУКОМ-а подсећа да је Србија обавезна да измени Закон о забрани дискриминације и због приступања Европској унији.
„Научена лекција"?

Аутор фотографије, Fonet
„Најопасније је то што ће након избора бити потребно времена да се конституише Народна скупштина, изаберу одбори, па се тек онда разматра избор Повереника", каже Бекер.
Додаје да то значи да ће људи „сигурно два месеца, а можда и дуже, остали без заштите јер систем не функционише".
„Ви можете да се обратите суду због дискриминације, али тај процес је скупљи и захтева више времена у поређењу са процесом код Повереника који је бесплатан и прилично једноставан", каже.
И Бекер подсећа да се и пре пет година чекало на избор нове Поверенице.
„Стварно је тужно што нам то није послужило да научимо лекцију. Надамо се да овог пута хоћемо".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог тема за нас, јавите се на [email protected]









