Здравље и секс: Зашто широм света расте број заражених сифилисом

Сифилис су називали многим именима од првог појављивања 1490-их.

Углавном не тако похвалним попут „француске болести", „напуљске болести", или „пољске болести".

Једно име се, међутим, задржало: „велики имитатор".

Сифилис је мајстор у опонашању других инфекција и ране симптоме је лако пропустити, а ако се не лече, последице могу бити озбиљне.

Тушар, 33-годишњи пројектни службеник у Амстердаму, сифилис је имао двапут.

Сећа се да му је први пут вест преко Воцапа (WhatsApp) саопштио тадашњи сексуални партнер.

„Били смо јако узнемирени.

„Кривили су ме иако није било могуће због периода инкубације. Било је чудно бити оптужен и требало је да прође неко време да би се ситуација смирила", каже он.

Тестиран је и лечен те недеље.

„Људи погрешно мисле да је сифилис нешто што се не може излечити. Људи не разумеју шта значи још имати антитела на сифилис, а немати инфекцију."

У априлу су САД објавиле најновије податке о полно преносивим инфекцијама (СТИ).

Случајеви сифилиса су забележили највећи пораст од 32 одсто између 2020. и 2021. године да би достигли највећи број пријављених случајева у последњих 70 година.

Епидемија такође не показује знаке успоравања, упозорили су из Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), што је указало на неке „алармантне" нове трендове који доводе до овог изненадног пораста болести.

Конгенитални сифилис, где мајка преноси инфекцију детету током трудноће, често пошто је зарази партнер, посебно је у порасту.

Болест може да изазове смрт одојчади и доживотне здравствене проблеме.

Многи здравствени стручњаци су због тога у шоку.

„Пре петнаест или двадесет година мислили смо да смо близу искорењивања сифилиса", каже Леандро Мена, директор ЦДЦ-овог одељења за превенцију полно преносивих болести.

„Нема сумње да је у порасту, овакве стопе које нисмо видели у последњих 20 година", додаје.

И то се не дешава само у САД-у.

Према подацима Светске здравствене организације, у 2020. години било је 7,1 милион нових случајева сифилиса широм света.

У 2022. години у Великој Британији су случајеви сифилиса достигли највиши ниво од 1948. године.

Пораст случајева је нешто са чиме су се здравствени радници који се баве сексуалним здрављем и који раде на првој линији фронта упознали на време.

„Када сам 2005. године први пут почела да предајем о сексуалном здрављу, било је прилично ретко видети примарни сифилис, чак и на клиници у центру града", каже Џоди Кросман, копредседавајућа Фондације за СТИ у Великој Британији, где је стопа сифилиса скочила за 8,4 одсто између 2020. и 2021.

„Сада ће већина градских клиника примати најмање два или три пацијента дневно на лечење."

Шта изазива инфекцију?

Инфекцију изазива бактерија Трепонема палидум (Treponema pallidum) и симптоми су подељени у четири стадијума.

Најранији карактерише безболна раница на месту контакта или осип.

Сматра се да је интрамускуларна доза пеницилина најефикаснији начин лечења инфекције.

Међутим, ако се не лечи, сифилис може довести до дуготрајних неуролошких и кардиоваскуларних болести.

Исак Богоч, клиничар за заразне болести и истраживач на Универзитету у Торонту посматра епидемију која се развија у САД-у са друге стране границе у Канади.

„Ово је тренд који се примећује у више земаља широм света.

„То је веома забрињавајуће јер је генерално, сифилис веома лако лечити, а лечење је широко доступно. Дакле, много тога одражава слом у јавном здравству", каже он.

Канада је забележила пораст заразног сифилиса од 389 одсто, што је знатно више него код других СПИ, између 2011. и 2019. године.

Последњих деценија, већина случајева сифилиса се уочава међу геј, бисексуалним и другим мушкарцима који имају секс са мушкарцима.

Неки делови света, међутим, примећују смањење случајева сифилиса међу мушкарцима.

Стопе инфективног сифилиса у Канади су се, на пример, смањиле међу мушкарцима, али у исто време, дошло је до пораста стопа међу женама не само у Канади већ и широм света, што је довело до виших стопа конгениталног сифилиса у многим деловима света.

Широм Америке било је 30.000 случајева преноса сифилиса са мајке на дете 2021. године, цифра коју здравствени званичници описују као „неприхватљиво високу".

Преношење сифилиса током трудноће на плод може имати разорне последице попут побачаја, превременог рођења, мале порођајне тежине и смрти бебе убрзо после рођења.

У САД-у, стопе конгениталног сифилиса су у великом порасту.

Биле су 3.5 пута веће у 2020. у односу на 2016. годину, и поново су порасле 2021. године, што је резултирало са 220 мртворођених и умрлих одојчади.

И чини се да национални подаци крију неке изузетно драматичне порасте у неким деловима земље - лекари у Мисисипију су пријавили пораст броја случајева урођеног сифилиса за 900 одсто у последњих пет година.

Највећи број је међу Афроамериканкама и латиноамеричким женама.

„То одражава основну неједнакост и расизам који још имамо у нашем јавном здравству и медицинској инфраструктури", каже Марија Сандарам, научна сарадница клиничко истраживачког института Маршфилд у Висконсину.

Најугроженије групе жена, попут оних које су изгубиле дом или се боре са злоупотребом супстанци, такође су најтеже погођене болешћу, а многе од ових неједнакости су погоршане пандемијом ковида-19 широм света.

„Консензус у јавној здравственој заједници је да је пораст СПИ, међу њима и сифилис, вероватно повезан са поремећајем ресурса за превенцију СПИ током пандемије", каже Сандарам.

Стигма и језичке баријере

Међу неједнакостима које могу узроковати овај проблем су приступ локацијама за тестирање на СПИ, стална стигма око сифилиса и могуће језичке баријере.

Једна студија у Бразилу открила је везу између Афроамериканки које су имале низак ниво образовања и веће стопе конгениталног сифилиса.

У многим случајевима жене имају проблем са приступом одговарајућој пренаталној нези која би омогућила скрининг на сифилис.

Друга студија у округу Керн у Калифорнији, која је 2018. чинила 17 одсто случајева конгениталног сифилиса у држави иако представља само 2.3 одсто становништва државе, идентификовала је улогу имиграционог статуса, статуса здравственог осигурања и сексуалног или породичног насиља код трудница које траже пренаталну негу.

Половина интервјуисаних трудница или жена после порођаја идентификовано је као хиспаноамеричког, латиноамеричког или шпанског порекла.

Студија о сифилису у Аустралији из 2020. године, показала је да су бројке порасле за скоро 90 одсто у односу на забележене стопе из 2015. године.

Идентификовано је око 4.000 случајева сифилиса међу заједницама Абориџина и Торесовог мореуза, што чини само 3.8 одсто укупне популације Аустралије.

И док је национални план за тестирање и лечење ступио на снагу да би се стабилизовала епидемија, стручњаци кажу да смањење нивоа на бројке пре избијања захтева много виши ниво тестирања широм заједнице.

Опет, било је посебних проблема са будућим мајкама које су имале приступ пренаталном скринингу на сифилис у деловима земље.

Али док су криза трошкова живота и пандемија утицале на јавне здравствене ресурсе, дошло је и до промена у људском понашању и ставовима према полно преносивим инфекцијама.

„Средином 1990-их, са појавом антиретровирусне терапије за ХИВ, дошло је до велике промене.

„Сада, захваљујући напретку у превенцији и лечењу ХИВ инфекције, на ХИВ се гледа као на хроничну болест.

„Ризик од ХИВ инфекције више није подстицај за људе да користе кондоме или да усвоје друге стратегије превенције против СПИ", каже Мена.

Промена у сексуалној пракси је област коју истраживачи у Јапану проучавају посматрајући везу између апликација за састанке и случајева сифилиса.

Закључили су да је употреба апликације за упознавање „значајно повезана са појавом сифилиса", повезујући употребу апликација са већом учесталошћу необавезног секса без заштите.

То је нешто што је Сасаки Чивава, која пише о јапанској омладинској култури и сексуалном раду, такође пронашла у разговорима са сексуалним радницама.

Чивава каже да све више сексуалних радница не користи кондоме и да клијенти нису у обавези да се тестирају на СПИ.

Ако се сексуални радници заразе инфекцијом, они то своде на „лошу срећу", каже Чивава.

„Већина њих даје предност зарађивању новца у односу на ризик", додаје.

За већину здравствених радника, пут за борбу против сифилиса је јасан.

Има лекова за борбу против њега, јер пеницилин и даље остаје најбољи третман упркос растућој учесталости резистенције на антибиотике.

Више тестирања, бољи домет у борби против стигме везане за болест, заједно са већом јавном свешћу о подстицању сигурније сексуалне праксе, све то има много већу улогу.

„Ми смо друштвена бића, тако да дијагноза СПИ не би требало да буде већа срамота од прехладе.

„Покушавамо да променимо средиште тестирања на СПИ са нечег застрашујућег и осуђујућег на нешто што је нормално и уобичајено - важан део безбедног и пријатног сексуалног живота", каже Кросман.

Али научници до сада нису успели да дођу до једне теорије о томе зашто сифилис расте брже од других СПИ.

Нема јаких доказа који би сугерисали да су сојеви у циркулацији постали вирулентнији, каже Мена.

Отпорност на антибиотике такође није довољно распрострањена да би се објаснили скокови, каже Богоч.

Што се тиче Тушара, он наставља да се тестира свака три месеца.

„Требало би отворено да причамо о сифилису, такозвани добро обавештени људи окрећу се оптужбама уместо да о томе размишљају научно.

„Имамо секс - ствари се дешавају", додаје.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]