Избори у Босни и Херцеговини: Бројање гласова из Републике Српске у току, а до када ће трајати - не зна се

Више од 10 дана по затварању биралишта на општим изборима у Босни и Херцеговини, изборна трка Републике Српске и даље је прилично бурна - толико да су поново отворени џакови са гласовима.

Поновно бројање гласачких листића за председника и потпредседнике Републике Српске, једног од два ентитета у БиХ, почело је у четвртак, 13. октобра у Главном центру за бројање у Сарајеву, по налогу Централне изборне комисије БиХ, и није познато до када ће трајати.

Одлука о поновном бројању гласова донета је због великог броја притужби опозиционих странака у Републици Српској на резултате избора, а владајући Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика, који је учествовао у трци за председника РС, оптужио је Централну изборну комисију БиХ за кршење закона.

После избора одржаних 2. октобра, из ЦИК-а је објављено да Додик има око 30.000 гласова више од Тривић, али је опозиција изразила сумњу у регуларност избора и организовала два протеста на улицама Бањалуке.

Победу су у изборној ноћи прогласили и Јелена Тривић, кандидаткиња опозиције, а потом и Додик.

Поновном бројању гласова присуствују посматрачи политичких странака, независни посматрачи, кандидати и - телевизијске камере.

„Мислим да је то добро и транспарентно, јер нема повреде тајности гласања и све је по закону", сматра Вехид Шехић, бивши члан Централне изборне комисије БиХ, који данас надгледа одржавање избора кроз коалицију невладиних организација „Под лупом".

До суботе, 15. октобра пребројани су гласови из Бијељине, кажу из комисије, а очекује се да почне пребројавање листића из Бањалуке, највећег града у РС, потом Добоја и Зворника.

„Ради се у три смене, уз посматраче", изјавила је портпаролка Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Максида Пирић за агенцију Срна, додајући да је „заиста тешко прогнозирати до када ће бројање трајати".

У међувремену, пљуште кривичне пријаве - опозиционе странке из Републике Српске поднеле су у петак Окружном тужилаштву у Бањалуци кривичну пријаву против владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и НН лица за дела која се тичу изборне крађе после избора.

Додикова странка поднела је Тужилаштву Босне и Херцеговине кривичне пријаве против чланова Централне изборне комисије БиХ због нарушавања права другога на фер правни поступак, односно онемогућавање жалбе на наредбу ЦИК-а о поновном пребројавању гласова

Поновно бројање могу да прате сва три јавна сервиса - Републике Српске, Федерације, као и на нивоу целе државе - и све друге телевизије које то желе, могу „уживо, у целости" преносити, навели су претходно из ЦИК-а у саопштењу.

„То се никада пре није десило, али и Босна и Херцеговина је специфична држава, овде може све... Када сте у БиХ ништа вас не треба изненадити", додаје Шехић у разговору за ББЦ.

Председник ЦИК-а Суад Арнаутовић наводи да је то све „техничка радња" и да у свему нема политике, ни било каквих незаконитих радњи.

„Нас уопште не интересују резултати избора, већ оне индиције и сазнања што имамо о паљењу, цепању, лакирању и маркирању гласачких листића, неправилном паковању осетљивог изборног материјала, недостављању врећа са неискоришћеним гласачким листићима", рекао је Арнаутовић.

Ипак, бројање не прати Радио-телевизија Републике Српске (РТРС), из које су навели да Централна изборна комисија„није обезбедила адекватне услове за то", јер је „немогуће да једном камером буде обезбеђен веродостојан снимак".

По почетку поновног бројања гласова, Додик је изјавио да је ЦиК БиХ „отела право да се процес избора до краја спроведе у Републици Српској", називајући све „покушајем дестабилизације".

„Шта има комисија у Сарајеву са избором за Народну скупштину Српске, за председника Српске? То је ствар Републике Српске и то ћемо враћати у наредном периоду", навео је Додик, преноси РТРС.

Босна и Херцеговина подељена је на два ентитета: Федерацију БиХ - у којој већински живе Бошњаци и Хрвати - и Републику Српску, где већину чине Срби.

Тај систем продукт је Дејтонског споразума из 1995, којим је после распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) заустављен рат у БиХ.

Председник Републике Српске бира се у једном изборном кругу, а победник постаје кандидат са највише гласова бирача.

Како изгледа бројање гласова?

УВ лампама се гледа да ли постоје УВ влакна, водени жиг и остали сигурносни елементи, каже Ади Агић, заменик директора Главног центра за бројање у Сарајеву.

„После тога се утврђује тачан број гласачких листића који су неискориштени, уписује се у наше записнике и приступа бројању исто као на бирачком месту, редовног материјала, где су људи гласали и утврђују се резултати", додаје Агић, преноси сарајевско Ослобођење.

Директор главног центра за бројање Горан Мишковић изјавио је да ће се гласови пребројавати у три смене, те да је добро кадровски попуњен, али да се и даље не зна колико ће бројање трајати.

Како наводи, тимови за поновно бројање гласова су добили налог да утврде да ли добијени материјал у врећама одговара гласачком материјалу који је предат том бирачком одбору.

После пребројавања требало би да буде одржана седница Централне изборне комисије, а потом и саопштени резултати, наводе из ЦИК-а.

Зашто се гласови поново броје пред камерама?

Вече по затварању биралишта, испред седишта опозиционе Партије демократског прогреса (ПДП), чија је званичница Јелена Тривић, славило се проглашење изборне победе.

До јутра, прелиминарни резултати су показивали да је Додик добио неколико десетина хиљада гласова више од противнице.

Тривић и други представници опозиције убрзо су одржали конференцију за медије тврдећи да је дошло до крађе гласова.

Као један од наводних примера, навели су да Тривић није добила ниједан глас у селу из ког је пореклом.

Иако су током дана са терена стизали извештаји о неправилностима широм БиХ, представници ЦИК-а навели су да је изборни дан протекао успешно.

У току изборног дана забележена су 52 инцидента на биралиштима, од тога 26 у Федерацији БиХ, 21 у Републици Српској и пет у Дистрикту Брчко.

Осам дана од одржавања избора, председник ЦИК Суад Арнаутовић саопштио је да ће, после размотреног већег броја примедби и приговора, поново бити избројани гласови за председника и потпредседника РС.

„Имали смо на увид одређене материјалне доказе као што су видео и документи који недвосмислено показују да је процес контаминиран да не онемогућава правовремено утврђивање резултата избора у складу са законом", рекао је Арнаутовић, пренело је сарајевско Ослобођење.

Потпредседница СНСД-а Жељка Цвијановић - будућа чланица Председништва БиХ - изјавила је да је до одлуке о поновном бројању „дошло манипулативно, под притиском странаца и опозиције РС" и најавила да ће њена странка тражити да се поновно бројање одвија пред камерама и преноси на јавним сервисима.

Због свега тога, на основу наредбе ЦИК-а, у Главном центру за бројање у Сарајеву, отварање врећа и контролно поновно бројање гласачких листића почело је 13. октобра.

Шехић додаје да ЦИК као институција одговорна за законито спровођење избора по закону има право да изда наредбу да се на одређеним бирачким местима поново преброје гласови у врећи.

„Немам ништа против тога, само да се све смири, јер је код нас увек ванредна ситуација кад су избори... Транспарентност би требало да онемогући било какве малверзације", наводи Шехић.

Он сматра да је после избора дошло до „неких непримерених ствари и притисака", као и да „никоме није добро када је атмосфера таква".

Шехић истиче да је важно да се бројање гласова што пре заврши, јер док се то не догоди, ЦИК не може да објави прелиминарне резултате избора у Републици Српској.

Без прелиминарних резултата незадовољни политички субјекти не могу да понесу приговоре, додаје.

Шта кажу председници Србије и Хрватске?

Председник Србије Александар Вучић раније је изјавио да чека званичну одлуку изборних органа БиХ да честита победнику.

Много отворенији био је председник Хрватске Зоран Милановић који је рекао Милорад Додик, између свих осталих, „за Хрвате најприхватљивији".

„Додик је према ономе што знамо званично убедљиво добио изборе. Коме је у интересу да се тамо прави хаос, да се гура кандидаткиња бог те пита каква, она говори глупости. У селу њене бабе су украли изборе, и сад се због тога проверавају избори.

„То је рат против Додика", рекао је Милановић, преносе медији у региону.

Остала поновна бројања

Шехић каже да и у другим државама после избора може да дође до новог бројања, што назива праксом која „није необична, иако се не дешава често".

Он ипак наводи да бирачки одбори у другим земљама „раде одговорно и савесно, па не постоје сумње у резултате избора".

Институцију поновног бројања гласова познају Аустралија, Канада, Ирска, Нови Зеланд, као и Америка, где је такође било доста буре после председничких избора 2020. године.

Тада су у трци били Џозеф Бајден и дотадашњи председник Доналд Трамп, који није успео да одбрани место у Белој кући.

Ипак, после избора Трамп је био незадовољан, тврдећи да је дошло до изборне преваре.

До поновног бројања дошло је на нивоу читаве савезне државе Џорџије, где је је потврђена Бајденова победа, као и у деловима Милвокија и Висконсина.

Поновног бројања свих гласова било је и после избора на Косову 2004. године, а делимичног после избора 2019. године, после афере „отроване коверте".

Тада је 12 верификатора гласова хоспитализовано на Инфективној клиници у Приштини због алергије након контакта са ковертама у којима су били гласови из Србије.

Медицинске анализе су показале да се не ради о заразној болести, а пацијенти су се жалили на „свраб руку ниског интензитета".

Отварања џакова било је и у Србији 2012, када је политичка сцена доживела заокрет.

У други круг трке за председника отишли су Борис Тадић, тада лидер владајуће Демократске странке (ДС) и Томислав Николић из тада опозиционе Српске напредне странке (СНС).

Тадић је у првом кругу имао предност од десет хиљада гласова, али је пре другог одласка на биралишта СНС објавио аферу џакови.

Испред Народне скупштине јавности су показали гласачке листиће из првог круга за које су тврдили да су однесени са гласачког места, бачени у контејнер и замењени другим листићима.

Николић је тада тврдио да су избори у првом кругу покрадени.

Поразом дотадашњег председника Бориса Тадића Демократска странка (ДС) је после 12 година у власти изгубила готово све полуге моћи, а на власт долази СНС.

Републичко јавно тужилаштво је потом саопштило да није било фалсификовања изборних резултата, као и да је спорни џак изнет са бирачког места пошто су сви гласови евидентирани, а записник упућен Републичкој изборној комисији (РИК) без икаквих измена.

Објашњено је да су листићи, уместо у шест, немаром спаковани у три вреће, као и да се потом појавила четврта, коју је чистачица бацила у контејнер мислећи да је отпад.

Утврђено је да су чланови бирачког одбора у раду поступали несавесно, али је кривична пријава одбачена, јер нису могли да докажу да је материјал нестао намерно.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]