Жутица и Црна Гора: Епидемија хепатитиса А - каква је то болест и зашто се јавља

Жутица је болест прљавих руку: није честа, али је упорна.

Заразна жутица појавила се у приморским местима Црне Горе, где је почетком октобра регистровано око 30 случајева заражених вирусом хепатитиса А.

„Хепатитис А је запаљење јетре узроковано истоименим вирусом", наводи се на сајту Светске здравствене организације.

Жутица се најчешће преноси преко прљавих руку, због чега је хигијена посебно важна у ресторанима и местима где се служи храна.

Болест се брзо шири у породицама, међу децом у вртићима и школама, као и домовима за децу и старе.

Заразна жутица сматра се релативно лаком заразном болешћу коју ретко прате компликације.

Инкубациони период најчешће траје 30 дана, док је инфицирана особа „максимално заразна током друге половине" тог периода.

Према писању црногорских медија први, спорадични случајеви пријављени су још у јулу, а до октобра број заражених је значајно порастао.

Позивајући се на тврдње Института за јавно здравље Црне Горе (ИЈЗ), подгоричке Вијести наводе да је 18 инфицираних из Херцег Новог, четворо из Котора, по двоје из Будве и Никшића и једна особа из Подгорице.

Надлежни су због већег броја случајева у септембру прогласиле епидемију, најпре у Херцег Новом, па у Котору.

Који су симптоми хепатитиса А?

Болест обично почиње изненада повишеном температуром, главобољом и слабошћу, наводи се на сајту Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут".

Следи губитак апетита и мучнина, а после неколико се јавља и жутица - пребојеност коже и беоњаче, која указује на присуство појединих болести.

Инфектолошкиња Елеонора Гвозденовић каже постоје три врсте жутице.

„Она која настаје тако што долази до разарања црвених крвних зрнаца - такозвана хемолитична анемија, а може да дође и због прекида у отицању жучи што настаје када се или изнутра, или споља, притисне канал којом отиче жуч, па одлази у циркулацију и пребојава слузокожу, кожу и беоњаче", објашњава докторка Гвозденовић за ББЦ на српском.

Трећој категорији припадају инфективне жутице - хепатитис А, Б, Ц, Д и Е.

„Највећи број оних који су заражени тим вирусом немају никакве тегобе и не знају да су имали инфекцију", додаје докторка Гвозденовић.

Последице и лечење

Инфектолошкиња Гвозденовић каже да хепатитис А не оставља никакве последице.

Ипак, врло ретко може доћи и до смртног исхода.

Како?

„Исто као и корона, ако је реакција организма на присуство вируса таква да изазове бурна дешавања у организму, што не можемо знати унапред, онда може да дође до смртног исхода и то у изузетним случајевима, али може", објашњава докторка.

Према подацима Института „Батут" у Београду, смртност је мања од једне преминуле особе на 1000 оболелих, посебно у категоријама деце млађе од пет година и особа старијих од 50 година.

Лечење се одвија тако што се пацијенту „дају течности и витамини", а води се рачуна и о „параметрима", па када се јаве, терапији се додају и „одређени лекови".

„Помаже се организму да прође кроз ту фазу, ако је потребно, а ако није, пусти се да прође само од себе", додаје Гвозденовић.

Имунитет стечен после прележане болести је трајан, вероватно доживотан.

Доступна је безбедна и ефикасна вакцина којом се спречава заражавање хепатитисом А.

Хепатитис А се појављује у свим деловима света, али је болест нарочито распрострањена у сиромашнијим земљама, где има карактер дечије заразе - Африка, средњи Исток, Азија, централна и јужна Америка.

Шта се дешава у Црној Гори?

Епидемија хепатитиса А, према наводима ИЈЗ које су пренеле подгоричке Вијести, почела је у Херцег Новом 1. септембра, док је у Котору откривена 8. септембра.

У Херцег Новом је до средине септембра деветоро оболелих, од 15 регистрованих у том тренутку, задржано на болничком лечењу, додаје се.

Директор опште болнице у Котору Давор Кумбуровић рекао је за црногорски портал Дан да се у тој установи тренутно лечи „шест пацијената са симптомима жутице", од којих је код четворо потврђено присуство вируса хепатитис А.

Пацијенти су, додао је лекар, у добром стању.

Његова колегиница из Херцег Новог, епидемиолошкиња Слађана Зградић за исти портал је навела да иако је током септембра званично проглашена епидемија хепатитиса А, „још увек није утврђен узрок, нити се може рећи да је епидемија обуздана".

„Оволики број случајева у кратком времену говори о једном заједничком извору, који је можда био вода, можда храна.

„Нажалост, не можемо потврдити шта је узрок заразе", казала је докторка.

Заражени су углавном старије особе, док се, додала је, претходни случајеви опорављају и враћају на радна места.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]