Холандија и Југославија: Од оптуженичких клупа до изборног листића

Велика судница, клупа за сведоке, оптуженичке клупе, судије у црним одорама и вишегодишња суђења углавном су прве асоцијације људима са Балкана на холандски град Хаг.

Ту слику могла би да промени Стана ван Гинкел, рођена Холанђанка, која вуче корене из Србије.

У писму објављеном на Фесјбук профилу симболично се обратила људима са простора бивше Југославије речима - „Поштовани југословенски хашки грађани", позивајући их да гласају за њу на предстојећим градским изборима.

Тако су се поштовање, Југославија и Хаг нашли у истој реченици.

„Још увек мислим о Југославији, ја сам Титова пионирка", каже Стана ван Гинкел за ББЦ на српском.

„Желим да се и њихов глас чује"

Стана ван Гинкел је рођена у Хагу почетком седамдесетих година 20. века.

Отац јој је Холанђанин, а мајка из Качарева, места у Војводини.

Сећа се да је у Ротердаму, граду недалеко од Хага, постојала и школа коју су похађала деса са простора бивше Југославије.

Тамо је завршила четири разреда основне школе.

Постојао је такође и Југословенски клуб.

„Дете сам прве генерације Југословена која се преселила у Холандију", прича Ван Гинкел.

Памти дружења и окупљања, која престају распадом државе - 1991.

„Ми Југословени одједном постајемо народи шест република.

„Престало је да постоји место окупљања, са тим и јединствена дијаспора", додаје она.

Прецизних података о броју људи који се идентификују као Југословени нема.

Нема ни података о томе да ли се неко са простора Балкана раније нашао на некој изборној листи.

„Обраћам се мојима, јер сада имам шансе да говорим.

„Желим да објавим да сам ту, у Хагу, да имају неког и да се њихов глас чује", објашњава Ван Гинкел.

Окосница политичког деловања странке 50ПЛУС Хаг на чијој листи се налази јесте бољи третман и положај старијих људи у друштву.

Хаг и избори

Избори за градски парламент одржавају се средином марта, а листе се боре за 45 посланичких места.

Могу гласати и људи који нису Холанђани, а који живе у Холандији дуже од три године.

Право на гласање имају и сви из Европске уније који су пријављени у Холандији, појашњава новинар Мирза Софтић који прати изборе у Холандији.

Додаје да ово правило не важи када су у питању парламентарни избори.

На последњим изборима у Хагу, настала је коалиција од пет партија на челу са Демократама 66 (Д66), мећу њима нашла се партија 50ПЛУС Хаг на чијој листи се налази Стана ван Гинкел, пише Дач њуз.

Партија је на парламентарним изборима у марту 2021. освојила и једно посланичко место у холандском националном парламенту који има 150 места.

У Холандији се на парламентарним изборима уместо појединачних кандидата бирају кандидатске листе, а освојена места се распоређују у складу са гласовима које је одређена листа освојила у односу на укупан број гласова.

На изборима одржаним у марту 2021, највећи број гласова и мандата освојила је странка тадашњег премијера Марка Рутеа - Народна партија за слободну и демократију (ВВД) десног центра - 35 мандата, док је странка левог центра Демократе 66 освојила је 27 мандата.

Колико је Хаг град Југословена?

Мирза Софтић, новинар из Босне који већ годинама живи у земљи ветрењача и лала сматра да је потез Стане ван Гинкел утопија.

„Нисам баш сигуран да ће она у томе нешто успети.

„Нисам стекао утисак да овде постоји нека заједница Југословена", прича Софтић за ББЦ на српском.

Додаје да се људи увек друже на концертима, али када треба да се национално одреде, онда су то појединачне националности, нису то више Југословени.

„Турбо фолк је урадио много више на уједињавању Југословена него сви политичари", тврди Софтић кроз осмех.

Људи са простора Балкана у таласима су се селили за Холандију, појашњава новинар.

„Први талас су они који су напуштали Балкан пре деведесетих, да раде.

„Други талас чине избеглице, то су углавном људи из Босне и Херцеговине", истиче он.

Трећи, савремени талас чине програмери, лекари и фармацеути који су у Холандији јефтина радна снага.

„Они раде за дупло мање пара, исти посао као и домаћи."

Југословени нису прва асоцијација када се помене Хаг ни Љубици Гојгић, новинарки која је скоро деценију за телевизију Б92 извештавала из Хага.

Додаје да је њен боравак у овом граду био уско везан за Хашки трибунал где се бившим Југословенима судило због ратних злочина у периоду када се тадашња држава распала.

„Хаг није место ни помирења некадашњих Југословена, а није ни место правде сматрају неки, бар не за све Југословене.

„У том смислу, прва асоцијација ми нису Југословени", објашњава Гојгић за ББЦ на српском.

Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) суд је Уједињених нација (УН) и бави се злочинима почињеним током сукоба на Балкану током деведесетих година прошлог века.

Установљен је у мају 1993. године.

Први је суд за ратне злочине после судова у Нирнбергу где се судило нацистичким лидерима и Токију где се судило јапанским војним и политичким званичницима за ратне злочине на азијском континенту пре и током Другог светског рата.

МКСЈ чине три тела: Веће, Секретаријат и Тужилаштва.

Функције суда данас обавља Међународни резидуални механизам за кривичне судове, основан 2010. године, који је са радом почео три године касније.

Суд је подигао оптужнице против више од 160 људи са простора бивше Југославије.

Од тог броја, 90 особа је осуђено, 21 ослобођена, 13 враћено на обраду судовима у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини.

Од 20 случајева се одустало.

Међу првима који су се нашли на оптуженичкој клупи био је Слободан Милошевић, председник Савезне Републике Југославије.

Осим оптужнице за злочине почињене на Kосову, Међународни суд потврдио је и оптужнице за злочине почињене у Хрватској и Босни и Херцеговини од 1991. до 1995. године, док је био председник Србије.

Када је изручен, био је први некадашњи шеф државе оптужен за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.

Први председник Републике Српске Радован Караџић осуђен је на доживотни затвор у марту 2019. године, а ту одлуку донело је Жалбено веће.

На доживотну казну затвора због геноцида и ратних злочина у Босни осуђен је и Ратко Младић, бивши командант Војске Републике Српске.

Младић је био је један од последњих осумњичених коме је суђено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Апелационо веће правног наследника међународног кривичног суда за бившу Југославију прогласило је кривим за злочине против човечности и Војислава Шешеља, лидера Српске радикалне странке.

Осудило га је на десет година затвора.

Шешељ је претходно био 11 година у хашком притвору, колико се водило и само суђење, те је ослобођен служења казне.

Иницијативе које могу променити слику о Хагу

Кандидатуру Стане ван Гинкел подржава Маја Тодоровић, списатељица и предузетница која у Хагу живи више од деценије.

„Заступа интересе међу којима ће се многи препознати.

„Верујем да међу старијим генерацијама постоје југоносталгичари, којима ће такво изражавање свакако пријати", појашњава Тодоровић.

Додаје, пак, да међу млађим генерацијама тај осећај носталгије за бившом Југославијом и не постоји.

За разлику од Хага, истиче, дијаспора је јача у главном граду Холандије - Амстердаму.

„Хаг је ипак остао административни центар и то се осећа.

„Штета је што се код већине људи при помињању Хага увек јављају лоше асоцијације", каже Тодоровић.

Нада се да ће до сада уврежена слика о Хагу почети да се мења оваквим и сличним иницијативама.

Љубица Гојгић сматра да је Станин угао обраћања занимљив.

Додаје да је током боравка у Хагу упознала генерације Југословена који се нису преселили да би седели на оптуженичкој клупи, већ да се баве између осталог међународним правом, екологијом.

Делује јој да би они можда и могли бити потенцијална гласачка група.

„Хашки трибунал је затворен, затворено је то место сукоба и полемике, можда сад поново може да се врати прича о Југославији на неки други начин", закључује Гојгић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]