Ратни злочини и Балкан: Радован Караџић ће служити казну доживотног затвора у Великој Британији

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, који је пред Хашким трибуналом осуђен на доживотну затворску казну због ратних злочина у Босни и Херцеговини, биће пребачен у Велику Британију на одслужење казне, потврдило је британско Министарство за спољне послове, Комонвелт и развој Уједињеног Краљевства.

„Радован Караџић је један од ретких људи који је проглашен кривим за геноцид. Он је одговоран за масакр мушкараца, жена и деце у геноциду у Сребреници и помогао је одржавању опсаде Сарајева која је представљала напад на цивиле", рекао је Доминик Раб, министар спољних послова Велике Британије.

„Треба да будемо поносни на чињеницу да је, од подршке његовом хапшењу, до одласка у ћелију, Велика Британија током претходних 30 година учествовала у потрази за правдом", додао је Раб.

Међународни кривични суд у Хагу је 2019. правоснажно осудио Радована Караџића на доживотну затворску казну.

Какве су реакције?

Радован Караџић проглашен је кривим, између осталог, за геноцид у Сребреници и прогон муслимана, а целокупна најближа породица Хасана Нухановића убијена је управо у Сребреници.

„Не могу да кажем да ми је све једно где ће Караџић служити казну", каже Нухановић за ББЦ на српском.

„Верујем да је битно знати које су разлике у казненој методологији у затворима у Хагу и у Великој Британији, али ја не знам одговор на то питање".

Нухановић је током рата у Босни радио као преводилац Уједињених нација, а његова прича послужила је као инспирација за филм Quo vadis, Aida, редитељке Јасмиле Жбанић.

Тај филм био је номинован за Оскара ове године, и категорији страних филмова.

Он је уједно био и први Бошњак који је после Дејтонског споразума ушао у Сребреницу.

Тврди да је, када се говори о казнама за ратне злочинце, једно битно - да се не враћају на Балкан.

„Народ који остаје на Балкану треба да буде спашен чак и физичког присуства таквих људи", каже он.

„С обзиром на је суд измештен са простора на којем су злочини почињени управо како би дошло до напретка у односима на овом подручју, верујем да је важно да оптуженици и осуђеници буду физички измештени.

„Они овде не припадају јер злочинцима није место на Балкану".

Адвокат одбране: Караџић „би био угрожен у Уједињеном Краљевству"

Питер Робинсон, адвокат Радована Караџића, рекао је за ББЦ на српском да је у понедељак 10. маја поднео приговор на одлуку да осуђени служи казну у Великој Британији.

„Караџић се противи издржавању казне у Уједињеном Краљевству", пише Робинсон у образложењу одбране.

„Тврди да би био ратни заробљеник јер је Уједињено Краљевство учествовало у рату у Босни на страни муслимана и да би тамо био угрожен због муслиманских екстремиста".

Адвокат наводи пример генерала Радислава Крстића, који је у Хагу осуђен на 35 година затвора због учешћа у геноциду у Сребреници.

„Генерал Крстић је био упућен у Уједињено Краљевство на издржавање казне, а 7. маја 2010. године, док је био у затвору Вејкфилд, тројица муслимана су му пререзала грло", додаје Робинсон.

„Октобра 2015. суд у Уједињеном Краљевству исплатио је Радиславу Крстићу 35.000 фунти накнаде због штете претрпљене током напада док је служио казну у овој земљи".

Адвокат Робинсон тврди да су се после овог догодили и други озбиљни инциденти у затворима Лонг Лартин и Вудхил.

Он пише да је одбрана више пута тражила да Караџић изджава казну у земљи са „малим бројем затвореника који су муслимани".

„Број затвореника муслимана у затворима Уједињеног Краљевства је удвостручен у последњој деценији и сада је већи од 13.000, што чини 16 одсто свих затвореника", додаје адвокат у образложењу.

За шта је осуђен Караџић?

Међународни кривични суд у Хагу је 2019. правоснажно осудио Радована Караџића на доживотну затворску казну.

Он је проглашен кривим по десет од 11 тачака оптужнице - међу њима су геноцид у Сребреници, нападе на цивиле током опсаде Сарајева, прогон Бошњака и Хрвата из 20 општина и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце.

Суд је навео да су злочини почињени као део удруженог злочиначког подухвата.

Ослобођен је оптужбе за геноцид у седам општина 1992. године.

Ко је Радован Караџић

Караџић је рођен 1945. године у Шавнику, у Црној Гори.

Његов отац Вук борио се на страни четника у Другом светском рату, и већи део Караџићевог детињства је провео скривајући се или у затвору.

Мајка Јованка је сама подизала породицу и за сина је често говорила да је Караџић био пажљиво и вредно дете, те да јој је стално помагао код куће и на пољу. Био је „озбиљно дете, поштовао је старије и помагао друговима", рекла је у интервјуу за једну домаћу телевизију по подизању оптужнице.

Караџић се почетком 1960-их преселио у Сарајево, где је касније упознао супругу Љиљану, дипломирао медицину и почео да ради као психијатар у тамошњој болници.

Од студентских дана је писао песме, али и пратио политику. Крајем 1980-тих, био је члан Зелене партије, али је 1990. заједно са Биљаном Плавшић и Николом Кољевићем, био један од оснивача Српске демократске странке у Босни.

Када је Босна и Херцеговина прогласила независност 1992, Караџић је, заједно са осталим српским политичарима, прогласио стварање независне Српске републике Босне и Херцеговине, касније назване Република Српска, са седиштем на Палама, предграђу Сарајева.

Погледајте видео о сећањима људи који су преживели опсаду Сарајева

Хашке пресуде вођама босанских Срба

Бивши командант Војске Републике Српске (ВРС) Ратко Младић налази се у притвору Хашког трибунала, где чека правоснажну пресуду по оптужници за ратне злочине.

Епидемија корона вируса померила је жалбени поступак на следећу годину, када ће суд потврдити или изменити првостепену пресуду из 2017. којом је Младић осуђен на доживотну казну.

Суд у Хагу већ је правоснажно осудио бившег председника Републике Српске Радована Караџића на доживотни затвор 2019. године.

Осим Караџићу, у Хагу су изречене још три правоснажне доживотне казне за геноцид у Сребреници.

Једна је изречена 2010. бившем начелнику за безбедност главног штаба ВРС Љубиши Беари, који је умро у Берлину 2017. године

Друга је изречена 2015. године бившем помоћнику команданта за обавештајно-безбедносне послове главног штаба ВРС Здравку Толимиру, који је следеће године умро.

На доживотни затвор осуђен је и потпуковник Дринског корпуса ВРС Вујадин Поповић, који је пролашен кривим за геноцид, истребљење, убиство и прогон Бошњака.

Трибунал у Хагу је донео прву пресуду која је злочин у Сребреници окарактерисала као геноцид, и то бившем генералу Војске Републике Српске Радиславу Крстићу, 2001. године.

Крстић је правоснажно осуђен на 35 година затвора због помагања и учествовања у геноциду.

На дугогодишње казне затвора осуђени су и официри ВРС Драго Николић (35 година), Драган Обреновић (17 година), Момир Николић (20 година) и Радивоје Милетић (18 година).

У Хагу је осуђен и припадник 10. диверзантског одреда Дражен Ердемовић, први човек који је пред тим судом признао кривицу за убиства заробљених Бошњака.

Ердемовић је ухапшен још 1996. у Србији и исте године је у Хагу осуђен на пет година затвора, а његово сведочење касније је допринело осуђујућој пресуди против Ратка Младића.

Овај текст ће бити ажуриран

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]