Избори на Косову: Шта ће променити ванредно гласање

Парламентарни избори на Косову су политичка игра у којој је најважније - бити први.

Та позиција на ванредном гласању заказаном за 6. октобар омогућиће ономе ко је освоји да поведе иницијативу за формирање будуће Владе Косова јер је првопласираном уставом загарантовано право на премијерски мандат у покушају за састав кабинета.

На гласачком листићу наћи ће се 25 листа које ће се борити за 120 посланичких места, од којих десет припада српској заједници, а десет осталим мањинама на Косову.

Изборна кампања била је једна од најкраћих - свега десет дана странке су упућивале своје поруке за нешто мање од два милиона бирача.

„Може се рећи да је овај изборни процес био изузетно миран.

Језик који су користили кандидати био је веома умерен и није било већих тензија које су пратиле претходне изборне циклусе на Косову", каже за ББЦ на српском Љеонора Круезију, извршна директорка приштинског Института за политичке студије.

Ванредни избори расписани су после оставке досадашњег премијера Рамуша Харадинаја који ју је образложио позивом да се појави пред Специјалним судом за злочине на Косову.

Биће то седми парламентарни избори на Косову после окончања ратних сукоба 1999. године, и чак четврти ванредни избори у низу.

„Мешање карата" или стара комбинаторика

Предизборне анкете шансе за двоцифрени процентуални учинак дају Демократском савезу Косова (ЛДК) Исе Мустафе, Демократској партији Косова (ПДК) Кадрија Весељија, покрету Самоопредељење Аљбина Куртија и коалицији коју предводи Алијанса за будућност Косова (ААК) Рамуша Харадинаја.

У галерији традиционалних политичких играча своје место учврстио је покрет Самоопредељење, раније препознатљив по оштрим ставовима, честим протестима па и сузавцу у скупштинским клупама.

На претходних изборима дуплирали су гласове, а сада очекују још бољи резултат.

„Не верујем да ће Запад имати проблем да прихвати Куртија као партнера имајући у виду њихове недавне поруке којима подржавају кандидате који немају криминалне мрље у биографијама или везе са криминалним активностима", каже за ББЦ на српском колумнисткиња портала „Приштина Инсајт" Шћипе Ђоцај.

Предвиђања говоре да је могућ постизборни савез ЛДК и Самоопредељења, иако ове две странке нису успеле да направе предизборни савез.

Ипак, нико није спреман да лако искључи могућност останка на власти стожера досадашње владајуће коалиције, странке досадашњег председника Скупштине Косова Кадрија Весељија.

„ПДК има своју мрежу сигурних бирача које можемо звати и страначким клијентима.

Да ли ће ПДК бити део владајуће коалиције зависиће пре свега од тога колико снажна буде та мрежа", каже Ђоцај.

Коначни распоред броја мандата одредиће и преговарачки потенцијал странака, па је и због тога важно ко ће бити први.

„Пошто је на власти дуже од деценије, ПДК је најмање пожељан партнер за све друге странке на Косову", каже Љеонора Круезију.

Таксе на робу из Србије - пре и после избора

Одлазећа влада Рамуша Харадинаја остаће упамћена по увођењу такси од најпре десет, па потом сто одсто на робу која на Косово долази из Србије.

Био је то одговор на активну кампању Београда којом је спречен улазак Косова у Интерпол, а поједине земље су, како тврде власти Србије, повукле признање независности Косова.

У предизборној кампањи готово да није било политичара спремних да кажу да ће послушати позиве Запада и укинути таксе, чиме ће се створити услови да се за преговарачки сто врате и представници Србије.

„Природно је да у изборним кампањама политичари дају крупна обећања, усмерена на покушаје да дођу до подршке бирача, често се користећи популизмом.

Због тога се ови ставови морају узети са резервом", каже извршна директорка Института за политичке студије Љеонора Круезију.

Шпетим Гаши из Савета за инклузивно управљање мисли да ће избор нове Владе значити и - укидање такси.

„Царинска тарифа биће или привремено обустављена или замењена другом, симболичном мером, попут реципроцитета у неким областима.

Ниједна страна неће моћи да издржи међународни притисак", каже Гаши за ББЦ на српском.

Он додаје и да повећана такса није допринела снажењу привреде на Косову и повећању производње, али и да „није суштински наштетила Србији".

„Била је то популистичка одлука, а знамо да такве одлуке не трају дуго", додаје он.

Жене на изборима

Након што је Косово 2011. године изабрало Атифете Јахјагу за председницу, Вјора Османи из Демократског савеза Косова Исе Мустафе кандидаткиња је да буде и прва жена на челу владе.

„Жене у политици на Косову служе само за представљање једнакости, а чак и у томе им је број веома низак - у претходној влади, на челу само два од 21 министарства биле су жене.

Упркос томе што су женска права део предизборних прича у свакој кампањи, учешће жена на листама и даље није веће од законом гарантованих 30 одсто", каже колумнисткиња Шћипе Ђоцај.

Она наводи и пример листе ПДК Кадрија Весељија где се на шестом месту налази професорка исламских студија Беса Исмајли која носи хиџаб.

„Пошто Весељи и ПДК нису били посебно заинтересовани за јачање верских права у прошлости, јасно је да се хиџаб овде користи више као адут у привлачењу бирача који подржавају ношење хиџаба у школама и јавним институцијама, што је део узавреле расправе у косовском друштву", каже Ђоцај.

Срби на Косову - неизвесност једног мандата

из Косовске Митровице пише Марија Јанковић, ББЦ новинарка

Међу четири опције које представљају српску заједницу на косовским изборима, Српска листа је доминантна, каже Шпетим Гаши из Савета за инклузивно управљање.

„Најважнији политичар у Српској листи је председник Српске напредне странке Александар Вучић.

Српска листа нема независну моћ одлучивања - то је фактички огранак СНС-а на Косову."

Гаши сматра да за такву позицију постоји оправдање и у животним условима за Србе на Косову.

„У овим околностима, косовским Србима је и потребна подршка Београда јер Приштина није успела да створи услове за суштинску интеграцију Срба."

Гаши очекује да ће Српска листа освојити девет од десет посланичких места, колико је загарантовано Србима на Косову.

„Све док Београд подржава Српску листу, мале су шансе да друге странке добију знатан број гласова", додаје он.

Да Српска листа има „јаку и директну подршку из Београда" слаже се и Миодраг Милићевић из невладине организације Актив из Косовске Митровице која је пред изборе анализирала политичку понуду и представила је бирачима.

„Имајући у виду политичко наслеђе и континуитет учешћа у косовским институцијама, али и незадовољство одређеног броја бирача, оставља се могућност да се и остале политичке опције, попут коалиције Слобода и Самосталне либералне странке, надају мандату", мисли Милићевић.

Од тренутка потписивања Бриселског споразума дошло је до додатне поларизације, каже директор Актива, и додаје да су „кључна места у политичкој сфери заузела нека нова, широј јавности, непозната лица".

Поред Српске листе и коалиције Слобода, у којој су Рада Трајковић, председница Европског покрета Срба на Косову и Ненад Рашић, председник Прогресивно демократске странке, на изборима учествује и Самостална либерална странке, као и бивши председник Српске листе Александар Јаблановић, који сада води Партију косовских Срба.

Кампању је, каже Милићевић, обележила изузетно оштра реторика, а као главно предизборно обећање, нуди се „гаранција очувања стабилних и јаких веза са Београдом".

„Овакво стање је посебно изражено на северу Косова, док је у централном делу ситуација ипак нешто другачија, па се тамо могу видети и рекламни материјали других партија осим Српске листе", описује Милићевић.

Једанаест година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]