Избори на Косову: Ко је ко на политичкој сцени

Избори на Косову можда јесу ванредни, али водећи играчи на политичкој сцени сада су већ веома - редовни.

Двоцифрени резултат предизборне процене прогнозирају за четири листе: Демократски савез Косова, Самоопредељење, Демократску партију Косова и Алијансу за будућност Косова.

Готово без обзира да ли у овај изборни циклус улазе из статуса владајуће или опозиционе, странке дефинишу мање-више сличне проблеме косовског друштва - од корупције и владавине права, до економије и отварања радних места за младе који масовно одлазе.

Наизглед нијансе деле водеће косовске странке и у односу према питању такси које је одлазећа влада Рамуша Харадинаја увела на робу из Србије и наставку дијалога о статусу Косова.

ББЦ на српском представља вам четири кључне листе на предстојећим ванредним парламентарним изборима.

Демократски савез Косова (ЛДК)

Када крајем децембра ове године партија Исе Мустафе буде обележавала три деценије постојања, најстарија странка на Косову верује да ће то чинити са позиције владајуће партије.

Са постера на зиду сале у страначкој централи своје политичке наследнике „посматра" Ибрахим Ругова, лидер косовских Албанаца 90-тих година 20. века.

Са савршеним америчким акцентом енглеског, портпарол ЛДК Бесијан Мустафа објашњава за ББЦ на српском да је проблем Косова недовољно брз раст економије.

„Кључно питање за народ Косова је владавина права - од једнаког односа према компанијама, државне помоћи, до једнаког третмана људи пред законом, услугама државе.

То је главни разлог и зашто млади имају јако низак ниво поверења у државу и велики број њих гласа ногама - одлази из земље."

Због тога никако не желе да формирају власт са Демократском партијом Косова.

„Двапут смо били са њима у коалицији и двапут су изиграли наше поверење - тешко је убедити наше чланове у нову сарадњу.

Они су на власти већ две деценије - то што нема економског напретка и наде за младе резултат је онога што су они радили, као и то што су после 30 година покварили наше односе са западним пријатељима Косова."

Потенцијални постизборни савез најстарије странке са изразито младим покретом Самоопредељење за Мустафу је спој левог и десног умереног политичког центра.

„Наша кандидаткиња за премијерку Вјоса Османи је најмлађа међу кандидатима, а наша листа је далеко млађа у просеку од свих осталих - не стоји да смо ми најстарији сем по традицији.

Кад је Ругова основао ЛДК, био је у другој половини тридесетих - као Османи или ја", каже Мустафа док му на реверу сакоа стоји беџ са Руговиним ликом.

Странка је у својој историји имала три лидера - Ругову, Фатмира Сејдиуа и Ису Мустафу, а сва тројица налазила су се на руководећим функцијама косовских власти.

Сва тројица учествовала су и у различитим формама дијалога са Србијом, за који Бесијан Мустафа каже да његова странка жели да се настави, али не даје јасан одговор на питање шта ће ЛДК учинити са таксама на робу из Србије, без чијег укидања Београд тврди да се неће вратити за преговарачки сто.

„Не можете долазити за преговарачки сто са претходно постављеним условима - ми смо увек са Србијом преговарали као равноправни партнери и очекујемо да Србија са нама преговара као са равноправним партнерима.

Таксе су сада реалност, не можете ништа учинити са прошлошћу, али ако кренете са условима - никад до дијалога нећемо доћи", каже Мустафа.

Демократска партија Косова (ПДК)

За политичко чедо садашњег председника Косова Хашима Тачија биће ово други изборни циклус у који улази без свог оснивача на челу.

Када је Тачи изабран за председника, морао је да напусти вођство своје партије коју је преузео Кадри Весељи, још један од команданата некадашње Ослободилачке војске Косова.

У претходном мандату ПДК је чинио владајућу већину са странком Рамуша Харадинаја водећи неке од кључних ресора у влади, а Весељи је био на функцији председника Скупштине Косова док је сада кандидат за место премијера.

„Кључно питање је што наши млади људи стоје у редовима пред амбасадама и чекају да напусте земљу - изгубили су веру да овде имају перспективу", каже за ББЦ на српском Ваљдете Идризи, кандидаткиња ПДК за посланицу у Скупштини Косова.

На оптужбе опозиције да је управо ПДК требало да то промени и не дозволи да Косовом завлада корупција, Идризи каже да је та странка то и чинила.

„Борба са корупцијом није кренула пред ове изборе, будући премијер Кадри Весељи започео је ту борбу у редовима своје странке смењујући и министре јер су били оптужени за злоупотребу функције."

Тврди и да се у ПДК не баве чињеницом да их потенцијални коалициони партнери отписују са листе за сарадњу.

„То су све говорили и пре претходних избора - увек је било црвених линија, али од њих после кампање није било ништа."

Баве се у странци Кадрија Весељија и таксама на робу из Србије, али не дају јасан одговор да ли ће, када и како бити укинуте.

„Идризи: Не желим да говорим да ли се ради о данима или недељама, али јасно је да ће постојати реципроцитет.

ББЦ: Шта је за вас реципроцитет?

Идризи: Србија је спречавала да Косово постане члан Унеска - ако не почне да се понаша као партнер, ту ће бити реципроцитета, а наша влада ће све будуће одлуке доносити у сарадњи са западним савезницима."

Кадрија Весељија, некадашњег првог човека тајне службе ШИК, председник Србије Александар Вучић означио је као „правог господара Косова" - у негативном контексту.

„То је њихова стратегија, као и стратегија неких политичких противника - да његовим именом плаше грађане.

Мислим да га се људи не плаше - ја сам радила са кабинетом председника Скупштине и видела сам људе који га се не плаше", закључује Идризи.

Самоопредељење

У приштинским просторијама Самоопредељења тешко је срести неког старијег од 30 година - млади активисти ове организације која прераста из покрета у странку припремају предизборне акције.

Њихов лидер Аљбин Курти водио је организацију основану 2005. године кроз разне фазе - од противника преговора о статусу Косова, иницијативи за уједињење са Албанијом, до сузавца у парламенту Косова.

Данас процењује да има добре шансе да буде први на изборима и наводи два кључна проблема на Косову.

„То су две речи које на енглеском почињу словом Ј - правда и посао (justice, jobs).

Морамо спасити нашу Републику да не постане потпуно заробљена држава - ПДК је странка која је после Декларације о независности изгубила себе као партију, али је заузела државу па их морамо послати у опозицију да бисмо привукли инвестиције и борили се са криминалом", каже Курти за ББЦ на српском.

За свог партнера види странку Исе Мустафе, са којом су координирали кораке у опозицији, али нису успели да договоре и предизборну коалицију.

„Када ја добијем мандат да саставим владу, ЛДК ће бити наш избор - осим ако у тој странци не превлада крило које ће из страха одабрати ПДК уместо нас.

Треба нам стабилна власт и не бих био задовољан са минималном већином где бих морао сваке недеље да размишљам да ли ће ми влада бити оборена."

И док се број гласача Самоопредељења удвостручио између избора 2014. и 2017. године, због својих ставова Курти није био пожељан партнер на Западу.

„Састао сам се са америчким амбасадором три пута од последњих избора - а претходно три године нисам имао таквих састанака.

Амбасадор Коснет толико гласно критикује непотизам, организовани криминал толико критикује ове појаве у друштву, да чак и ми у Самоопредељењу помало заостајемо за њим", каже Курти уверен у страначки успех.

Курти тврди да ће политика његове владе бити у потпуном контрасту са досадашњом.

„У првој недељи, планирам да почнем дијалог са Србима са Косова - и то не дијалог помирења, Срби из Грачанице нису ништа учинили ни мени ни Косову, већ дијалог за развој који ће нас довести до сарадње у друштву.

Према Србима са Косова, ја нисам прво Албанац већ грађанин ове државе."

Најављује да ће лично водити дијалог са Београдом, али уз опозицију у тиму.

„У првом месецу, морам да прегледам шта је садржај 33 споразума који су постигнути током седам година дијалога - шта је договорено, шта је испуњено, а шта није.

Нећу тиме бити опседнут, али кад покрећете ауто, увек баците поглед у ретровизор и проверите какав је пут испред вас, припремите се за дијалог", каже Курти и додаје да би дијалог могао бити покренут и пре избора у Србији, али да не треба постављати рокове.

На питање хоће ли укинути таксе на робу из Србије, одговара својим решењем.

„Таксе нећу укинути у првом дану или првој недељи, али ћу их у првом месецу заменити мерама реципроцитета према Србији."

Алијанса за будућност Косова (ААК)

Рамуш Харадинај чело своје политичке странке није напуштао ни када је у два наврата одлазио пред различите судове за ратне злочине у Хагу, подносећи оба пута оставке на место премијера Косова.

Ове ванредне парламентарне изборе изазвао је управо он, својом оставком.

Његов страначки заменик Ахмет Исуфи каже да посао који су желели да остваре у влади није довршен.

„Кључно питање за Косово је економски развој - потребне су нам реформе закона које ће дати простор малим привредницима.

Такође, да бисмо се борили са организованим криминалом, потребна нам је реформа правосуђа - до сада смо им повећали плате да бисмо смањили корупцију."

Исуфи досадашње партнере, странку Кадрија Весељија, сада назива најмање вероватним партнером, уз додатну ограду да ААК нема „црвене линије".

„Исуфи: ПДК је странка која је годинама на власти и одговорна је за успостављање корумпираног система на Косову.

ББЦ: Али нисте због корупције срушили вашу власт са ПДК?

Исуфи: Имали смо само једну могућност да формирамо власт - било је то са ПДК, а премијер Харадинај донео је многе промене на Косову."

Међу позитивне промене, Исуфи убраја и таксе на српску робу за коју каже да су позитивно утицале на раст косовске привреде од 4,6 одсто.

„Уклонићемо таксе када Србија призна Косово.

Ми јесмо за дијалог, али за дијалог са резултатима - не можемо разговарати са суседном државом ако нисмо једнаки и не признајемо се међусобно."

Због тога, странка Рамуша Харадинаја најављује да неће мењати свој став који је до сада наилазио на неразумевање и у западним амбасадама у Приштини.

„Нећемо бити ни део коалиције која би евентуално укинула таксе, а наша прва одлука биће да од наших међународних партнера затражимо да повећају притисак на Србију да призна Косово.

Ми доносимо самосталне одлуке, мада су добродошли савети који долазе и од Сједињених Држава и од Европске уније", каже Исуфи.

Једанаест година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]