Косово и ратни злочини: Премијер Рамуш Харадинај поднео оставку, избори на видику

Председник Владе Косова Рамуш Харадинај саопштио је да подноси оставку после позива да се као осумњичени појави пред Специјалним судом за ратне злочине почињене на Косову.

„После оставке, мандат враћам народу и ви сте први које о томе обавештавам", рекао је Харадинај на конференцији за новинаре у Приштини после седнице владе, преноси агенција Бета.

Аналитичари на Косову изненађени су позивом Специјалног суда, јер је Харадинај ослобођен одговорности за ратне злочине пресудом Међународног суда за ратне злочине у Хагу.

„Ово је увод у расписивање избора и наставак блокаде дијалога са Србијом", каже Фатмир Шехоли, политички аналитичар из Приштине, за ББЦ на српском.

Неопозива оставка премијера подразумева пад Владе и сада председник има рок да обави консултације са странкама, а затим расписује изборе.

„Избори ће вероватно бити у септембру, а по досадашњем искуству требаће времена да се формира нова Влада", објашњава Шехоли.

Харадинај, некадашњи командант герилске Ослободилачке војске Косова током сукоба 1998-99 године, рекао је да је позван да се појави пред судом у својству осумњиченог, „било као премијер, било као грађанин."

„Изабрао сам ово друго," рекао је 51-годишњи Харадинај, који предводи косовску владу од септембра 2017.

Навео је да је сада на председнику Косова Хашиму Тачију да почне консултације са парламентарним странкама и закаже датум одржавања нових избора.

Тачи је рекао да је „са жаљењем сазнао да је Специјални суд позвао" Харадинаја и неке од његових сарадника и у поруци на Фејсбуку саопштио да ће након оставке председника владе „деловати у складу са уставним овлашћењима."

Додао је да верује у „чисту борбу ОВК" и „високе моралне вредности војника слободе."

„Ни вредности наше слободе, ни борбу ОВК, нико неће моћи да угрози," написао је Тачи на Фејсбуку.

Специјални суд за ратне злочине почињене током сукоба на Косову основан је 2015. године. Тужилаштво овог суда истражује и припрема оптужнице против осумњичених за ратне злочине почињене против неалбанског становништва на Косову, као и политичких противника Ослободилачке војске Косова током сукоба 1998-1999. године.

Суд је у јануару 2019. године позвао неке од високорангираних припадника ОВК на саслушање, попут бивших команданата Рустема Мустафе Ремија и Самија Луштакуа.

Ово је други пут да Харадинај подноси оставку на место премијера. Током првог мандата, 2005. године, добровољно се предао Међународном суду, где је седам година касније, ослобођен свих оптужби.

„Делује као Тачијева победа за сада"

Делује да је ово Тачијева политичка победа за сада, али то не може да буде на дужи рок, каже за ББЦ на српском Сербезе Хаџиај, новинарка БИРН-а у Приштини и уредница РТК.

„Харадинај није био међу пет појединаца које је известилац Савета Европе Дик Марти навео као водеће кривце у извештају 2010. године", напомиње она.

„То је мало чудно и поставља се питање зашто се Харадинај, пре осталих, поново појављује пред судом", каже Хаџиај.

Она подсећа да се све дешава у тренутку када је дијалог са Србијом у блокади.

„Томе је допринео Харадинај, не само одлуком да не укине таксе на робу из Србије, објашњавајући да се тако спречава размена територија и дугорочни крвави сукоби", истиче Хаџиај.

За укидање такси није био „само Тачи, већ и Харадинајеви коалициони партнери," додаје Шехоли.

„Нису они то тражили, јер Србија то хоће, него зато што су Американци тражили. Ипак, Харадинај је остао доследан да их не укине", каже он.

„Очекује се још позива суда"

Шехоли каже да је било очекивано да падне Влада Косова у наредном периоду, али нико у Приштини није очекивао да ће данас Харадинај поднети оставку.

„То што је добио позив као осумњичени је неправедно према њему јер је два пута био у Хагу и изашао као победник, а неправда је и према Косову", сматра он.

„Никад се не зна да ли постоје неки нови докази, он се помиње у Мартијевом извештају" , наводи Шехоли.

Он додаје да „није само Харадинај добио позив за Специјални суд, већ и Тачијев саветник Бисљим Зирапи. Кажу да ће у септембру тек да стижу позиви за суд".

Током сукоба на Косову, од 1. јануара 1998, до 31. децембра 2000. године, процењује се да је убијено више од 13.000 људи, од тога више од 10.000 цивила.

Према подацима Фонда за хуманитарно право, међу цивилним жртвама је 8,702 Албанца, 1,203 Срба, 462 Рома и припадника других мањина.

Међународни кривични трибунал за ратне злочине у Хагу осудио је четворицу високих званичника Србије и Југославије због ратних злочина почињених на Косову - Николу Шаиновића, бившег потпредседника југословенске владе, бившег начелника генералштаба Војске Југославије Драгољуба Ојданића, као и бивше генерале Небојшу Павковића и Владимира Лазаревића.

Процеси против нижерангираних званичника и војних и полицијских команданата препуштени су судовима у Србији.

Злочини над српским и другим неалбанским становништвом нашли су се на тужбама Хашког трибунала - укупно пет случајева који су окончани кривичним пресудама за двојицу припадника ОВК, али и ослобађајућим за бивше команданте, Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја.

Злочини почињени после краја сукоба били су препуштени међународним званичницима на Косову. Фонд за хуманитарно право поседује податке да је 679 српских цивила је убијено или нестало након јуна 1999.

Специјални суд за злочине ОВК основан је након извештаја Дика Мартија Савету Европе из 2011, у коме се наводе бројни злочини почињени након повлачења српских снага безбедности са Косова 1999.

Марти је означио низ команданата ОВК као организаторе отмица и ликвидација неколико стотина Срба, Рома и „нелојалних" Албанаца између 1999. и 2000. године и илегалној трговини органима.

Косовске власти су под притиском из Брисела и Вашингтона донеле законе о формирању суда, који формално функционише у оквиру косовског правосуђа, али му је седиште у Хагу и сви тужиоци и судије су међународни правници.

Суд је требало да почне са радом још пре две године, али је због разних бирократских и техничких проблема дошло до кашњења.

Џек Смит, амерички правник са међународним искуством, постављен је за новог главног тужиоца у мају 2018.

Ко је Рамуш Харадинај?

Агенција АФП

Рођен је 1968. године у селу Глођане на северу Косова, Харадинај је одслужио обавезни војни рок у Југословенској народној армији.

Радио је на грађевини, као избацивач у ноћним клубовима и тренер борилачких вештина у Швајцарској, пре него што је у руке поново узео оружје преко Ослободилачке војске Косова, зарадивши надимак Рамбо, због крупне грађе и јунаштва у борбама.

У браку је са познатом ТВ водитељком са којом има троје деце, а поред албанског и српског, течно говори француски и енглески језик.

Харадинај се сматра главним противником Београда који је дуго прижељкивао да бивши косовски премијер буде кажњен за наводне ратне злочине.

Пре него што је септембра 2017. године други пут постао премијер, Харадинај се противио разговорима о „нормализацији" односе Београда и Приштине, којима посредује Европска унија, и преговори су од тада у застоју.

Харадинај је прошлог новембра увео таксе од 100 одсто на сву робу из Србије, позивајући Београд да призна независност Косова пре наставка преговора.

Противио се међународном притиску да укине тарифе, што је био услов Београда како би се дијалог наставио.

„Гангстер у униформи"

Харадинај је 2004. године први пут изабран за премијера Косова, али је убрзо поднео оставку, како би присуствовао суђењу за ратне злочине у Међународном суду за ратне злочине у Хагу, где га је тужитељка Карла Дел Понте описала као „гангстера у униформи".

Ипак, Харадинај је ослобођен 2008. године - исте године када је Косово стекло независност - и поново 2012. године, након што је суђење поновљено због оптужби за застрашивање сведока у првом случају.

Политички скрајнут од његовог брата по оружју - Хашима Тачија, сада председника Косова, Харадинај је ипак успео да преокрене сопствену политичку срећу - делом захваљујући и одлучности Србије да га осуди.

Ухапшен је јануара 2017. године на француском аеродрому на основу међународне потернице из Србије, која води одвојене оптужбе за мучење и убиства цивила на Косову 1999. године.

Задржан је у Француској неколико месеци, а захтеви Србије су одбачени у јуну исте године.

На Косову га је хиљаде грађана дочекало као хероја, па је започео политичку кампању.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]