Косовска армија: Оловни војници

Косовске безбедносне снаге, новембар 2017.

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије, Косовске безбедносне снаге, новембар 2017.
    • Аутор, Дејан Анастасијевић
    • Функција, ББЦ новинар

Народна пословица каже да се од пуне пушке боји један човек, а од празне двојица.

Боји се онај у кога је пушка уперена, јер не зна да је празна, а боји се и онај који је држи јер то зна.

Нешто слично се дешава и са планом косовских власти да трансформишу Косовске безбедносне снаге (КБС) у војску Косова, што је изазвало бурну реакцију у Србији.

Косовска скупштина је прошле недеље усвојила три закона којима се мандат КБС, лако наоружаних јединица са задатком да делују у ванредним ситуацијама, проширује да у будућности „брани територијални интегритет Косова" и да се додатно наоружа.

Кратка историја КБС

Косовске безбедносне снаге вуку корене из Ослободилачке војске Косова (ОВК), герилске организације која је по престанку сукоба 1999. разоружана и расформирана.

Да би се бивши герилци некако упослили, формиране су Косовске заштитне снаге, са сличним мандатом као и данашње КБС. На чело је именован Агим Чеку, бивши генерал ОВК.

Косовске заштитне снаге су расформиране 2009. Исте године формиране су КБС, углавном од млађих кадрова који нису учествовали у сукобу.

У јединицу, која броји око 5,000 људи, укључени су и припадници мањина. Срби, којих је у једном тренутку било четрдесетак, углавном су напустили КБС након најаве о трансформацији.

КБС је наоружана искључиво лаким (пешадијским) оружјем, а располаже и са нешто борбених возила које је поклонила Турска.

Предвиђено је и да Косово добије Министарство одбране, које досад није постојало.

Овим је заобиђена редовна процедура, по којој је најпре требало у парламенту обезбедити двотрећинску већину за промену Устава и сагласност представника националних мањина, укључујући и Србе.

Пошто те услове није било могуће испунити, влада премијера Рамуша Харадинаја прогурала је законе простом већином, упркос противљењу српских посланика и министара.

Александар Вулин

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Александар Вулин: „Претња за цео регион"

Бука и бес

Реакција Београда била је очекивано жестока. „То је нешто што изазива страх", рекао је председник Александар Вучић и додао да је ситуација „много тешка за нас".

Министар одбране Александар Вулин упозорио је да потез Приштине „угрожава мир и безбедност целог региона" и да ће косовска војска бити састављена од „неосуђених терориста".

Сличне оцене дали су и други државни функционери, а таблоиди су додатно потпирили ватру насловима типа: „Албанци хоће рат!".

Неки су најавили и могућност да се Косово прогласи окупираном територијом, што би имало далекосежне последице, пре свега у самој Србији.

За то време, председник Косова Хашим Тачи и премијер Харадинај су давали тријумфалистичке изјаве.

„Колико смо поносни данас због наших ћерки и синова у униформама!", написао је на Твитер налогу Тачи, док је Харадинај изјавио да је формирање војске „важан корак за консолидацију државе Косово на путу ка НАТО".

Честитка Еди Раме

Аутор фотографије, Twitter

Потпис испод фотографије, Честитка Еди Раме

Честиткама се придружио и председник Албаније Еди Рама, који је преко Твитера поручио: „Слава мученицима Косова и благословена била новорођена војска Републике Косово".

Фотографије које је приложио, на којима су напоредо припадници ОВК и КБС, нису баш у складу са прокламованим принципом да ће будућа војска бити „мултиетничка и посвећена очувању мира".

Шта каже Запад, а шта Руси?

Реакције из света биле су знатно уздржаниије. Земље које су признале Косово, а пре свих Сједињене Америчке Државе, изразиле су начелну подршку идеји да Косово у будућности добије војску, уз резерву да би више волели да је то учињено на уставан начин.

„Транзиција Косовских безбедносних снага у Оружане снаге је процес који захтева време, а да ће Вашингтон осигурати да се то одвија на начин који ће допринети регионалном миру и стабилности", рекао је високи функционер Стејт Департмента Метју Палмер током посете Београду у петак.

НАТО, чија косовска мисија у оквиру КФОР-а има око 4,000 војника, децидирано је саопштио да „подржава КБС у садашњем мандату", што значи да не подржава трансформацију.

То је логично јер НАТО засад има монопол на одбрану Косова, и успостављање друге војске са истим задатком би му знатно искомпликовао мандат.

Москва је, очекивано, изразила противљење.

"Формирање Косова, начин на који је то урађено ... представљају додатни и веома озбиљан фактор нестабилности на европском континенту", рекла је портпаролка руске дипломатије Марија Захарова.

Генерал Салваторе Куочи, командант КФОР

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, „Не подржавамо": генерал Куочи

Шта се у ствари мења?

Кратко речено - засад ништа.

Како је то још пре неколико месеци објаснио командант КФОР-а, италијански генерал Салваторе Куочи, за трансформацију КСБ у војску потребно је најмање десет година.

„To ниje само питање транзиције, него и питање опреме, обуке тих људи и изградњи одбрамбрених капацитета", рекао је за косовску телевизију КТВ 14. јуна ове године.

Ако се узме у обзир да је КБС потпуно завистан од НАТО и америчких партнера кад је реч о ставкама које је генерал поменуо - обуци, опреми и изградњи капацитета - онда је јасно да ће правац и темпо трансформације де факто диктирати они, а не косовска влада.

Управо то је мислио Палмер када је рекао да ће „Вашингтон осигурати да се то одвија на начин који одговара регионалном миру и стабилности".

„Запад је до скора био врло одлучно против формирања војске мимо промене Устава, али сад су омекшали став", каже за ББЦ Агрон Бајрами, главни уредник приштинског листа Коха Диторе.

Он објашњава ту промену „замором" због изостанка напретка у процесу нормализације односа Београда и Приштине.

„Очигледно да су се определили да пусте да ствари иду неким другим током", каже он.

Али чак и да се војска формира сутра, циљани формат од око пет хиљада војника не би могао да угрози вишеструко надмоћну Војску Србије.

А када је реч о косовским Србима који стрепе од покушаја насилне интеграције српских општина, досадашње искуство показује да им опасност не прети од легалних оружаних снага Косова - у које спада и полиција - него од илегалних група и насилничке руље.

То се јасно видело 17. марта 2004, када је неколико хиљада Срба протерано из градова и енклава јужно од Ибра, као и у низу сукоба око моста у Митровици.

Због свега тога, претња косовском војском је претња празном пушком, с тим што и београдске и приштинске власти то одлично знају.

Они се једних других не боје, али им напета атмосфера одговара из политичких разлога.

Боји се трећа страна - у овом случају грађани Србије и Косова, којима уопште није до рата.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]