Сиромаштво и Србија: Више од 122.000 деце не може да задовољи основне потребе, извештај Уницефа

25 мај 2023

Око 28.000 деце пало је испод границе апсолутног сиромаштва у Србији током 2022, показао је извештај УНИЦЕФ-а и Савеза економиста Србије, који се бавио пројекцијом сиромаштва услед економске кризе изазване ратом у Украјини који траје 15 месеци.

То значи да прошле године укупно 122.518 деце није могло да задовољи основне животне потребе, односно живели су у домаћинству чија су примања мања од 12.695 динара месечно, колики је праг апсолутног сиромаштва у земљи.

„Сиромаштво у детињству има посебно озбиљне последице по развој деце и изгледе за запослење. Утицај на свако појединачно дете је огроман", рекла је Дејана Kостадинова, директорка Агенције Уједињених нација за права деце (УНИЦЕФ) у Србији, на конференцији за новинаре.

Према најновијим подацима пописа 2022. године, од укупно 6,6 милиона људи, у Србији живи близу милион деце узраста од 0 (тек рођених) до 14 година.

У Србији је 2020. године 6,9 одсто становништва живело испод прага апсолутног сиромаштва, који износи 12.495 динара месечно, подаци су УНИЦЕФ-а.

Последњи подаци владиног Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва потврђују да је стопа апсолутног сиромаштва највећа међу децом до 13 година и да износи 10,6 одсто.

„Када погледамо овај проценат ми заправо видимо колико је деце у суштини гладно. Ако имате 12.500 динара месечно, које потребе са тим могу да се покрију", каже Светлана Кисић из Савеза економиста Србије за ББЦ на српском.

Просечна нето зарада у Србији у марту 2023. године била је 85.485 динара, подаци су Републичког Завода за статистику, док је минимална плата за мај око 42.000 динара.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

Шта показује статистика о сиромаштву у Србији?

Дете до 14 година из вишечлане породице са села из јужне или источне Србије, чији родитељи имају низак ниво образовања или су незапослени - ово је просечан профил апсолутно сиромашне особе у Србији, показују подаци Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Овај профил се из године у годину не мења.

Док у апсолутном сиромаштву живи 6,2 одсто Србије, у Србији је у 2021. у ризику од сиромаштва било око милион и по становника, односно 21,2 одсто људи, показују последњи расположиви подаци Републичког Завода за статистику.

То значи да нешто мање од четвртине људи у Србији живи лошије од просека и не може да оствари „животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе".

Шта пише у извештају УНИЦЕФ-а и шта предлаже?

Извештај, који је за УНИЦЕФ спровео Институт за економска и социјална истраживања у холандском Мастрихту, развио је различите сценарије пројекције сиромаштва у земљи.

Према најумеренијем сценарију из извештаја, апсолутно сиромаштво је услед економске кризе изазване ратом у Украјини у 2022. повећано за 0,3 одсто - што значи да је скоро 630.000 људи живело без могућности да задовољи основне животне потребе.

Најгори сценарио за 2022. годину, пише у извештају, сугерише да је знатно повећан број грађана који живе са мање од 12.695 динара, за 2,5 одсто, и достигао је 780.000 људи, односно 11,4 одсто становништва.

Раст сиромаштва није равномерно расподељен међу свим друштвеним групама, а најугроженије су управо породице са децом и најмлађи.

Према проценама из извештаја апсолутно сиромаштво међу децом порасло је током 2022. године између 3,2 и 5,9 одсто, односно између 28,000 (по најумеренијем сценарију) и 52,000 деце (по најгорем сценарију) пало је у апсолутно сиромаштво.

Апсолутно сиромаштво деце било је 2021. године за 1,75 одсто више од укупног апсолутног сиромаштва становништва, наводи се у извештају.

Истраживачи констатују и да су у „Србији шансе да ће деца живети у сиромаштву веће него у било којој другој старосној групи".

„Сиромаштво утиче и на здравствено стање деце и на њихово образовање. Сиромашна деца у најранијем детињству почињу да заостају за вршњацима и касније не успевају да ухвате корак", каже Кисић.

Додаје да ће овај проблем постати посебно видљив у будућности, јер ако не буде довољно улагања деца, посебно из сиромашнијих слојева, неће бити конкурентна на тржишту рада.

УНИЦЕФ је дао неколико препорука за смањење сиромаштва, попут додатних буџетских издвајања за програме усмерене на сиромаштво, међу којима је и дечји додатак.

Дечји додатак за 2023. годину је између 3,8 и 6,8 хиљада динара у зависности од индивидуалних околности у којима породица живи, пише специјализовани портал Бебац.

Да би се остварило право на дечји додатак, приход по члану домаћинства не би смео да прелази од 11.489,58 до 13.787,45 динара.

„Број корисника дечјег додатка и новчане социјалне помоћи годинама се смањивао, а истовремено су се смањивали и расходи за новчана давања, што је у раскораку са ситуацијом", рекла је на конференцији за новинаре Ана Продановић, руководитељка програма за праћење права детета УНИЦЕФ-а у Србији.

Она је навела да износи дечијег додатка и социјалне помоћи „нису довољни да се породице извуку из сиромаштва и нису довољни да деца не остану материјално ускраћена".

„Решење је да се свој деци која тренутно примају дечји додатак једноставно повећа тај износ… Постоји решење да се подигне праг дохотка породице на основу којег се додељује ова новчана помоћ", рекла је Продановић.

Фискални савет, независно тело, предложио је 2021. повећање износа дечјег додатка на 4.500 динара.

Предлог је и да дечји додатак убудуће прима свако треће, а не свако пето дете као сада.

За то је, према процени Фискалног савета, потребно је да се из буџета издваја за око 14 милијарди динара више него сад.

У извештају Фискалног савета пише да би оваква реформа смањила стопу сиромаштва деце и општег становништва.

Економисткиња Кисић као додатну могућу меру наводи и да децу која су у апсолутном сиромаштву неопходно укључити у систем од најранијег узраста, почев од предшколског образовања.

Апсолутно и релативно сиромаштво

Особа која нема довољно прихода да задовољи животне потребе, не може да се запосли, нема одговарајуће стамбене услове и адекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама, према законској дефиницији је - сиромашна.

У Србији се, како су раније рекли за ББЦ на српском у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва, оно мери као апсолутно и релативно сиромаштво.

Апсолутно сиромашни не могу да задовоље базичне потребе, док релативно сиромашни не могу да остваре животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе.

Релативно сиромаштво представља и праг ризика сиромаштва.