Токсични маскулинитет: Како поруке 'буди право мушко' утичу на мушкарце

После раскида дуге везе, Димитрије Јанковић из Београда осећао се изгубљено.

У покушају да пронађе охрабрење, данима је гледао видео снимке инфлуенсера на Јутјубу и ТикТоку.

Нудили су му савете како да „буде прави мушкарац”, убеђујући га да су емоције знак слабости.

„На почетку ми је чак и помогло, али сам убрзо приметио да се осећам само још горе.

„Нико није говорио о томе како да се носим са тугом, него само да морам да будем јак и да се не жалим”, прича 25-годишњи Димитрије за ББЦ на српском.

Стереотипно учење мушкараца и дечака да би требало да буду снажни, чак и агресивни, али и доминантни у финансијском и пословном смислу, као и да не подлежу утицају жена - које се сматрају слабијим полом - назива се токсични маскулинитет или отровна мужевност.

Покушај стицања неког друштвеног статуса код мушкарца често захтева потискивање емоција за које друштво верује да су повезани са женственошц́у, попут плакања или тражења помоц́и, објашњава Керол Харингтон, професорка на Универзитету у Велингтону на Новом Зеланду за ББЦ на српском.

Токсични маскулинитет је тема и нове хит серије Адолесценција која описује сусрет дечака у пубертету са наметнутим друштвеним правилима шта се од њега очекује.

Иако се серија бави случајем из Велике Британије, ни Балкан није поштеђен тога.

Напротив.

„На Балкану и даље постоји стигма када је ментално здравље у питању, поготово у сеоским подучијима.

„Историја конфликата и ратова на нашим просторима свакако да није помогла у разбијању ових стереотипа”, каже Роберто Грујичић дечији клинички психијатар за ББЦ на српском.

У пракси виђа да се одлике „токсичног маскулинитета" углавном јављају у породицама где постоји ауторитарни начин васпитања где су родитељи изузетно строги, недоступни и ригидни, без емоционалне топлине и прихватања.

И „изложеност физичком кажњавању може бити начин како деца развијају модел понашања који укључује агресију као начин решавања проблема", додаје он.

'Немој да плачеш, ти си мушко'

Димитрије је био стидљив дечак.

Увек су га последњег бирали за тим када се игра неки спорт, а на великом одмору је остајао у учионици.

Иако његови родитељи нису били строги, увек се осећао непријатно, јер није „дечак какав би требало да буде”.

„Одвајање од родитеља код дечака креће јако рано, уз чувену реченицу коју родитељи изговарају: 'Немој да плачеш, ти си мушко'”, објашњава Драган Станојевић, социолог који је изучавао породицу, за ББЦ на српском.

Ово су додатно поспешиле друштвене мреже.

Инфлуенсери често промовишу одређени тип мушкарца, а стручњаци верују да су популарност стекли услед распада традиционалних заједница.

Користе празнину насталу услед друштвених и економских тешкоћа са којима се суочавају млади нудећи им примамљиви сјај богатства и како га стећи.

Недостижни стандарди лепоте

Мишићаво тело, арогантан став и много новца на банковном рачуну - због оваквих слика Димитрије се данима осећао лоше.

Дуго је у огледалу незадовољно посматрао сопствени мршавкасти одраз.

„Онда сам сваког дана ишао теретану, трудио се да више једем, гледао туторијале на Јутјубу, али није помагало.

„Једноставно сам изгледао превише мршаво”, каже он.

Чиниле су га несигурним и фотографије других мушкараца на друштвеним мрежама.

„Мислио сам ако будем мишићав, ако будем снажан, имаћу све”, додаје.

Потреба за доказивањем која је једна од идеја токсичног маскулинитета, као и одређени изглед, углавном је то атлетски тип грађе, каже социолог Станојевић.

У савременом друштву појавили су се нови стандарди лепоте за мушкарце, као што је дуго био случај са женама, каже Харингтон.

„Није лоше тежити физичкој кондицији или финансијском успеху, али је лоше ако се дечаци и мушкарци мисле да са њима нешто није у реду, јер не изгледају на одређени начин.

„У мотивационим видео снимцима (инфлуенсер) Ендру Тејт назива мушкарце који не вежбају у теретани сваки дан и не зарађују милионе долара губитницима, што би могло да буде невероватно штетно за дечаке и мушкарце који га схватају озбиљно", додаје она.

Зашто је токсични маскулинитет проблематичан?

Сам назив „токсични” уствари указује да комбинација више друштвено наметнутих норми који се традиционално везују за мушки пол имају негативан утицај и на саме мушкарце и на друштво у глобалу, указује психијатар Грујичић.

То су на пример агресивност „насиље, потреба за доминацијом, мржњи према женама и ЛГБТ+ људима”.

Проблематични термин „токсични маскулинитет” се појавио у митопоетском мушком покрету 1980-их и 1990-их година подсећа социолошкиња Керол Харингтон.

„Затим је почео да се користи у психологији и политици, а потом у свакодневном говору”, каже она.

Митопоетски мушки покрет (Мyтхопоетиц Мен'с Мовемент) настао је крајем 20. века у Америци.

Поборници овог покрета су веровали да је мушки идентитет у модерном друштву постао површан и отуђен, те су формирали групе за подршку и ритуале ослањајући се на митове, бајке, архетипове и поезију.

„Токсични маскулинитет није нарочито корисна категорија за анализу или праксу, јер обраћа пажњу на особине појединих мушкараца уместо да препозна шире системске проблеме.

„Такође, коришћење овог израза у раду са младићима их често одбија”, додаје она.

Дечаци кроз то често добијају поруку да је срамота бити повезана са женским особинама и навикама, а постоје суптилне поруке да су особине мушкараца супериорнији од женских.

Током одрастања, када се утицај родитеља смањује, појављују се нови проблеми.

„Вршњачке групе посебно током адолесценције функционишу по сопственим такмичарским правилима која најшеће долазе из популарне културе и који надметање и агресију додатно појачавају”, указује Харингтон.

Адолесценција најважнији прериод

У том кризном периоду пубертета снажан притисак који друштво врши над мушкарцима са једне стране угрожава тинејџере који те норме испуњавају, јер постају агресивни, али и оне који се не уклапају, објашњава Станојевић.

На друштвеним мрежама млади често наилазе на идеализоване слике мушкарца као агресивног, доминантног, бахатог и емоционално затвореног.

Међутим, сада те концепте повезују са самопомоћи, фитнесом и финансијским саветима и често се нуде једноставна решења за сложене проблеме, обично у виду производа или курсева.

Посебно забрињава популарност инфлуенсера који промовишу стереотипе о мушкости кроз мизогине (мржња према жнама) или агресивне поруке, објашњава Грујичић.

Од школе до посла

И када је почео да ради, Димитрије се није осећао пријатно.

„Као неко ко није превише амбициозан, мислио сам да са мном нешто није у реду јер нисам каријериста, кривио сам себе како сам смотан”, каже он.

Наслеђе патријархалне културе подразумева по ком мушкарци морају да скривају емоције, појављује се у свим нивоима друштва од вршњачких група, преко породице, па све до тржишта рада, објашњава социолог.

Када после завршене школе младићи дођу на посао и тамо ће се „суочити са наметнутим нормама.”

„Амбициозност, истрајност, индивидуалност, аутономија су врлине које се вреднују, док се тимски рад, комуникација, емпатија и сарадња виде као нешто што је резервисано за жене”, објашњава социолог.

Зато је битно формирати нове моделе понашања којима могућност дечацима да се осећају са сопственом природом, тако да не осећају неку врсту стигме, верује Станојевић.

Димитрије кроз сазревање прихватио себе у потпуности, без потребе да буде мужевнији него што јесте.

„Проблем је што сам помоћ себи тражио на интернету, а то се претворило у то да злостављам себе.

„Уместо тога, научио сам да живим са особинама које имам, без поређења са другим људима”, каже он.

Психијатар који ради са младима каже да и на том путу друштвене мреже могу бити савезник.

„Оне могу бити простор за промовисање емоционалне отворености, родне равноправности и здраве слике мушкости.

„Зато је кључно да кроз едукацију младих, родитеља и целог друштва, мреже постану савезник, а не препрека у развоју емоционално зрелих адолесцената", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]