Како укидање подстицаја за запошљавање странаца утиче на ИТ сектор

Иако се званичници у Србији често диче ИТ сектором као најбољом и најперспективнијом привредном граном, најновији потез владе могао би да се протумачи као корак који угрожава растућу индустрију.

Четири године пре првобитног рока, влада је поништила уредбу о подстицајима за запошљавање странаца, повратника и оних који су се школовали у иностранству, што је, пре свега, затекло послодавце у сектору информационих технологија.

Стране компаније, према проценама аналитичара, запошљавају скоро 80 одсто радне снаге и остварују више од 70 одсто укупног прихода у домаћем ИТ сектору.

„Ми смо, као и многе друге компаније, правили планове пресељења (радника) и запошљавања на основу прописа који је требало да важи до 2029. године.

„Сада, без претходне најаве владе, морамо да се прилагођавамо", каже Василиј Марков, челник једне софтверске компаније у Београду, за ББЦ на српском.

Забринутост да ће оваква одлука „изазвати поремећаје у пословању домаћих и страних компанија" изразила је и Српска ИТ Асоцијација (СИТА), чији је члан и фирма коју води Василиј Марков.

Чине их безмало 25 компанија, од којих је шест користило државне субвенције, са око 1.450 запослених.

Ниједан државни подстицај не траје вечно, али треба да постоје неки прелазни модели и периоди, каже Марко Вучетић, директор СИТА-е, за ББЦ на српском.

„Ова уредба утиче само на странце, али постоји доста пореских олакшица које су непредвидиве", каже он.

Тачан број страних држављана који раде у Србији није познат, али је скоро 38.000 јединствених дозвола за привремени боравак и рад издато од фебруара 2024. до краја године, према подацима Портала за странце.

Шта значи укидање уредбе?

Тачно три године била је на снази ова уредба, да би је влада укинула 12. јуна, уз образложење да је „повећан број послодаваца који се пријављују за субвенције, као и броја новонастањених лица".

Послодавцима који запошљавају новонастањена лица остављена је могућност да користе право на пореске олакшице у виду „умањења основице пореза за зараде за новонастањене обвезнике".

Према Уредби, новонастањеним лицима сматрани су људи који, пре закључења уговора о раду са послодавцем, на територији Србије нису боравили више од 180 дана у року од две године.

Требало је такође да имају закључен уговор на неодређено и уговорену месечну зараду од најмање 300.000 динара.

Ова уредба је омогућавала послодавцима да у земљу доведу квалификовану радну снагу која може да „допринесе развоју овдашње економије", а није је било на домаћем тржишту, писала је Политика.

Послодавцу се одбијало и до „70 одсто обрачунатог и уплаћеног пореза на зараде за једног или више запослених новонастањених људи".

Разлог за њено укидање је или недостатак пара у буџету или преусмеравање средстава на „другу страну", рекао је Зоран Ристић, саветник за економска питања у синдикату „Независност", за Политику.

Влада Србије и надлежна министарства до објаве текста нису одговорили на питања ББЦ новинара зашто је донета ова одлука и како ће она утицати на пословање страних и домаћих ИТ компанија.

Ана Брнабић, председница Скупштине Србије, рекла је раније ове године да је извоз услуга у области информационо-комуникационих технологија у 2024. први пут прешао четири милијарде евра.

„Стварали смо услове и инфраструктуру, верујући да је Србија земља знања и иновација", написала је она на мрежи Икс.

Само у том сектору током претходне деценије отворено је 62.000 нових радних места, а Србија данас у једном месецу извезе колико је 2012. године извозила за целу годину, тврди она.

Непревидивост, пресељење и престанак рада

Последице до којих би оваква одлука владе могла да доведе су вишеструке.

Међу негативним утицајима су, између осталих, непредвидивост и премештање запослених.

Када планирају финансијске године и постављају стратешке циљеве, компаније често узимају у обзир дужи временски период од пет, па чак и више година, објашњава директор СИТА.

„Овде имате регулаторни и порески систем који није одржив и не можете дугорочно да планирате", сматра Вучетић.

Један од највећих ризика је и селидба радника у друге европске државе, попут Пољске или суседне Румуније и Бугарске.

„Србија и даље има јаке основе - таленат, трошкове живота и локацију, али број запослених у софтверској индустрији је флуидан и на глобалном нивоу се смањује", објашњава Василиј Марков.

Плате чине 70 до 80 одсто укупних трошкова, а са односом 1,6 између нето-бруто зараде у Србији, конкуренција из других земаља Балкана, централне и источне Европе, могла би да се интензивира, оцењује он.

Најкобнији сценарио би подразумевао и „повлачење страних компанија са нашег тржишта", али се у ИТ сектору надају да до тога ипак неће доћи.

„Поверење страних инвеститора је веома важно, а оваквим одлукама, без увида јавности, лоше се утиче на предвидивост и транспарентност, што њима смета", указује Вучетић.

Одлука владе могла би да се одрази и на државну касу и профит који Србија остварује од њиховог пословања.

„Замислите ако од 1.450 људи, којима је просечна зарада 3.500 евра, 1.000 оде у Румунију - за толико мање запослених губе се порези.

„То је лоше по Србију, а они овде притом троше плате и стимулишу економију", каже директор СИТА-е.

Приход од извоза производа и услуга у области информационо-комуникационих технологија достигао је рекордних 4,13 милијарди евра 2024. године, што је за 20 одсто више од претходне.

У Србији послује више од 5.000 активних фирми у ИТ сектору, од чега су, према проценама аналитичара, око 700 основале стране компаније или странци из више од 50 земаља.

Махом долазе из Сједињених Америчких Држава, док је међу запосленим странцима доста Руса и Украјинаца.

Дијалог и препоруке

Фирма коју води Василиј Марков запошљава око 110 људи, од чега је више од 80 странаца.

Раније су већ конкурисали за државне субвенције и добили их на годину дана.

„Поновно успостављање дијалога владе и индустрије је кључно, баш као што смо имали пре неколико година.

„Јасна правила за транзицију и исплата преосталих подстицаја до јануара 2025. стабилизовала би окружење", сматра Марков.

Из СИТА-е кажу да желе разговор са владом око укидања уредбе и неисплаћеног новца компанијама.

У том смислу, радна група СИТА која се бави пореским олакшицама направила је документ, односно препоруку за развој пореског система у Србији.

„Желимо да је, после дијалога са владом, у наредном периоду применимо", каже Вучетић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]