Путин за примирје уз услове, Трамп тражи мир одмах

Русија је сагласна са предлогом о прекиду ватре у Украјини, али би то требало да доведе до „трајног мира и уклањања основних узрока ове кризе", рекао је председник те земље Владимир Путин.

Током конференције за медије у четвртак, 13. марта, Путин се захвалио председнику Сједињених Америчких Држава Доналду Трампу што је посветио „толико" пажње постизању решења у Украјини.

„Сагласни смо са предлогом о прекиду непријатељстава, али то би требало да доведе до трајног мира и отклони основне узроке ове кризе", рекао је.

„Украјинцима би одговарало да дође до 30-дневног прекида ватре, рекао је.

„Ми смо за то, али остају питања о природи примирја о којима треба разговарати", додао је.

Путин каже да би прекид ватре требало да доведе до „трајног мира и отклони основне узроке ове кризе", рекао је Путин.

„Морамо да преговарамо са нашим америчким колегама и партнерима", рекао је он.

„Можда ц́у имати разговор са Доналдом Трампом."

Једна од спорних области је западни регион Русије, рекао је Путин, где је Украјина покренула војни упад прошлог августа и заузела одређену територију у Курској области.

Тврди да је Русија у потпуности вратила контролу над Курском и рекао да су украјинске трупе тамо „изоловане".

„Покушавају да оду, али ми контролишемо ситуацију. Оставили су опрему и возила.

„За Украјинце у Курску постоје две опције - да се предају или погину".

Наставио је о предлогу о једномесечном прекиду ватре:

„Како ц́е се искористити тих 30 дана? Да се ​​Украјина мобилише? Додано наоружа? Обучи људе? Или ништа од тога? Онда се поставља још једно - како ц́е се то контролисати?

„Ко ц́е издати наређење да се окончају борбе? По коју цену?

„Ко одлучује ко је прекршио евентуални прекид ватре, на линији фронта од више од 2.000 километара? Сва та питања захтевају темељан рад обе стране. Ко ће то да контролише?", упитао је Путин.

Одговор Путина на предлог о прекиду ватре је „манипулативан", рекао је украјински председник Владимир Зеленски, реагујући на изјаву шефа руске државе.

„Он се плаши да директно каже Трампу да жели да настави овај рат, да жели да настави да убија Украјинце.

„Зато Москва идеју о прекиду ватре условљава предусловима који ништа нец́е учинити могуц́им", рекао је Зеленски.

Реагујући на Путинове коментаре, Доналд Трамп каже да је потребан хитан прекид ватре.

„Милиони људи су непотребно изгубили животе… и биц́е их много више ако не завршимо и не потпишемо прекид ватре и коначни споразум са Русијом.

„Не би било рата да сам ја био председник", написао је Трампо на његовој мрежи Истина (Трутх Социал).

Амерички председник је рекао да постоје „веома добре шансе" да се рат заврши, али је упозорио да су хиљаде украјинских војника у „веома лошем и рањивом положају".

Поздравио је „добре и конструктивне разговоре" између Русије и САД о рату у Украјини.

Бела куц́а је додала да „никада нисмо били ближе миру".

У четвртак су вођени разговори између Путина и америчког изасланика Стива Виткофа - а Кремљ је објавио да се Виткоф вратио у САД са информацијама за Трампа.

Битка за Курск: Руси тврде да протерују Украјинце и да су повратили град Суџу

Председник Русије је раније, одевен у војну униформу, посетио је погранични регион Курска, где му је речено да су руске снаге у завршној фази операције протеривања преосталих украјинских јединица.

Ситуација је „потпуно под нашом контролом", рекао је на конференцији са белоруским председником Александром Лукашенком.

У августу 2024. године, украјинске јединице су извршиле изненадну инвазију на Курску област и тада су успеле да заузму више од 1.000 квадратних километара руске територије.

Од тада трају жестоке борбе и напори Руса да потисну украјинске снаге.

Путин је у среду, 12. марта дошао у изненадну посету Курску, прву од упада Украјинаца у ту област, а руски медији извештавају да је наредио војсци да „потпуно ослободи" регион.

Руска телевизија је емитовала снимак Путиновог састанка са војним командантима, који су му рапотирали да су руске снаге повратиле 86 одсто подручја у Курској области од Украјинаца.

У четвртак, 13. марта, руско Министарство одбране објавило је да су њихове снаге заузеле Суџу, регионални центар Курске области, који су Украјинци окупирали првих дана изненадне инвазије у августу прошле године.

Командант украјинске војске Александар Сирски претходно је рекао да се део њихових трупа повлачи из Курска.

На традиционалној конференцији за новинаре крајем прошле године, Путин је рекао да „нец́е дати конкретан датум" када ће руска војска вратити Курск под контролу, али је поручио да ц́е се то свакако догодити.

„Најпре, они ће бити избачени, после тога ц́е бити могуц́е проценити штету, и што је најважније, све ц́е бити обновљено", рекао је Путин.

Шта су причали Руси и Американци?

У Москви је боравила америчка делегација, предвођена специјалним изаслаником Стивом Виткофом.

Кремљ је потврдио да се Виткоф састао са Путином и да је позиција руског лидера у складу са Трамповим ставом, иако предстоји још посла за све стране.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је Виткоф „дао додатне информације" Русији, а да му је Путин заузврат дао „информације и додатни сигнал за председника Трампа".

Путин се „сагласио" са ставом председника Трампа, рекао је Песков, али је указао на конференцију за новинаре на којој је лидер Кремља „изнео низ питања на која треба заједнички одговорити... Има још много тога да се уради".

Кремљ дели „опрезни оптимизам" који је изразио амерички саветник за националну безбедност Мајк Волц у вези са мировним процесом у Украјини, рекао је Песков.

После разговора са америчким званичницима у Саудијској Арабији у уторак, 11. марта украјинска страна пристала је на 30-дневни прекид ватре.

После састанка у Џеди, украјински председник Владимир Зеленски рекао је да Американци сада морају да убеде Русију да пристане на предлог о прекиду ватре.

Претходно је амерички државни секретар Марко Рубио рекао да је „лопта сада на руском делу терена" и да САД верују да је једини начин да се окончају борбе кроз мировне преговоре.

Трамп је у среду рекао да је добио „позитивне сигнале" о могуц́ности прекида ватре.

„Али позитивни снигнали не значе ништа. Ово је веома озбиљна ситуација", рекао је он.

Секретарка за штампу Каролин Ливит рекла је новинарима у Белој куц́и да је секретар за националну безбедност Мајк Волц разговарао са руским колегом.

„Позивамо Русе да потпишу овај план. Ово је најближе што смо били миру у овом рату", рекла је Ливит.

Трамп је рекао да верује да би прекид ватре имао смисла за Русију, додајуц́и да би у случају да Москва одбије план, могло да буде додатних последица.

„Имамо веома сложену ситуацију, али смо је са једном страном решили, прилично решили", додао је.

Да би извршио притисак на Русију, Трамп је рекао да би „могао да уради и неке финансијске ствари".

„То би било веома лоше за Русију", рекао је он.

„Не желим то да радим јер желим да добијем мир", поручио је.

Састанак америчких и украјинских у Џеди био је први откако је састанак Зеленског, Трампа и америчког потпредседника Џеј Ди Венса 28. фебруара у Белој кући протекао веома бурно и запрепастио је цео свет.

Трамп и Венс су тада жестоко прекорили Зеленског, тврдећи да не жели мир.

А сцене из Беле куће прилично су узнемириле украјинске савезнике у већем делу Европске уније, чији су лидери - не свих земаља чланица - потом изражавали подршку Кијеву и поручивали да ће повећати војну и финансијску помоћ.

После бурног састанка у Белој кући, Трампова администрација паузирала америчку војну помоц́у Кијеву и достављање обавештајних података.

Пауза је укинута после састанка у Џеди, а Трамп је рекао да верује да Зеленски сада желе мир.

У интервјуу америчком новинару Такеру Карлсону у фебруару 2024. године, Путин је рекао да је Запад преварио Русију, а поменуо је и мировне преговоре Москве и Кијева још у раној фази рата, када су били близу постизања споразума.

Рат би се одавно завршио да није било Вашингтона и (тадашњег) британског премијера Бориса Џонсона, који су, како је рекао Путин, спречили закључивање мировног споразума у Истанбулу.

Шеф украјинске делегације на преговорима у Истанбулу већ потписао споразум, а онда се умешао Џонсон, рекао је Путин.

Додао је да је то признао управо шеф украјинске делегације који је ставио потпис на споразум.

Од почетка рата, који траје више од три године, Русија је заузела велики део територије на истоку Украјине где борбе и даље трају.

Украјина, у међувремену опремљена западним наоружањем, узвраћа гађањем руских територија, углавном пограничних, али напада и стотинама километара удаљену Московску област.

Управо је 11. марта ове године, Украјина извела до сада највећи напад дроновима на Московску област.

Колико је људи - цивила и војника - до сада погинуло у рату нема података.

Москва и Кијев су до сада врло ретко саопштавали податке о сопственим губицима.

Погледајте видео: Непријатан разговор Трампа и Зеленског у Белој кући

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]