Ученичке блокаде у Србији: 'Корупцију гледамо цео живот'

„Је л' идете сутра у школу?", пита тинејџер друга који седи прекопута на двоструким седиштима у градском аутобусу.

„Не знам, неки штрајк је ваљда опет", одговара му не скидајући поглед са телефона док прстом листа један за другим снимком.

Поред обојице, на суседним седиштима, налазе се ђачке торбе, иако неколико људи около стоји.

Разговор одлази у другом правцу, рекла бих о видео играма, разумем тек сваку трећу реч.

Не знам шта ова двојица голобрадих момака мисле о блокадама средњих школа, чији рад су зауставили њихови другови, подржавајући захтеве студенте који месецима протестују незадовољни поступањем државних институција.

Док седе лактовима ослоњеним на колена, повијени над телефонима, слика и прилика су увреженог мишљења о тинејџерима као неосетљивим, незаинтересованим, одвојеним од стварности.

Три сата касније упознајем Ању, матуранткињу Земунске гимназије, која говори да су њени другови и она веома свесни свега што се дешава.

„Ми живимо овде и гледамо корупцију цео наш живот.

„Седимо у дому здравља, а онда неко уђе пре нас зато што има везу.

„У породици нам добијају отказе зато што је некоме из странке дат посао. Људи завршавају докторате, а запошљавају се са плаћеном дипломом", набраја у даху.

„И тако неких хиљаду ситних ствари које се гомилају, да бисмо дошли до тренутка када пада стотине тона бетона некоме на главу, а немамо за то одговорне.

„То смо могли да будемо ми или неко наш вољен."

Студентски протести и блокаде високошколски установа почели су убрзо после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је на месту погинуло 14 људи, а троје тешко повређено.

У међувремену је повредама подлегло двоје од троје повређених, па је број жртава новосадске трагедије сада 16.

Основни захтев је утврђивање одговорности за ову трагедију, што махом траже и средњошколци који су блокирали школе у којима дежурају 24 сата.

Наставе у тим средњим школама нема.

„Мислим да се већина ђака придружила студентским блокадама јер није желела да остане по страни у односу на тренутне догађаје.

„Верујем да су убеђени да раде добру, исправну ствар.

„Нисам баш сигуран колико разумеју друштвено-политичку ситуацију у којој се све ово дешава", каже Александар Марков, професор историје у Осмој београдској гимназији, за ББЦ на српском.

Он је члан Форума београдских гимназија, једне од наставничких организација која је подржала захтеве студената и чији чланови штрајкују од почетка школске године.

„Има деце која нису свесна шта се дешава и којима су битније неке друге ствари.

„Али већина је овде не да не би били изостављени, већ зато што осећају да је кап прелила часу", каже Ања.

Шта каже власт о протестима ђака?

Док државни званичници говоре да блокаде и потпуна обустава наставе нису по закону, поједини правници указују да су прописи скрајнути у општем друштвеном хаосу последњих месеци.

„Студенти могу да раде шта хоће, пунолетни су. На своју одговорност ово и раде. Шта радите са децом?", рекао је председник Србије Александар Вучић током седнице владе у децембру прошле године, када су почели протести ученика у гимназијама.

„Увођење политике у средње школе није дозвољено нити једним законом и било где на свету, па неће ни у Србији", додао је.

У складу са Конвенцијом о правима детета, деца имају право да слободно изражавају мишљење, право на слободу удруживања и слободу мирног окупљања, саопштио је УНИЦЕФ за Н1 дан после ове седнице владе.

Када неко указује на незаконито поступање државе и њених институција, тешко је очекивати да поступа по закону, каже правница Снежана Басарић за ББЦ на српском.

Јер и када се држе закона, надлежни не реагују, а они који су указивали на неправилности се кажњавају, говори председница Удружења секретара основних и средњих школа.

Како изгледају блокаде?

Осим великог белог транспарента на бочном зиду Земунске гимназије „Матуранти у блокади", мало шта говори да недељама уназад нема наставе у једној од најстаријих београдских школа.

Унутар зграде је слика другачија.

Али гимназијалци, попут њихових старијих колега студената, не пуштај новинаре у школу.

Учионице су претворене у кухиње, трпезарије и спаваонице у којима током целог дана и ноћи дежурају матуранти.

Њихов свакодневни живот одвија се између ових просторија.

„Храну смо до скоро држали на прозорима док је још било хладно време.

„Недавно смо добили фрижидер и то нам је много значило", прича Ања набрајајући шта су им људи све поклонили.

Док разговарамо на клупи у парку испред школе у Земуну, кроз главна врата излази већа група млађих гимназијалаца.

Разговарају живо.

И они су изгласали да се придружују блокади, објашњава Ања, видевши да ми је поглед скренуо према њима.

Ученичка блокада ове школе почела је средином јануара, пошто је током километрима дуге протестне шетње кроз град „Час у природи", на коју су позвали средњошколци, повређена једна од учесница.

Њу је колима ударила жена која је хтела да прође кроз масу.

„Повређена девојка је студенткиња Пољопривредног факултета, и бивша ученица Земунске гимназије.

„Двадесетчетворочасовна блокада седам дана у недељи била је наш вид радикализације и одговор на то што се десило", говори Ања.

Поред блокаде школе, Ања и други земунски гимназијалци учествовали су и у 15-минутним блокадама саобраћајница, током којих се одаје пошта страдалима.

Већина људи застане и подржава нас, али смо скоро сви искусили инцидент да се колима залећу на нас, каже.

Иако јој дани нису подељени у 45-минутне часове, говори да ово „није распуст".

„Имам мање времена за себе него што сам имала кад сам ишла у школу.

„Матуранти се спремају за завршне испите и припреме држе наши професори", прича Ања, чији је план да од јесени постане студенткиња психологије.

Погледајте видео: Студенти у Сврљигу - „Плачем где год да дођем"

Шта кажу професори?

Школска година 2024/2025. у Србији све је само не регуларна.

Прво полугодиште обележили су штрајкови просветних радника који су тражили повећање палата, а друго ученичке блокаде и протести наставника који су стали уз студенте.

Званичних података нема, али у појединим школама скоро да није било дана када су часови трајали 45-минута.

„Плашим се какав ће бити епилог имајући у виду крхкост система образовања и пре овога што нам се дешава", каже професор Александар Марков.

Наставници годинама говоре о проблемима, попут насиља у школама, преобимне администрације, неадекватног градива.

Сада први пут, поред еснафских, истичу и друге захтеве, подржавајући студенте.

Због обуставе рада смањене су им плате, а поједини нису ни добили фебруарску зараду јер, према образложењу власти, нису радили.

Иако су студенти позивали запослене у другим секторима да им се придруже кроз генерални штрајк, осим појединачних подршки није било већег колективног одзива.

„Два нивоа образовања - школе, пре свега гимназије, и студенти, носе овај бунт.

„Да ли просвета треба да носи сав терет онога што се дешава у друштву и на крају да трпи највеће последице?", пита Марков.

Било је много разлога за незадовољство, али он поставља још једно питање - ко је требало да артикулише то незадовољство?

„Родитељи и наставници", одмах сам и одговора.

Ученици, поготово малолетни, требало би да остану по страни, каже.

Он је отац детета које иде у млађе разреде основне школе у којој се настава одржава.

„Живим паралелну реалност.

„Док моје дете иде у школу, моји ученици не долазе а ја не држим наставу", каже.

Случај Пете гимназије

Јелена Симић Милојевић, мајка ученика другог разреда Пете београдске гимназије, нема дилема да ђаци који су блокирали ову школу у центру Београда раде исправну ствар.

Њихов захтев међутим тренутно нема везе са студентским протестима - они траже смену в.д. директорке Данке Нешовић, коју оптужују за незаконито поступање, и постављање новог директора из редова запослених у школи.

„Одлука матураната да почну блокаду све нас је помало изненадила.

„Међутим, као родитељи брзо смо се организовали да бисмо обезбедили све што им је потребно, од хране до хигијенских намирница", каже Симић Милојевић.

Матуранти Пете гимназије првобитно су блокирали школу недељу дана пре зимског распуста подржавајући захтеве студента, да би потом, почетком другог полугодишта, наставу обуставили професори.

Нова ученичка блокада у фебруару, уследила је пошто је на чело школе постављена Данка Нешовић, чему се успротивио већи број запослених, ученика и родитеља.

Јелена Симић Милојевић говори да су ученици мислили о свим детаљима у блокадама.

Малолетни ђаци у школи могу да бораве и у њој спавају само уз потписану сагласност родитеља, што се свакодневно проверава.

Професори су све време са њима, тврди.

„Наравно да сам као родитељ забринута због изгубљених часова и знања.

„Оно што улива наду јесу наставници који са њима свакодневно проводе време и нуде им разне садржаје - предавања, трибине, припреме матурских испита.

„Њихово заједничко време у школи није узалуд потрошено. Они стичу знање које на други начин не би могли да добију и стварају нови систем вредности", каже.

Јесу ли ученичке блокаде законите?

Питање се чини једноставно, али запослени у школама са којима је новинарка ББЦ-ја разговарала не дају једнозначан одговор.

„Позивати се на законитост је ирелевантно у овом случају.

„То је лажно питање јер на њега не можете да дате истинит одговор. Човек има право да се бори за сопствено мишљење и став и да гледа да никога не угрожава.

„Ученици који блокирају су нечим незадовољни и неко треба да види о чему се ту ради", каже Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку, за ББЦ на српском.

Ово је једна од многих средњих школа у којој нема наставе јер су наставници обуставили рад.

Претходно су ђаци блокирали школу на недељу дана, подржавајући захтеве студента.

Нису имали предавања и нису оцењивани, а време су проводили разговарајући са професорима.

„Никакве репресивније мере ми нису пале на памет, јер онај ко гуши слободу мишљења и изражавања највише угрожава темеље слободног друштва и државе", каже Ружичић, професор филозофије.

Одговарајући на питање о законитости блокада, правница Снежана Басарић почиње реченицом:

„Тешко је рећи шта је тренутно законито а шта није у вези са блокадама и протестима на улицама".

Према законима, ученици имају обавезу да похађају наставу, а одговорност родитеља је да ту обавезу испуне, објашњава.

„Ако су школе блокиране или су наставници у обустави или у штрајку, не могу се до краја применити норме које обавезују ученике и њихове родитеље", каже Басарић.

Међутим, указује да је „незаконито поступање институција" разлог због кога су почели протести.

„Млади људи позивају да се поступа по закону, да функционише правна држава и правни систем", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]