'Трачак наде' за морски живот на конференцији УН о океанима

Конференција Уједињених нација (УН) о океанима се сматра успешном пошто је више земаља потврдило кључни споразум о заштити морског света, а остварен је и напредак у борби против загађења пластиком и незаконитог риболова у светским морима.

На конференцији у Ници, у Француској, окупили су се представници скоро 200 земаља да разговарају о најхитнијим проблемима са којима се суочавају океани.

Морски екосистеми су изложени опасностима са више страна - од загађења пластиком до последица климатских промена.

Сер Дејвид Атенбро је уочи конференције изјавио да је „згрожен” штетом коју узрокују одређене методе риболова и изразио наду да ће представници власти који присуствују догађају схватити „значај океана за све нас”.

Главни циљ скупа био је да Споразум о заштити морског света на отвореном мору потврди најмање 60 земаља да би могао да ступи на снагу.

Споразумом, потписаним пре две године, треба да се заштити 30 одсто океана.

Документ је до 13. јуна потврдило 50 земаља, а још десетине су обећале да ће то учинити до краја године.

Чини се да су овај и други помаци остварени у борби против загађења пластиком и незаконитог риболова обновили поверење у способност држава да заједнички делују.

„ Конференција УН о океанима пружила нам је трачак наде да су проблеми са којима се суочавају наши океани препознати и да ће бити решавани”, рекао је Тони Лонг, главни извршни директор међународне непрофитне организације Глобал Фисхинг Wатцх.

„Како се приближавамо тренутку када ће Споразум о заштити морског света на отвореном мору ступити на снагу, владе морају да удвоструче напоре користећи транспарентност и нове технологије да би заштитиле океане”, додао је он.

Пре конференције у Ници, поверење у заједничке механизме за решавање светских проблема је било ниско.

Током 2024. године, кључни преговори о заштити биодиверзитета и борби против загађења пластиком и климатских промена су пропали или су завршени без значајнијег напретка.

Циљ конференције није био доношење новог правно обавезујућег споразума, већ конкретан напредак у спровођењу раније договорених обавеза.

Пре три године државе су се обавезале да ће до 2030. године заштитити 30 одсто копна и мора ради очувања биодиверзитета.

То је тешко постићи у погледу међународних вода, јер није одређено под чијом су контролом.

Зато је 2023. године потписан Споразум о заштити морског света на отвореном мору којим се предвиђа да се 30 одсто међународних вода прогласе заштићеним морским подручјима.

Пре почетка конференције, споразум је потврдило само 27 земаља, док његова примена захтева ратификацију 60 држава.

Током само неколико дана, број је порастао на 50, а још десетак држава најавило је да ће документ потврдити до краја године.

Уједињено Краљевство (УК) је изјавило да ће покренути поступак потврђивања пре 2026. године.

Ово је рекордна брзина потврђивања УН споразума, рекла је Елизабет Вилсон, директорка за еколошку политику у невладиној организацији Тхе Пеw Трустс.

„Радили смо на многим међународним споразумима током година, и поступак ратификације често траје пет, па чак и седам година.

„Зато чињеница да је Споразум о заштити морског света на отвореном мору на корак до ступања на снагу заиста показује да постоји замах у правцу заштите већег подручја отвореног мора”, рекла је она.

Међутим, велике силе попут Сједињених Држава (САД) и Кине још увек нису потврдиле споразум, иако су потписнице, што указује да планирају да то учине у будућности.

А Русија, која никада није подржала споразум због забринутости да би могао негативно да утиче на њен сектор рибарства, саопштила је 13. јуна да неће променити став.

Америчке дипломате које имају искуства са споразумима УН-а хвале напредак који је остварен на конференцији у Ници.

„Од помака у погледу Споразума о заштити морског света на отвореном мору до заштићеног морског подручја у Француској Полинезији, Конференција УН о океанима је још једном показала да је стваран напредак могућ када делујемо заједно”, изјавио је Џон Кери, бивши амерички државни секретар и специјални изасланик за климу.

Више земаља је обећало да ће националне воде прогласити заштићеним морским подручјима и ограничити употребу најштетнијих методе риболова.

УК је најавило да ће тражити забрану кочарења (или вучарења - риболов помоћу мреже (коче), коју један или више бродова вуку по морском дну) у скоро трећини енглеских заштићених морских подручја.

Ову забрану већ дуго захтевају еколошке организације, а недавно је исто затражио и сер Дејвид Атенбро, тврдећи да без конкретних забрана „заштита” остаје само мртво слово на папиру.

Такође, Француска Полинезија је покренула заштиту највећег морског подручја у историји, у оквиру којег ће риболов и рударење морског дна бити забрањени на чак 900.000 квадратних километара, што је површина четири пута већа од територије УК-а.

Захваљујући овој и другим обавезама договореним током конференције, 10 одсто океана је сада под заштитом.

„Ово шаље поруку свету да је заједничко деловање кључно”, рекла је Астрид Пуентес у емисији Тодаy на ББЦ Радио 4, последњег дана конференције.

„Потребно нам је овакво вођство.

„Океан је јединствени биом на нашој планети, све је повезано, тако да морамо да ојачамо међународно право”, додала је.

Али остварење напретка у ограничавању штетног риболова, као што је коћарење, је тешко постићи без учешћа Кине која има највећу рибарску флоту на свету.

Међутим, током конференције, кинеска влада је објавила да је ратификовала Споразум о сузбијање незаконитог и нерегулисаног риболова.

Иако је француски председник Емануел Макрон отворио конференцију оштрим упозорењем на опасности рударења у дубоком мору, став земаља по овом питању је остао подељен.

Прошле недеље, 2.000 научника упутило је апел владама да се сва истраживања у дубоком мору обуставе док се не спроведу додатна научна испитивања, с обзиром да је до сада мапирано само 0,001 одсто морског дна.

Упркос томе, само 37 земаља је прихватило савет и позвало на увођење мораторијума на рударење у дубоком мору.

„Потребно је да више држава позове на мораторијум на рударење у добоком мору како би се успоставио регулаторни оквир пре него што се дозволе било какве рударске активности”, изјавио је Прадип Синг, правник за заштиту животне средине и стручњак за поморско право у фондацији Оцеано Азул.

Амерички председник Доналд Трамп је одбацио идеју о заједничком приступу у априлу када је најавио да ће америчка администрација почети да издаје дозвола за рударење у добоком мору.

Међутим, Синг сматра да већина земаља, иако непосредно не позива на забрану, ипак не подржава амерички став.

На завршном састанку конференције, земље су усвојиле Акциони план за океане, у којем су садржане њихове обавезе.

Иако загађење пластиком представља један од најозбиљнијих проблема за океане, преговори у децембру о смањењу обима производње пластике су пропали.

Данас се процењује да у океанима има скоро 200 билиона делова пластчног отпада, и да би тај број, ако се ништа не предузме, могао да се утростручи до 2040. године.

И сама пластика и хемикалије које садржи представљају опасност по живот морских животиња, истакла је Бетани Карни Алмрот, професорка екотоксикологије на Универзитету у Гетеборгу, у Шведској.

„У пластици се налази више од 16.000 хемикалија, а знамо да више од 4.000 њих има опасна својства, тако да могу да буду канцерогене, мутагене или токсичне за репродуктивни систем”, објаснила је она.

На конференцији су министри 97 земаља потписали заједничку политичку изјаву којом позивају на амбициозан међународни споразум о борби против загађења пластиком.

Међутим, међу потписницама је само једна земља од десет највећих произвођача нафте - Канада.

Будући да се пластика прави од нафте, многе нафтом богате државе сматрају да би обавезе о смањењу производње пластике угрозиле њихове приходе.

Смањење производње нафте је такође кључно ако државе желе да смање емисије гасова са ефектом стаклене баште и ублаже најтеже последице климатских промена.

Ово највише погађа океане, јер управо они апсорбују чак 90 одсто додатне топлоте изазване људском активношћу, што узрокује све разорније морске топлотне таласе.

На овој конференцији нису преузете никакве нове обавезе у погледу смањења емисија, али су сиромашније државе извршиле притисак на богатије да што пре ставе на располагање раније обећана средства за борбу против климатских промена.

„Делим фрустрацију многих малих острвских држава у развоју због изостанка реакције међународних финансијских институција”, рекао је Фелети Тео, председник Владе Тувалуа.

„Не можемо да променимо њихове политике, али морамо да наставимо да вршимо притисак, а овакви скупови нам пружају прилику да износимо нашу ситуацију”.

Погледајте најаву за филм „Океан" Дејвида Атенбороа

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]