Шта прва бебина столица може да открије о њеном будућем здрављу

Двојица лабораната на патолошком одељењу Краљичине болнице у Лондону су 2017. године нестрпљиво чекали дневну пошту.

Појединим данима ова лабораторија прими и до 50 пажљиво умотаних пакетића.

У сваком је упаковано право мало благо - сићушан узорак бебине столице, коју су брижни родитељи пажљиво сакупили из пелена новорођенчета.

Ови лаборанти су на првој линији истраживања под називом Бабy Биоме (Микробиом бебе), које треба да открије како микробиом црева бебе, билиони микроорганизама који живе у систему органа за варење, утиче на њено будуће здравље.

Лабораторија је од 2016. до 2017. године анализирала узорке столице чак 3.500 новорођенчади.

Било је то много столица, али су анализе пружиле многа сазнања.

„Тек три до четири дана после рођења у цревима се формира препознатљив састав микробима, тако да је потребно неколико дана да почне поступак колонизације", објашњава Најџел Филд, професор епидемиологије заразних болести на Универзитетском колеџу у Лондону и вођа пројекта Бабy Биоме.

„Када се родимо, ми смо у суштини стерилни.

„Дакле, то је прилично посебан тренутак за имуни систем, јер до тог тренутка ниједна површина тела није била у додиру са микроорганизмима".

После тих првих неколико дана живота, свако од нас развија сопствени микробиом црева.

Научници данас верују да та заједница бактерија, гљивица и вируса има кључну улогу у нашем здрављу.

Код одраслих, оне помажу разградњу тешко сварљивих влакана и обезбеђују ензиме потребне за синтезу одређених витамина.

Самим присуством нас штите од штетних патогена, а неке врсте чак производе природне антибиотике који уништавају уљезе.

А здрав микробиом црева пружа и много више користи.

Најновија истраживања указују да микробиом црева који добро функционише може да штити од стања као што су анксиозност, депресија, па чак и од неуродегенеративних болести попут Алцхајмерове болести.

С друге стране, „нездрав" микробиом црева у одраслој доби повезује се са многим стањима, међу којима су кардиоваскуларне болести, рак дебелог црева, хронична болест бубрега, дијабетес, инфламаторна болест црева, и гојазност.

Иако су научници спровели бројна истраживања о улози цревних бактерија у здрављу одраслих, донедавно се врло мало знало о њиховом утицају у детињству.

Међутим, то је почело да се мења.

„Први микроорганизми који населе бебина црева су попут архитеката имуног система", објашњава Арчита Мишра, доценткиња на Универзитету у Сиднеју у Аустралији која проучава улогу микробиома у раном развоју имунитета.

„Он помаже телу да научи да разликује пријатеља од непријатеља и учи имуне ц́елије

да препознају које антигене у храни и безопасне микроорганизме треба толерисати, а против којих треба покренути одбрамбени систем".

Мишра каже да заједнице бактерија које се образују током првих шест до 12 месеци живота одређују ризик од алергија, ефикасност имуног одговора на вакцине и функционисање цревне баријере, слоја који одваја садржај црева од остатка тела.

„Првих хиљаду дана живота представљају својеврсни прозор, када микробиом црева оставља отисак који траје деценијама", каже Мишра.

Погледајте видео: Зашто се не сећамо периода кад смо били бебе

Лице пуно 'каке'

Верује се да је постељица стерилно окружење, што значи да бебе немају микробиом црева док су у материци.

А већину бактерија изгледа да бебе наслеђују из мајчиног система органа за варење, а не из вагине како се раније веровало.

„Природа има врло префињен начин за успостављање микробиома код новорођенчета", каже Стивен Лич, доцент специјализован за микробиом црева на Универзитету Новог Јужног Велса у Сиднеју.

„Ако размислите о порођају, беба се рађа главом надоле, окренута према мајчиној кичми.

„Дакле, када излази, беба главом практично истискује садржај мајчиних црева.

„Тако у суштини, када се роди, бебино лице је пуно каке".

Изгледа да цревне бактерије почињу да утичу на наше здравље скоро од самог тренутка рођења.

На пример, Филдово истраживање бебине столице показало је да присуство добрих бактерија у првим данима живота може да допринесе заштити од вирусних инфекција касније у детињству.

Његов тим је анализирао узорке столице 600 беба четвртог, седмог и 21. дана живота.

Неке од тих беба су поново праћене када су навршиле шест месеци и годину дана.

„Највећу разлику заправо прави начин порођаја", каже Филд.

„Бебе рођене царским резом имају знатно другачији микробиом од оних рођених природним путем".

То је и логично, јер бебе рођене царским резом не доживе „лице пуно каке" које имају бебе рођене природним путем.

Царски рез је поступак који спасава животе и често је неопходан.

Али, истраживања показују да бебе рођене на тај начин не добију корисне бактерије које могу да их заштите од респираторних инфекција.

Истраживање из 2019. године је показало да током прве недеље после рођења бебина црева обично насељава једна од три пионирске врсте бактерија - Бифидобацтериум лонгум (Б. лонгум), Бифидобацтериум бреве (Б. бреве) или Ентероцоццус фаецалис (Е. фаецалис).

„У зависности од тога која се врста бактерија прва настани у цревима, она затим одређује пут којим ће се развијати све остале врсте које касније колонизују бебин организам", објашњава Филд.

До седмог дана, бебе рођене вагиналним путем су у дигестивном тракту најчешће имале Б. лонгум или Б. Бреве бактерије, док су бебе рођене царским резом чешће имале бактерију Е. фаецалис.

Микробиом црева беба рођених природним путем углавном је личио на микробиом њихових мајки, што потврђује да се бактерије углавном преносе из мајчиних црева, а не из вагине.

С друге стране, бебе рођене царским резом имале су више бактерија које су карактеристичне за болничко окружење.

„Е. фаецалис је бактерија повезана са опортунистичком инфекцијом (инфекција узрокована патогенима који обично не узрокују болести ако је имуни систем здрав).

„Дакле, ако имуни систем не функционише како треба, то може да изазове болест", објашњава Филд.

Истраживачи су открили да су се разлике у цревним бактеријама између беба рођених вагинално и царским резом углавном изједначиле до прве године живота.

Међутим, постојали су показатељи да присуство добрих бактерија од самог рођења даје бебама здравствену предност.

Тим је пратио више од 1.000 беба да утврди да ли су неке од њих примљене у болницу.

„Уочили смо да су бебе у чијим цревима је доминирала бактерија Б. лонгум имале упола мању вероватноћу да буду примљене у болницу због респираторне инфекције током прве две године живота, у поређењу са бебама код којих су доминирале бактерије Б. бреве или Е. фаецалис", каже Филд.

Другим речима, изгледа да је присуство бактерије Б. лонгум штитило неке вагинално рођене бебе од респираторних болести.

Могуће је да одсуство корисних цревних бактерија попут Б. лонгум може да објасни зашто бебе рођене царским резом имају благо већи ризик од развоја одређених инфламаторних стања, као што су астма, алергије, аутоимуни поремећаји, и гојазност, иако су потребна додатна истраживања да би се то потврдило.

Још није јасно зашто цревне бактерије могу да заштитите бебу од инфекција, али једна од водећих теорија је да врсте рода бифидобактеријам попут Бифидобацтериум лонгум и друге корисне бактерије зване лактобацили (Лацтобациллус), стручњаци су за разградњу сложених угљених хидрата у мајчином млеку, познатих као олигосахариди.

Ови угљени хидрати су главни састојци мајчиног млека, али ензими беба не могу да их сваре.

Б. лонгум претвара угљене хидрате у кратколанчане масне киселине, за које се верује да регулишу имуни систем, потенцијално помажући беби да се боље избори са инфекцијама.

Кратколанчане масне киселине такође могу да помогну имуном систему бебе да научи да игнорише и толерише безопасне супстанце.

Другим речима, доприноси толерантнијем одговору имуног система.

„У западним друштвима више нисмо изложени смртоносним бактеријама", каже Лич.

„Зато су здравствени проблеми које данас видимо код становника Запада у великој мери повезани са превише активним имунолошким одговором".

Сматра се и да бифидобактерије помажу у стварању цревног окружења које је непријатељско за патогене, штетне бактерије које изазивају болести.

За разлику од одраслих, новорођенчад имају аеробна црева, што значи да садрже кисеоник.

То подржава црева када први пут апсорбују хранљиве материје.

На рођењу, црева бебе нису ни кисела, ни алкална, већ.имају неутралну пХ вредност.

„Проблем је у томе што врсте бактерија које могу да буду штетне за новорођенче воле окружење богато кисеоником у којем је пХ вредност неутрална", објашњава Лич.

„Бифидобактерије помажу тако што брзо троше кисеоник и стварају анаеробно окружење у којем се смањује пХ вредност.

„Тиме се ограничава развој потенцијално опасних бактерија".

Међутим, научници тек почињу да разумеју ову слагалицу.

„Можда је ипак сложеније од једноставног закључка да је вагинални порођај 'бољи', а царски рез 'лошији'", каже Филд.

„Нису све бебе рођене природним путем имале бактерије које су биле повезане са мањим ризиком од болести, нити су све бебе рођене царским резом развиле здравствене проблеме којих смо се прибојавали".

Погледајте видео: Како изгледају пренатални часови за очеве

Интервенције

У свком случају, ова сазнања отварају важно питање - да ли би требало интервенисати и помоћи бебама (посебно онима рођеним царским резом) да развију здрав микробиом црева?

„Царски рез спасава животе, а наш задатак је да безбедно и прецизно обновимо оно што у микробиому недостаје", истиче Мишра.

Али питање је како?

Једна од разматраних интервенција пордразумева да се брисом узме узорак вагиналног секрета мајке и нанесе на бебину кожу и уста, у нади да ће корисни микроорганизми населити бебина црева.

Ова метода је све популарнија, али стручњаци упозоравају да тако могу да се пренесу опасни заразни патогени.

Претпоставља се да више од четвртине жена у вагини има бактеријску врсту стрептокок групе Б, која може да буде смртоносна за новорођенче.

Штавише, истраживање о микробиому беба из 2019. године. показало је да корисне бактерије свакако не потичу из мајчине вагине.

Други могући поступак је фекална трансплантација, пренос фекалне микробиоте мајке у систем органа за варење новорођенчета.

Спроведене су студије на малом узорку које су дале охрабрујуће резултате, али се ова метода тренутно не препоручује.

„За сада не знамо да ли су мајчин вагинални или фекални микробиом заиста прави избор за бебу, и мислим да постоји ризик да то можда нец́е бити добро, и да би могло да изазове штету коју још увек не разумемо", каже Филд.

Међутим, пробиотски суплементи су се показали као безбедан и ефикасан начин да се утиче на састав цревне флоре.

Нека клиничка испитивања указују да пробиотици могу да заштите превремено рођене бебе и оне које су имале малу порођајну тежину од некротизирајуц́ег ентероколитиса, цревне болести која може да буде смртоносна и која првенствено погађа превремено рођене бебе, а нека истраживања указују да могу да смање ризик од превременог порођаја.

Ипак, остаје питање које бактерије треба обезбедити новорођенчету?

„Свака промена у успостављању микробиома код новорођенчета треба да се усмери на исправљање утицаја који је људска интервенција већ имала на тај процес", каже Лич.

„Наношење вагиналног секрета мајке на бебину кожу и уста и трансплантација фекалне микробиоте су у суштини само 'прљави пробиотици'.

„Не зна се тачно шта садрже, и ризични су.

„Дакле, пробиотици су вероватно најбезбеднији избор".

Мишра такође каже да су орални пробиотици најпрактичније и најбезбедније решење, али напомиње да се резултати значајно разликују, јер свака беба има јединствен микробиом црева.

Сматра да је будућност у прецизним интервенцијама које ће бити прилагођене генетском, дијететском и имунолошком профилу бебе.

„Замислите то као персонализовану медицинску микробиологију", каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]